RODITELJSTVO NA ŽICI - VAŽNOST BALANSA PODRŠKE I SAMOPODRŠKE

Čestitamo, postali ste roditelji!!! Divna vest koju prate raznolika očekivanja - vaša i tuđa. Očekujete da budete najbolji mama i tata na svetu, vaši roditelji očekuju da budete isti kao oni, dobronamerni prijatelji koji već imaju decu dele željene i neželjene savete, a vi se povremeno osećate kao da ste u magli, što od nespavanja što od zbunjenosti usled ulaska u novu ulogu i pitate se kako uskladiti bebine i svoje potrebe.

Roditelj se postaje i planirano i neplanirano, spremno i nespremno, bez unapred pripremljenog priručnika „kako biti dobar roditelj“, ali sa prilikom da se u zajedničkom procesu rasta deteta i roditelja otkrije kako biti dobar roditelj baš tom određenom detetu. Čitanje o roditeljstvu i odlazak na pripreme za roditeljstvo su svakako od pomoći na tom putu.

U prvim fazama roditeljstva, kada je dete tek rođeno, veoma je značajna ne samo psihološka podrška okoline, već i tehnička podrška poput čuvanja bebe ili pomoći u kućnim poslovima da bi roditelji mogli da se naspavaju ili izdvoje neko vreme za sebe. Kako dete raste tako se i potrebe za vrstom podrške menjaju. Takođe, roditeljstvo je životna uloga koja može značajno unapređivati ili snižavati psihološko blagostanje. Pozitivni ili negativni efekti roditeljstva se mogu naizmenično smenjivati u zavisnosti od razvojne faze i zahteva deteta, ali i od situacije u kojoj se roditelji nalaze - da li roditelji imaju slične vaspitne strategije, da li se samostalno brinu o detetu ili imaju pomoć, kakav je kvalitet partnerskog odnosa, u kakvim uslovima porodica živi…Osim situacionih uslova, različiti su i individualni doživljaji roditeljstva koji mogu varirati od sigurnosti u sebe i svoje postupke, uverenja da se najbolje poznaje svoje dete do osećaja neadekvatnosti, nesigurnosti i stalne konfuzije.

Do predškolskog uzrasta deteta verovatno ste već čuli da su od samog rođenja vaša deca kao sunđeri, da upijaju vašu nervozu i nezadovoljstvo. Takođe, verovatno ste pročitali i da kada se roditelji svađaju deci rastu nivoi hormona stresa. Osim toga, imate i informaciju da je neophodno da provodite kvalitetno vreme sa vašim detetom. Uz to još treba da pazite i o tome da budete roditelji koji brzo zadovoljavaju potrebe deteta pošto na taj način unapređujete njegov razvoj. Pri tome, neophodno je da zadovoljavate i svoje potrebe, pošto je zadovoljan i srećan roditelj neophodan za zadovoljno i srećno dete. I to tako sve dok dete na odraste i postane samostalno.

U nekom idealnom svetu svako dete bi trebalo da ima roditelja koji je skrojen baš po njegovoj meri. Međutim, realnost ume biti drugačija - preopterećeni ste, osećate se zbunjeno, nesigurni ste, čini vam se kako su drugi roditelji, mnogo bolji od vas, grešite i ne želite da priznate da grešite, pokušavate da se izborite sa očekivanjima i jedino što možete je da sebi ponavljate „izdrži još ovu fazu“.

A može se biti roditelj i ne samo izdržavajući i čekajući da prođe već aktivno kormilariti brodom kroz vode roditeljstva.

Kako biti aktivan roditelj koji kreira odnos po meri svog deteta i sebe? Jedan od načina je i koncept roditeljstva usmerenog na snage deteta uz kontinuirano samoosnaživanje roditelja.

Roditeljstvo usmereno na snage deteta je fokusirano na kreiranje porodične atmosfere u kojoj se često doživljavaju prijatne emocije i prepoznaju i podstiču dečije snage. Suština je u promeni fokusa sa onoga što dete nije dobro uradilo na ono što je detetova snaga. Na taj način se detetu omogućuje da često doživljava prijatne emocije, a samim tim unapređuje i njegovo samopouzdanje, kreativnost, radoznalnost… Da biste mogli da prepoznate detetove snage i da se usmerite na njih, potrebno je da umete da se oslonite na sopstvene snage, imate razvijenu svesnost o sopstvenim snagama, spremni ste da ih koristite i po potrebi unapređujete i uvežbavate. Više o snagama i načinu kako možete da odredite vaše trenutno najizraženije snage možete pročitati na linku: https://www.viacharacter.org/surveys/takesurvey

A zašto je roditeljsko samoosnaživanje u formi brige o sebi važno? Zato što ne postoji roditelj koji je uvek siguran u svoje postupke, uvek zna da kaže pravu stvar u pravo vreme, uvek ume da da pravi odgovor ili komentar, uvek prepoznaje potrebe deteta, nikada nije umoran…. Takođe, ukoliko ne umete da prepoznate svoje potrebe i granice teže ćete umeti da prepoznate i dečije potrebe i granice.

Kreiranje atmosfere u kojoj se neguju prijatne emocije i razvijaju snage može biti otežano ukoliko ste odrastali u emotivno hladnom okruženju u kome se smatralo da nema smisla pričati o osećanjima ili ukoliko ste odrastali u atmosferi kriticizma, previsokih i neadekvatnih zahteva. Sa takvim iskustvom iz primarne porodice, bez prethodnog promišljanja i rada na kreiranju sopstvenog vaspitnog stila, roditelj će biti pred većim izazovom da prepoznaje i imenuje osećanja svog deteta u odnosu na osobu koja je odrasla u emotivno toplom i prihvatajućem okruženju. Prepoznavanjem sopstvenih ograničenja roditelj može tražiti spoljašnju podršku od drugih bliskih osoba ili stručnjaka (na primer psihologa).

Evo i nekih predloga kako bi briga o sebi mogla da izgleda u praksi:

1. Preispitajte svoja očekivanja i po potrebi ih korigujte u skladu sa trenutnom situacijom - dozvolite sebi da promenite stavove
2. Prepoznajte svoje izražene snage i snage koje bi bilo dobro unaprediti!
3. Osluškujte sebe - razvijte naviku da proveravate sa sobom šta je ono što vam je potrebno i šta želite!
4. Dozvolite sebi da pogrešite - niko nije nepogrešiv, dobri roditelji su oni koji su svesni svojih grešaka i rade na tome da ih koriguju!
5. „Da bi se odgajilo dete potrebno je selo“ - koristite svu raspoloživu podršku, ne morate sve sami!
6. Stvarajte prijatne uspomene: zabavljajte se i smejte sa svojom decom - jačanjem bliskost sa njima jača se i vaš doživljaj roditeljske kompetentnosti!