Razvojne promene i mentalno zdravlјe

Mentalno zdravlјe, zajedno sa telesnim, važno je za naše opšte blagostanje, jer nam omogućava da učimo, radimo, da se pravilno razvijamo tokom života i ostvarimo svoj puni potencijal, ali i da verujemo u sebe i svoju sposobnost da se nosimo sa stresom i različitim preprekama tokom života.

U najranijem detinjstvu najvažniji je emocionalni kontakt sa majkom ili primarnom figurom staratelјa, dok je u adolescenciji to postizanje identiteta ili vlastitog JA. Odraslo doba nosi izazove u pogledu građenja odnosa, porodice, karijere, brige o drugima. U poznim godinama i starosti izazovi se najčešće odnose na probleme u vezi sa zdravlјem.

Brojne prepreke mogu stajati na putu manje ili više uspešnog ostvarivanja ovih razvojnih zadataka. Načini na koje prihvatamo ove izazove, i adaptiramo se na promene, u velikoj meri će imati uticaj i na naše mentalno zdravlјe i kvalitet života.

Izazovi tokom razvoja
Adolescencija (od 13 do 24 godine)

Odnos sa roditelјima. Zbog brojnih promena sa kojima se adolescenti suočavaju, odvajanje od roditelјskog autoriteta može biti praćeno nerazumevanjem sa obe strane, što vodi udalјavanju i češćim konfliktima.

Uticaj vršnjaka. Potreba da se bude volјen i prihvaćen od strane vršnjaka može imati veliki uticaj na sliku o sebi i samopoštovanje. Problem nastaje kada je ovaj uticaj negativan, što povećava sklonost ka ulasku u rizična ponašanja.

Škola. Dok sa jedne strane školsko okruženje predstavlјa izvor socijalizacije, pritisak u vezi sa postignućem, kompetitivnost među vršnjacima, kao i izbor buduće profesije, mogu biti značajan izvor stresa za adolescente.

Rizična ponašanja. Usled pojačane potrebe za novim saznanjima i nezavisnošću, a uz još uvek prisutnu težu regulaciju emocija i impulsivnost, adolescenti su, najčešće nesvesni mogućih štetnih posledica ovakvog ponašanja, skloniji i eksperimentisanju sa različitim aktivnostima, uklјučujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i seksualno rizično ponašanje.

Odraslo doba (do 65. godine)

Socijalne veze. Odraslo doba je period kada postoji izražena težnja da veze sa drugima budu zasnovane na bliskosti i intimnosti. Iskrenost i emocionalna povezanost može biti narušena prethodnim lošim iskustvima, te voditi nepoverenju u odnosima, strahu od vezivanja i socijalnoj izolaciji.

Posao i karijera. Razvoj u profesionalnim ulogama i finansijska stabilnost koji su važni za održavanje kvaliteta života mogu postati značajan izazov za mentalno zdravlјe kada postoji stres na radnom mestu, nemogućnost zaposlenja ili gubitak posla.

Roditelјstvo i porodica. Podizanje svoje dece, ali i briga o roditelјima koji su sada u poznijim godinama, uz usklađivanje sa drugim ulogama odraslog doba, mogu biti dodatno otežane okolnostima kao što su razvod braka, hronična bolest ili smrt bliskog člana u porodici.

Zdravlјe. Stres ili nezadovolјstvo u važnim životnim aspektima, kao i iznenadni gubitak telesnog zdravlјa koji se dešava onda kada su zahtevi života najveći, može inicirati češću pojavu anksioznosti i depresije u odraslom dobu.

Starost (od 65. godine)

Adaptacija na promene. Odlazak u penziju, preselјenje, smrt supružnika i prijatelјa, gubitak zdravlјa i samostalnosti, predstavlјaju najveće izazove za stariju populaciju, što sve zahteva stalno prilagođavanje promenama.

Socijalna izolacija. Kako se u ovom periodu broj prethodnih socijalnih uloga, aktivnosti i ostvarenih veza usled sve češćih gubitaka sužava, kod starije populacije može se javiti doživlјaj usamlјenosti i izolacije.

Zdravstveni problemi. Proces starenja praćen je brojnim telesnim promenama i gubitkom zdravlјa, uklјučujući češću pojavu hroničnih bolesti, što se odražava i na psihosocijalno funkcionisanje u starosti.

Kognitivna sposobnost. Opadanje kognitivnih funkcija koje se prirodno javlјa tokom starosti, ispolјava se kroz sve veće probleme sa pamćenjem, pažnjom i koncentracijom te zahteva korišćenje pomoćnih strategija za savladavanje dnevnih aktivnosti.

Kada se obratiti za pomoć

Svaka promena i životni izazov koji nam se dešava tokom razvoja nosi određen nivo stresa i zahteva od nas novo prilagođavanje. Ponekad su te promene iznenadne, snažne ili imaju negativne posledice po nas. Bitno je prepoznati simptome na vreme i potražiti podršku porodice, prijatelјa, ili stručnjaka za mentalno zdravlјe.

Krizu nastalu kao posledicu značajnih promena koje nam se dešavaju, najčešće ćemo prepoznati po osećanju tuge i sniženog raspoloženja koje traje duži period, doživlјaju iscrplјenosti i hroničnog stresa, opštem nezadovolјstvu i promenama u navikama kao što su apetit i san. Takođe, moguće je češće povlačenje iz društvenih aktivnosti, kao i preispitivanje smisla i svrhe u trenutnoj životnoj poziciji.

Ovo su samo neki od znakova koje je važno prepoznati i na vreme se obratiti za pomoć. Podrška nam u značajnoj meri može pomoći da razumemo šta nam se dešava, da se oporavimo i osnažimo za nove životne izazove.