Zašto je važno da razgovaramo sa decom o promenama u pubertetu i adolescenciji?

Svako dete prolazi kroz pubertet i adolescenciju na svoj način, a ono što je za sve isto je da je to period velikih promena i prilagođavanja, koja dovode do promena u porodičnoj dinamici i komunikaciji i zahtevaju od roditelja neke nove veštine. Često je ovaj period i za same roditelje izazovan i zahtevan, pun strepnji i nedoumica. Ovim tekstom želeli smo da vam pružimo informacije i predloge kako da podržite dete u procesu razumevanja i prihvatanja promena u pubertetu tokom ovog perioda velikih promena.

Podsetimo se osnovnih informacija o pubertetu i adolescenciji

Pubertet je skup fizičkih i fizioloških promena vezanih prvenstveno za polno sazrevanje. Pubertet kod većine devojčica počinje između 8 i 13 godina, a kod dečaka između 9 i 14 godina. Pubertet traje obično 3 do 5 godina.

Pojam adolescencija odnosi se na period prelaska iz detinjstva u odraslo doba. Tokom adolescencije odvijaju se biološke, psihološke i socijalne promene. Adolescencija je širi pojam od puberteta. Svetska zdravstvena organizacija definiše adolescenciju kao period između 10 i 19 godina.

Telesne promene
Devojčice	I devojčice i dečaci	Dečaci
Širi kukovi Rast grudi Menstruacija	Rast Malje ispod pazuha Maljave noge Pubične (“stidne”) dlake Pojačano znojenje Bubuljice	Malje na grudima Rast brkova i brade Rast polnog organa Šira ramena i veća mišićna masa na bicepsima “Vlažni snovi” Promena glasa
Psihosocijalni aspekti adolescencije
Slika tela i prihvatanje telesnih promena Emocionalni i kognitivni razvoj (razvoj apstraktnog mišljenja) Razvoj identiteta i autonomije Prihvatanje polne uloge Uspostavljanje bliskih odnosa sa vršnjacima

"Adolescencija je period naglih promena. Na primer, između dvanaeste i sedamnaeste godine, roditelj ostari i do 20 godina."

Anon

Kao što prethodna izreka kaže period adolescencije jedan je od turbulentnijih perioda života, a može zadati i mnogo muka roditeljima. Međutim, iskustva adolescenata se značajno razlikuju, za neke je ovaj period težak i komplikovan, neki kroz njega prolaze lako, a većina uspešno ostvari razvojne zadatke adolescencije.

Napuštanje uloge deteta, i stremljenje ka odraslom dobu u psihosocijalnom smislu podrazumeva ispunjavanje određenih razvojnih zadataka. Neki od njih su: prilagođavanje na telesne promene nastale u pubertetu, formiranje ličnog identiteta, uspostavljanje većeg stepena autonomije u odnosu na roditelje zadržavajući bliskost, kao i uspostavljanje bliskih odnosa sa vršnjacima, te prihvatanje polne uloge.

Zašto je važno da razgovaramo sa decom o promenama u pubertetu i adolescenciji?

Kada pokrećemo razgovor o pubertetu, mi razgovaramo sa decom o telesnim promenama, ali se tu dotičemo i tema koje se ponekad smatraju „škakljivim“ (poput promena na intimnim regijama, pitanja koja se tiču seksualnosti), a zapravo mogu i dobro je da budu deo otvorene komunikacije između deteta i roditelja. Čest strah roditelja je da bi, ukoliko bi pokrenuli teme koje se tiču seksualnosti, time podstakli decu da se prerano interesuju za te teme.

Međutim, deca su svakako prirodno radoznala, ponekad o temi puberteta i seksualnosti sami zaključuju na osnovu pogrešnih ili nedovoljnih informacija, te to može da ih zbuni i zabrine.

Kad pokrećemo razgovor sa decom, uvek treba da krenemo od onog što oni znaju i što ih zanima trenutno. Zato je važno da im postavljamo otvorena pitanja poput: „Šta si do sad čuo/-la o pubertetu? Šta se sve menja u pubertetu?“ i slično.

Šta su nas o pubertetu tokom radionica pitali devetogodišnjaci?
Kako nastaje pubertet i zašto postoji? Kada će pubertet proći? Kada nam rastu grudi i zašto? Kod koga ima više promena, kod dečaka ili devojčica? Zašto moraju devojčicama da rastu dlake? Kako se zatrudni? Kako se rađa beba?	Kako se osećanja menjaju tokom puberteta? Zašto nam curi krv? Da li je to prirodno? Da li moramo 28 dana da nosimo uloške? Šta su bubuljice? Ako si zaljubljen kako prići simpatiji? Kako se u pubertetu uzbuđuješ? Kako se osećanja menjaju tokom puberteta?

Brojni su izazovi pred decom u procesu prihvatanja telesnih promena:

• promene u pubertetu su dramatične, nepredvidive;
• traže promenu pojma o sebi i sopstvenom telu;
• traže prilagođavanje na reakcije okoline u vezi sa tim promenama;
• postoji često preokupiranost „normalnim“ i poređenja sa vršnjacima.

Reakcije na telesne promene

Istraživanja govore o tome da su reakcije na pubertet i pozitivne i negativne. Na primer, devojčice iskazuju pozitivna osećanja (uzbuđenost i ponos) u vezi sa rastom grudi na samom početku, što se menja kasnije kada ta promena postaje vidljiva i kada devojčica biva često izložena zadirkivanju od strane dečaka, ali i članova porodice.

Početne promene kod dečaka su privatnije prirode (razvoj testisa), te njihove emocionalne reakcije na prve promene više zavise od spremnosti da prihvate promene, a ne toliko od reakcije okoline, kao kod devojčica.

U periodu rane adolescencije, deca se stalno porede sa drugim vršnjacima, te vremenska odstupanja u početku puberteta mogu biti veći izazov za prihvatanje. Devojčice kod kojih pubertet krene ranije u odnosu na okolinu nemaju nikog sa kim (od vršnjaka) bi mogle da podele svoje iskustvo i na neki način "štrče" u grupi vršnjaka. Takođe, zbog nižeg uzrasta nemaju ni razvijene veštine koje bi im pomogle da se nose sa ovim promenama. U ovom slučaju, podrška u prihvatanju telesnih promena je od još većeg značaja.

Kod dečaka je situacija obrnuta, te kasniji početak puberteta u odnosu na većinu dečaka predstavlja rizik za nastanak negativne slike tela jer promene počinju kasnije u odnosu na sve ostale grupe (i dečaka i devojčica).

Pubertet je period ubrzanih promena u kome je uobičajeno da se deca osećaju zbunjeno! Započnite razgovor o pubertetu i pre nego što se pojave prve telesne i psihološke promene. Najvažnija poruka detetu je da zna da je pubertet normalna pojava kroz koju prolaze svi! Otvoren razgovor o ovim, ponekad neugodnim temama, produbljuje odnos poverenja između roditelja i deteta i osnova je za dalju dobru komunikaciju.