Podrška roditeljima dece srednjoškolskog uzrasta

Uzrasni period 15-18 godina naziva se srednjom adolescencijom i sa sobom donosi niz razvojnih, telesnih i kognitivnih promena. Veća potreba za samostalnošću, isprobavanje novih uloga, prvi partnerski odnosi, nezavisnost oko izbora buduće profesije – predstavljaju neke od izazova sa kojima se mlada osoba susreće.

Kada primetite da niste sigurni kako da posavetujete svoje dete, a ono vam traži savet, potrudite se da pronađete adekvatan odgovor i podršku stručnih lica za datu tematiku. Pokušajte da napravite balans, pohvalite svoje dete kada uvidite da je uradilo nešto dobro, bilo da je to uspeh u školi ili empatičan gest u privatnom okruženju. Isto tako, nemojte ignorisati negativna ponašanja ukoliko se pojavljuju kod deteta, već porazgovarajte o njima i pokušajte razrešiti na asertivan (konstruktivan) način.

Primeri asertivne komunikacije:

• Umesto „Tvoje mišljenje je skroz pogrešno“, možete reći: „Razumem tvoje mišljenje, ali imam drugačije gledište“.
• Ili umesto, „Hoćeš li već jednom završiti obaveze za školu?“, možete reći: „Predlažem ti da prvo završiš školske obaveze, pa tek onda da ideš napolje“

Šta vi kao roditelji možete da uradite kako bi podstakli razvoj samopouzdanja i samopoštovanja kod svog srednjoškolca?

• Budite dobar uzor
• Pružite podršku pri problemu, ali nemojte preuzimati rešavanje problema na sebe
• Podstaknite ih na lični napredak
• Težite održavanju tople porodične atmosfere
• Pohvalite trud

Ono što najčešće narušava mentalno zdravlje srednjoškolaca je navedeno kroz priručnik (nesigurnost u sopstvene sposobnosti, strah i anksioznost zbog budućeg izbora zanimanja, burni partnerski odnosi, depresija...), a postavlja se pitanje kako roditelji mogu pomoći svom srednjoškolcu da razreši probleme koji mu narušavaju subjektivno blagostanje i mentalno zdravlje?

Kako pružiti podršku svom srednjoškolcu?

• Neka vaša očekivanja prema njima budu umerena/izbalansirana. Preterana očekivanja mogu stvoriti pritisak i udaljavanje deteta. Sa druge strane, nepostojanje očekivanja, ukazuje na nezainteresovanost roditelja, a kasnije i deteta
• Unapređujte i negujte međusobnu komunikaciju
• Pružajte savete koji su usmereni na razrešenje problema, a izbegavajte iscrpno osuđivanje
• Budite uključeni u važne teme svog srednjoškolca, time ćete uvek imati uvid u njegovu svakodnevicu (škola, vršnjaci...)