Novosti



Šuga

01.03.2016

Izvor zaraze i način prenosa bolesti:

 

Šuga je oboljenje koje se prenosi kontaktom, sa čoveka na čoveka, najčešće kože sa kožom ili preko predmeta zajedničke upotrebe. Najčešći izvor zaraze je osoba pri kraju inkubacije , kod koje jeoš jisu prisutni simtomi/znaci oboljenja.

Za efikasan prenos šuge potreban je dugotrajnij i blisk i kontakt (najčešće su kućni kontakti, prenos preko rublja, odeće, posteljine, polnim kontaktom , spavanjem u istom krevetu...)

Gustina smeštaja i nezadovoljavajući higijenski standard pospešuju prenos uzročnika šuge i njeno održavanje.

Naknadno r edo vno održavanje lične higijene ne sprečava dobi j anje svraba/šuge kod osoba koje su prethodno ostvarile kontakt sa inficiranom osobom.

 

Klinička slika:

 

Simptomi šuge se javljaju između 2 do 6 nedelja nakon prvog kontakta u životu sa obolelim od šuge, a kod osoba koje su u prošlosti bile u kontaktu sa šugom, simptomi se razvijaju 1-4 dana posle kontakta.

U kliničkoj slici se prepoznaju:

1. intenzivan svrab kože koji se pojačava noću i u toplim uslovima stanovanja, dok su tokom dana tegobe u vidu svraba manje izražene.

2. pojava sitnih sivkasto crnih linija na koži, najčešće između prstiju šake, ručnom zglobu, podlakticama, laktovima, pazusima, donjoj strani trbuha, unutrašnjoj strani bedara, dojkama oko bradavica.

3 . kod dece mogu biti zahvaćeni glava, lice, vrat, dlanovi i tabani.

4 . problem mogu predstavljati sekundarne bakterijske infekcije koje nastaju nakon dugotrajnog češanja kože , izazvanog upornim svrabom.

 

Dijagnoza se postavlja na osnovu klničke slike, a potvrđuje se mikroskopski u sastruganom materijalu svežih promena na koži.

 

 

 

Lečenje :

 

Dostupna su različita sredstva u tretmanu šuge, ali je potrebno strogo se pridržavati uputstva lekara i preporuka proizvođača određenog preparata. Terapija traje 3-5 dana. Nekada se, u cilju prevencije recidiva, preporučuje ponavljanje tretmana kože 7-10 dana nakon završenog redovnog tretmana u trajanju od 2 dana .

 

 

Svake godine se registruje obolevanje od šuge i to najčešće kao pojedinačna oboljenja, ali u obliku manjih epidemija, uglavnom u okviru porodica. U našoj zemlji se šuga prijavljuje na zbirnim prijavama zarazne bolesti.

Bolest se češće registruje u hladnijim mesecima, zbog veće dužine boravka u zatvorenom prostoru i veće mogućnosti ostvarivanja kontakta sa obolelima.

Poređenjem prijavljenih slučajeva oboljenja u ovom periodu godine za 2014. i 2015. godinu, nisu utvrđene veće razlike u broju prijavljenih slučajeva šuge na teritoriji Grada Novog Sada, Južnobačkog okruga ili AP Vojvodine.

Preporuke:

O deć a, posteljin a i peškir i , mo gu se dezinfikovati pranjem u topl oj vod i (najmanje na 60°C) uz dodatak deterxent a .

U dezinfekciji se mogu koristiti i insekticidn i sprejevi za cipe le, kaput e , jakne, šalov e i sve one predmete koji nisu podesni za tretiranje na visokoj temperaturi. Za tretman nameštaj a, tepiha, dovoljno je t emeljno čišćenje i usisavanje.

  • Ukoliko se slučajevi šuge pojave u predškolskim ili školskim ustanovama, svaka osoba sa sumnjom na oboljenje se javlja izabranom lekaru radi uvođenja odgovorajuće terapije (skabicida) ili upućivanja na specijalistički pregled kod dermatovenerologa. Povratak u kolektiv planira se nakon završenog tretmana .
  • Preporuke su da pojava šuge kod jednog člana kolektiva podrazumeva tretman lekovima cele porodice i učenikovog najbližeg kontakta iz razreda/grupe.
  • Sv i razred i/uzrasne grupe, u kojima se otkriju slučajevi šuge , stavljaju se pod zdravstveni nadzor, a isključivanje iz kolektiva preporučuje se samo učenicima sa simptomima/znacima šuge do ozdravljenja .
  • Uz saradnju sa obolelim a iz kolektiva zahvaćenih šugom , preporučuje se da se članovi porodic a jave iz a branom lekaru Doma zdravlja radi eventualnog uvođenja profilakse ili terapije šuge.

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju