RODITELjI DECE SA SMETNjAMA U RAZVOJU I HRONIČNIM BOLESTIMA: KAKO DA BUDETE NAJBOLjA PODRŠKA ZA DETE?

Roditeljstvo je specifično iskustvo, ispunjeno uživanjem, ali i odgovornošću i brigom. Kada je u pitanju podizanje deteta sa nekim hroničnim zdravstvenim stanjem ili smetnjama u razvoju pred roditelje se postavljaju dodatni zahtevi vezani za fizičku brigu o detetu, ali i suočavanje sa vlastitim strahovima, frustracijama, preopterećenošću i brigom za budućnost. Prilagođavanje na izazove roditeljstva je proces koji traje, tako da trebate sebi dati vremena da prepoznate i usvojite načine kako ćete najbolje podržati razvoj svog deteta, ali i biti zadovoljni na ličnom planu.

Da bi bili najbolja podrška svom detetu, neophodno je da budete otvoreni, svesni svojih (ponekad i veoma bolnih) emocija, da ih prihvatite, izražavate i usmeravate se na rešavanje različitih izazova tokom roditeljstva. Za vaše dete je važno da se oseća prihvaćeno, da oseća da ga vi kao roditelji razumete, podržavate i hrabrite. To će biti odlična osnova da vaše dete bude zadovoljna i srećna osoba. Vi kao roditelji ste tu da da pružite bezuslovnu ljubav, podršku, uvažavanje, ohrabrenje i smernice. Pri tome je važno da podržavate detetovu nezavisnost u maksimalnom opsegu koji njegovo ili njeno stanje dozvoljava. Na taj način ste vi ključni oslonac vašem detetu dok razvija svoju ličnost i svoj identitet, kao i dok sazreva u svim razvojnim domenima: fizičkom, intelektualnom, emocionalnom i socijalnom.

Podrška detetu počinje od samog rođenja i razvija se tokom zajedničkog života. Ne postoji jedinstven recept, ali praćenje opštih smernica može da vam posluži kao koristan vodič o čemu bi bilo dobro da vodite računa:

• Uvek budite otvoreni sa svojim detetom o prirodi njegovog zdravstvenog stanja i svim ograničenjima i zahtevima koja usled toga može da ima, uvažavajući njegove uzrasne i razvojne kapacitete da vas razume. Istovremeno se usmerite na mogućnosti koje su mu dostupne i aktivnosti u kojima može da učestvuje, počevši od jednostavnih aktivnosti svakodnevnog života.
• Pomozite svom detetu da se nosi sa svojim stanjem. U skladu sa razvojnim nivoom ohrabrujte ga da izrazi svoja razmišljanja i osećanja u vezi sa time. Ona će se menjati tokom vremena. Pomozite detetu u prilagođavanju i razvijanju samopoštovanja. Neophodno je da vaše dete razume i prihvati da je ono jedinstveno i važno kao i svako drugo dete ili osoba i da ima brojne mogućnosti za svoju budućnost.
• Napravite raspored aktivnosti. Vaše dete i porodica u celini će najbolje funkcionisati kada je njihov dnevni raspored predvidljiv i dosledan. To uključuje i svakodnevne rutine, kao što je vreme odlaska na spavanje, vreme za šetnju, druženje i sl.
• Postavite granice i očekivana ponašanja. Mnogim roditeljima je teško da disciplinuju svoje hronično bolesno ili dete sa smetnjama u razvoju. Međutim, sva deca imaju koristi od jasnih granica i disciplinovanja, koje podrazumeva doslednost, jasnoću i predvidljivost. U suprotnom, lako postaju zavisni, imaju niže samopoštovanje i mogu usvojiti obrasce neprilagođenog ponašanja. Zato je važno da uspostavite dosledan skup porodičnih pravila i očekivanja, prilagođavajući ih naravno detetovom stanju i mogućnosti razumevanja. To će pomoći u stvaranju okruženja koje podstiče nezavisnost i samopouzdanje deteta.
• Tragajte za načinima koji odgovaraju uzrastu i razvojnom nivou vašeg deteta kako bi preuzimalo što više odgovornosti i bilo što samostalnije. Kako dete raste potrebno je povećavati opseg zadataka koje će ono samostalno ispunjavati. Neki roditelji nenamerno neguju zavisnost kod deteta jer im je lakše (i brže) da sami obavljaju određene aktivnosti umesto njega. Nekada i deca uživaju u toj posebnoj pažnji koju dobiju od roditelja, pa nisu spremna da prihvate veću samostalnost i odgovornost.
• Dajte detetu zadatke u svakodnevnom životu za koje znate da može da ih izvrši. Time ćete jačati njegovo ili njeno samopouzdanje jer će dete imati priliku da iskusi uspeh i postignuće. Usmerenost na ono šta deca mogu da urade šalje im pozitivnu poruku da verujete u njihove sposobnosti i da želite da ih vidite kako uspevaju. Pružanjem pomoći koja je detetu potrebna da izgradi osnovne veštine pomažete mu da poveća osećaj lične vrednosti, samopoštovanje, poverenja u sebe i svoje okruženje.
• Podržite, pohvalite i usmerite vaše dete na aktivno učešće u tretmanu i planu lečenja. Koristite jednostavna objašnjenja, pohvale i ohrabrenja. Pri tome, takođe podstičite nezavisnost deteta koliko god je moguće.
• Uživajte u zajedničkim aktivnostima sa detetom. Vaša nepodeljena pažnja na ono što ga zanima daje mu do znanja da ga volite i prihvatate. Upućujte mu dosledne poruke ohrabrenja, koje ne moraju biti verbalno izrečene, već i u vidu tapšanja, zagrljaja, osmeha. Pomozite detetu da se oseća dobro u vezi sa onim što ume da uradi i pohvalite njegove ili njene napore da nešto savlada.
• Svako dete se rađa sa jedinstvenim sklopom karakteristika temperamenta. Nekom detetu treba više vremena za prilagođavanje na nove izazove, neko je veoma otvoreno, neko brzopleto itd. Pratite karakteristike svog deteta i podržavajte ona ponašanja koja će mu omogućiti zdrav razvoj ličnosti.

I na kraju, ali ne manje važno - nađite vreme i za sebe. Izuzetno je važno da brinete o sebi kako biste mogli biti najbolja moguća podrška za vaše dete. Briga o sebi, koja uključuje brigu o fizičkim i psihološkim potrebama povećava vaše emocionalno i fizičko blagostanje i pomaže da budete bolji, srećniji i zadovoljniji roditelj. Čak i mala briga o sebi i momenti opuštanja mogu biti veoma blagotvorni. Šetajte, duboko dišite, pročitajte neku knjigu, nastavite da se bavite pređašnjim ili nađite nove hobije i interesovanja. Održavajte socijalne odnose sa bliskim osobama. Neki roditelji se mogu osećati krivim što su odvojili vreme za sebe, ali znajte da će to dugoročno pomoći i vama i vašem detetu da živite srećnije i vodite kvalitetniji i ispunjeniji život.