ЗНАЧАJ ВАКЦИНАЦИJЕ
У борби против заразних болести, вакцинација је, поред обезбеђивања хигијенски исправне воде за пиће, у највећој мери допринела смањењу оболевања и умирања људи.
Иако је глобална примена вакцина допринела искорењивању великих богиња и дечије парализе типа 2 и значајној редукцији оболевања од других вакцинама спречивих болести, модерна цивилизација се данас сусреће са проблемом одрживости спровођења имунизације.
Захваљујући имунизацији, многе болести се више не виде (или се ретко виде).
ЗАТО СЕ КАЖЕ:
„ВАКЦИНАЦИЈА ЈЕ ПОСТАЛА ЖРТВА СОПСТВЕНОГ УСПЕХА.“
ЧИЊЕНИЦЕ О ВАКЦИНАМА
Најефикаснији и најбезбеднији начин у борби против појединих заразних болести је примена вакцина.
- Вакцине се добијају инактивисањем или ослабљивањем узрочника (бактерија, вируса) тако да су безбедне за примаоца.
- Имуни систем детета је довољно „зрео“ да безбедно прими и обради све узрочнике из вакцина које су предвиђене за узраст.
- Ради достизања потребног нивоа имунитета (титра антитела) који ће нас штитити од одређене заразне болести, живе вакцине је довољно дати једном (вакцина против туберкулозе) или два пута (вакцина против малих богиња, заушака и рубеоле), док се мртве вакцине морају давати више пута.
- Састојци у вакцинама су у количинама које су испитано безбедне.
- Давањем више вакцина истовремено постиже се иста заштита као и када би се оне дале појединачно, а мањим бројем посета лекару истовремено се заштити више деце од више различитих обољења.
- Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
- Колективни имунитет се обезбеђује само високим процентом вакцинисаних.
Вакцине сваког минута спасу 5 људских живота!
Кога штитимо када се вакцинишемо?
Како ефекти вакцинациjе постаjу већи од заштите нас самих?
Вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају преношење болести унутар заједнице.
Вакцинисани индиректно штите невакцинисане (који то нису урадили због тога што управо чекају на позив, још нису у узрасту да приме поједину вакцину, имају неку акутну или хроничну болест због које је вакцинација одложена на краће или дуже време, имају алергију на вакцину или неки њен састојак итд).
Вакцинисане особе формирају својеврстан штит који невакцинисане особе чува од контакта са болешћу, те они остају заштићени.
Тај ефекат индиректне заштите невакцинисаних особа унутар заједнице, само због тога што су окружени вакцинисаним појединцима, назива се:
КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ
ЗА ВЕЋИНУ ВАКЦИНАМА СПРЕЧИВИХ БОЛЕСТИ
95% ВАКЦИНИСАНОГ СТАНОВНИШТВА
ГРАДИ
КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ!
Погледајте анимирани филм и „клип“ о колективном имунитету:
КАЛЕНДАР ОБАВЕЗНЕ ВАКЦИНАЦИJЕ ДЕЦЕ
Већина родитеља се одлучује да вакцинише децу.
Ипак поједини родитељи имају дилеме.
Прочитаjте шта каже наука:
1. Да ли вакцине имају нежељене ефекте?
Нежељене реакције након вакцинације су најчешће локалног типа, благе и пролазе без терапије и последица по здравље. Озбиљније последице су изразито ретке. Вероватноћа да се током живота добије тешка нежељена реакција на вакцине је мања од вероватноће удара грома. На интернету се могу прочитати бројне нетачне информације о последицама вакцина. На пример, о повезаности ММР вакцине и аутизма. ММР вакцина не изазива аутизам. Не зна се тачан узрок настанка аутизма, али се зна да ММР вакцина није узрок настанка овог спектра обољења. Резултати бројних квалитетних студија указују да нема повезаности између ММР вакцине и аутизма. Поред тога, ово обољење је пет пута чешће код дечака. Када би ММР био у вези са овим спектром обољења то би значило да вакцинишемо чешће дечаке него девојчице, што, наравно, није тачно.
2. Да ли деца прерано добијају превише вакцина одједанпут?
Имуни систем детета је довољно развијен да на адекватан начин препозна сваки антиген из вакцина. Свакога дана, имуни систем детета се сусреће са више милиона различитих узрочника (вируси, бактерије) и на ефикасан начин их препознаје и бори се против њих. Једном посетом лекару и давањем чак више хиљада вакцина истровремено, не би се угрозило здравље детета, нити би се развио слабији имуни одоговор на дате вакцине.
3. Зашто је боље вакцинисати се него прележати заразне болести?
Често се чују примери, нарочито међу старијом популацијом грађана, да су деца у прошлости прележавала заразне болести па им сада ништа не фали. Међутим, превиђа се да је у истом том периоду (пре увођења вакцина) значајан број деце умирао управо од оних болести које су неки прележали. Како бисмо избегли најтеже последице болести - сигурније је вакцинисати се.
4. Зашто вакцинисани треба да брину у случају појаве епидемије, када су они заштићени?
У епидемијама, највећи број оболелих ће се регистровати међу невакцинисаним или непотпуно вакцинисаним особама. У епидемијама са великим бројем оболелих, иако у знатно мањем броју, може се догодити да оболе и вакцинисани. Клиничка слика обољења код вакцинисаних је неупоредиво блажа у односу на оне који нису вакцинисани.
Вакцинација није само мера спречавања оболевања, него је и мера превенције компликација услед оболевања (са болничким лечењем), или чак смртних исхода.