PSIHOLOŠKA PODRŠKA OD STRANE MEDICINSKOG OSOBLJA KAO ZNAČAJAN FAKTOR PRILIKOM SUOČAVANJA SA NEPLODNOŠĆU: KAKO DA PAROVIMA TRETMAN UČINITE MANJE IZAZOVNIM?

Prva osoba koja je prepoznala efekat medicinskih tretmana neplodnosti na funkcionisanje, kao i na mentalno zdravlje pojedinca i para bila je Barbara Mening, medicinska sestra koja je radila sa parovima sa problemom neplodnosti. Od tih 70-ih godina prošlog veka do danas sprovedena su brojna istraživanja koja pokazuju da je Meningova skrećući pažnju na ovaj aspekt medicinskog tretmana bila u pravu, te da psihosocijalna podrška od strane medicinskog osoblja predstavlja značajan deo tretmana neplodnosti.

Rezultati istraživanja sprovedenog u našoj zemlji ukazuju da je ova podrška bitan faktor u procesu suočavanja sa problemom neplodnosti i da parovi govore o manje zastupljenom stresu kada podršku percipiraju zastupljenijom. Nadalje, psihološka podrška i empatija od strane medicinskog osoblja pokazala se značajnom i prilikom donošenja odluka o nastavku ili prekidu tretmana, što dodatno ukazuje na važnost postojanja iste, kao i edukovanja medicinskih stručnjaka u domenu ove oblasti. Ipak, iako istraživanja pokazuju da su parovi u velikoj meri zadovoljni stručnošću lekara, u polju pružanja ove vrste podrške ima prostora za unapređenje.

Prema definiciji Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE), psihosocijalna podrška odnosi se na omogućavanje optimizacije brige i rad na psihološkim i socijalnim aspektima neplodnosti parovima, njihovim porodicama i profesionalcima koji rade sa njima (2008).

Psihosocijalna podrška može se ugrubo podeliti u tri nivoa:

1. Rutinska (osnovna) psihosocijalna podrška
2. Psihološko savetovanje u kontekstu neplodnosti
3. Psihoterapija

Zadatak celokupnog medicinskog osoblja koje se susreće sa parovima u tretmanu je pružanje osnovnog nivoa podrške, dok druga dva nivoa podrazumevaju tretman od strane stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, a zadatak ostalih je prepoznavanje parova kojima je potreban ovaj vid podrške i upućivanje na psihologa.

Šta je ono što kao medicinsko osoblje možete da uradite kako biste parovima olakšali proces tretmana?

Neplodnost ne predstavlja isključivo medicinski problem, naprotiv, ona je danas posmatrana kao biopsihosocijalna kriza i kao takva zahteva interdisciplinarnost. Iako je vaš primarni zadatak u okviru tretmana pružanje najbolje moguće medicinske podrške u smislu obezbeđivanja najadekvatnijeg medicinskog tretmana za pojedinca, tokom ovog procesa važno je obratiti pažnju na još neke aspekte:

• Pružite neophodne informacije - pre, tokom i nakon tretmana
• Koliko god ste u mogućnosti obezbedite dovoljno vremena za svaki par i omogućite im da pitaju sve što ih interesuje i sa vama zajedno reše nedoumice
• Uključite parove u proces donošenja odluke o tretmanu
• Budite dostupni i odgovarajte na telefonske pozive kada god ste u mogućnosti
• Uključite u tretman oba člana para - posmatrajte neplodnost kao krizu sa kojom se suočava par, naspram medicinskog problema pojedinca
• Trudite se da imate na umu emocionalne implikacije prolaska kroz tretman i da ih prepoznate
• Imajte na umu da je, iako vi vidite stotine parova koji se suočavaju sa ovim problemom, to verovatno njihov najveći problem i najveća želja u tom momentu i pristupite svakom uzimajući u obzir lične karakteristike - koristite individualizovani pristup
• Ukoliko primetite da je neki pojedinac ili par uznemiren više nego što je to uobičajeno, uputite ga na psihološku podršku u okviru vaše klinike (ukoliko je dostupna) ili izvan nje.

Ukoliko ste psiholog koji radi u domu zdravlja ili u okviru klinike za vantelesnu oplodnju:

• Informišite se o osnovnim medicinskim terminima i aspektima tretmana kako biste bolje mogli da razumete parove
• Edukujte parove o uobičajenim emocijama i njihovom toku u procesu tretmana
• Normalizujte negativne emocionalne reakcije koje se javljaju kod parova - jasno im stavite do znanja da nisu sami i da je očekivano da se one javljaju
• Saslušajte, budite tu za njih i pokažite empatiju za njihove emocije
• Ukoliko procenite da je potrebno, radite na razvijanju veština koje će im olakšati tretman (npr. komunikacijske veštine neophodne za interakciju sa medicinskim osobljem ili partnerom)
• Ukoliko procenite da problem sa kojim par dolazi prevazilazi okvire psihološkog savetovanja ili psihoterapije, uputite ih na psihijatra
• Organizujte edukacije o psihološkim aspektima tretmana namenjene svojim kolegama, kako bi parovi dobili što adekvatniju podršku
• Ponekad rad sa parovima koji se suočavaju sa neplodnošću i tretman iste, bez obzira to koliko su ih u životu sproveli, ume biti iscrpljujući i za medicinsko osoblje - budite podrška kolegama kada god im je to potrebno.