PODRŠKA RODITELJIMA DECE RANOG ŠKOLSKOG UZRASTA RODITELJI I ŠKOLA NA ISTOM ZADATKU U SAVREMENOM SVETU

Iskustva koja dete stiče u toku školovanja utiču na njegovu sliku o sebi, motivaciju, ambicioznost, a kasnije i na životne ciljeve i planove. Sa polaskom u školu, dete počinje da se bavi pitanjem „šta treba da radim da doživim uspeh“ to jest, razvija marljivost i posvećenost učenju, kao i radne navike, strategije učenja, socijalizuje svoje ponašanje da bi bilo prihvaćeno u vršnjačkoj grupi i zadovoljilo očekivanja roditelja i nastavnika. Slika o sebi (samopoimanje) koju dete stvara u tom uzrastu počinje da zavisi kako od detetovog uspeha u pojedinim školskim predmetima, tako i od toga kako je prihvaćeno od strane vršnjaka i značajnih odraslih, a sve to utiče na razvoj osećanja kompetentnosti i samopouzdanja vašeg deteta.

Kako biti roditelj/staratelj deteta ovog uzrasta u savremenom svetu? Sa jedne strane, detetu ste i dalje potrebni kao oslonac u razvoju kompetentnosti i samopouzdanja, a sa druge, i vi sami se nosite sa zahtevima svakodnevice, na poslu, u porodici, u okruženju punom kontradiktornih informacija, pretnji po zdravlje i bezbednost, pa i kriznih situacija. Savremeno društvo sa sobom donosi i neke nove izazove, poput bezbednosti na internetu, vršnjačkog nasilja koje poprima razne nove oblike, pandemije zbog koje se i učenje i nastava u školi izmeštaju iz fizičkog prostora, i slično.

Evo nekoliko preporuka za to kako se postaviti kao roditelj deteta ranog školskog uzrasta u savremenom svetu:

1. Vi ste detetu u prvim godinama škole i dalje veoma važni kao oslonac i model, stoga je dobro da u komunikaciji sa detetom ostanete smireni, ako možete i bez jakih emocija i impulsivnih reakcija. Na taj način ćete omogućiti detetu da vam se poveri i o neprijatnim situacijama koje je možda imalo u školi. Razvijajte odnos poverenja i međusobnog razumevanja i uvažavanja. Pokažite osobine druželjubivosti, sreće, poštovanja, poštenja, ljubaznosti i tolerancije koje će vaša deca oponašati.
2. Prirodno je da niste uvek raspoloženi ili da vam je teško da budete smireni u stresnim situacijama. Ukoliko primećujete da često intenzivno reagujete u odnosu sa detetom (na primer da često vičete, da ste često ljuti ili nestrpljivi) ili imate doživljaj da vam je teško da uspostavite komunikaciju u redu je da potražite podršku stručnjaka (pedagoga ili psihologa u školi).
3. Potrudite se da očuvate poverenje koje dete ima u vas tako što ćete ga strpljivo slušati i ohrabrivati da iskreno podeli sa vama šta se desilo u školi, te da ćete zajednički tragati za rešenjem ukoliko je u pitanju neki izazov. Oslonite se na svoje snage, a takođe tragajte za snagama vašeg deteta, koje mu mogu pomoći da izađe na kraj sa izazovnim situacijama. Ne radite umesto deteta, već mu pružite oslonac da reši situaciju koristeći svoje snage, na koje ćete ga usmeriti kroz razgovor i uveravanje da ono to može. Pokažite strpljenje za detetovu nesigurnost ili dileme i reagujte sa razumevanjem i saosećanjem.
4. Važno je, takođe, da ostavite prostora i za konsultacije sa učiteljicom, nastavnicima i stručnim saradnicima u školi, jer je nekad potrebno da saznate kako oni vide vaše dete i njegovo ponašanje. Ponašanje deteta kod kuće i u školi može da se znatno razlikuje usled delovanja raznih faktora (vršnjačke grupe, pravila rada koja postoje u odeljenju, doživljaja uspeha ili neuspeha, i slično), te je zato dragoceno da čujete i opažanja prosvetnih radnika. Setite se pri tom da ste na zajedničkom zadatku - a ne na suprotstavljenim stranama na kojima treba da se ukopavate i borite.
5. Uzdržite se da poredite dete sa drugom decom. Ono je jedinstveno na svoj način, kao što su i druga deca jedinstvena na svoj način. Svako dete ima jake i slabije strane, a porediti ih međusobno ne vodi unapređenju tih snaga, već frustraciji. Radije upoređujte vaše dete sa njim samim - šta je znalo ranije, a šta sada zna; šta nekada (ni)je umelo, a sada ume, i slično. Time mu dajete podršku u razvoju samopouzdanja na pravi način.
6. S obzirom da većina dece koristi internet i želi svoj mobilni telefon, na vama kao roditelju je da procenite i odlučite kada je pravo vreme da vaše dete dobije svoj telefon. Pri tom, uzmite u obzir koliko se dete inače odgovorno ponaša u odnosu na vaše ranije dogovorene granice i pravila. Ukoliko je u stanju da u većini situacija poštuje dogovore i pravila, onda je velika verovatnoća da će biti u stanju da poštuje pravila bezbedne i umerene upotrebe mobilnog telefona. Potrebno je da pratite kako dete koristi mobilni telefon i internet i reagujete u slučaju problematičnih situacija – npr. u slučaju poziva sa nepoznatih brojeva, pokušaja sekstinga, pretećih ili ismevajućih poruka, i slično.
7. Razgovarajte sa vašim detetom o odgovornoj i bezbednoj upotrebi interneta. Dogovorite sa njim broj sati koje će dnevno ili nedeljno moći da provede igrajući igrice ili prateći društvene mreže na telefonu ili kompjuteru. Predočite mu mogućnost da postane zavisno od interneta ili mobilnog telefona, te da to može da ga mnogo košta. Takođe, dogovorite se o tome šta ćete da uradite ako dete dobije poruku koja mu ne prija, ali i o tome da ono samo ne sme da postane neko ko takve poruke širi ili smišlja. Razgovarajte sa svojim detetom o tome koliko je takva poruka bolna za žrtvu, da pokuša da se stavi na njeno mesto, i kako je jako teško pobeći od sajber maltretiranja kada ono jednom počne.
8. Ukoliko vam dete prijavi postojanje vršnjačkog nasilja u školi, ispitajte sve okolnosti koje dete može da vam saopšti i zakažite razgovor sa učiteljicom i stručnim saradnikom u školi.
9. Ukoliko dete odgajate u partnerskom (koroditeljskom odnosu), dobro je da zajedno sa drugim roditeljem dogovarate zajedničke odluke o pitanjima koja se tiču deteta. Neka deca su sklona da prave „koalicije“ sa jednim roditeljem a protiv drugog, što svakako nije dobro podržati. Roditelji treba da budu dosledni u primeni zajednički donešenih odluka koje su u interesu deteta i njegovog zdravog odrastanja.