ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИjЕ О ВАКЦИНАЦИjИ ПРОТИВ COVID-19

У нашој земљи у току је препоручена ( добровољна) имунизација против COVID-19. Mогуће je изабрати било коју од пет доступних вакцина (Pfizer-BioNTech, Synopharm, Sputnik V, AstraZeneca, Spikevax ). Позивамо грађане да се вакцинишу а пре тога да се информишу о овим вакцинама и вакцинацији:

Позивамо грађане да се вакцинишу а пре тога да се информишу о овим вакцинама и вакцинацији:

promo slika

О вирусу: Нови корона вирус (SARS CoV2) у свом саставу садржи протеине („N“ „E“ „M“ и „S“) од којих је последњи „S“ („spike“ протеин или протеин „шиљка“) најважнији јер омогућава улазак вируса у људску ћелију.

Вакцинација се спроводи са доступним вакцинама у две дозе, уз увођење треће бустер дозе (од 13.08.2021. г) у оквиру препоручене имунизације против заразне болести COVID-19.

О ВАКЦИНАМА

Sputnik V (Gam-COVID-Vac) („руска“ вакцина) je векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус носач за ген који омогућава стварање „spike“ протеина који доводи до стварања заштитног имунитета. Аденовирус је измењен тако да се не умножава у организму. Прва и друга доза вакцине се разликују само у односу на носач (аденовирус серотип 26 у првој односно серотип 5 у другој дози). Вакцинација је намењена одраслима (узраст ≥18 година). Према националним препорукама, вакцинација се спроводи са две одвојене дозе вакцине у размаку од најмање 3 недеље.

Pfizer-BioNTech вакцина садржи iRNK у липидном омотачу који омогућава стварање „spike“ протеина у ћелијама и тако доводи до стварања заштитног имунитета. Важно је напоменути да се iRNK не умножава и не уграђује у геном ћелије јер се брзо разграђује у организму. Вакцинација се спроводи се две одвојене дозе вакцине у размаку од најмање 3 недеље код особа ( узраст ≥12 година).Према закључку Стручног комитета за имунизацију особе узраста 16 и 17 година могу да се вакцинишу против COVID-19 Pfizer-Bio-NTech вакцином, по препоруци надлежног педијатра, при чему образац сагласности за вакцинацију потписује лице које се вакцинише у складу са Законом о правима пацијената. Према закључку Стручног комитета за имунизацију, имунизација деце узраста 12 до 15 година вакцином произвођача Pfizer-BioNTech препоручује се првенствено код деце са коморбидитетима (неуролошким, метаболичким, нефролошким, кардиолошким, респираторним, хематолошким, онколошким, реуматолошким и др.), уз претходно добијено мишљење педијатра субспецијалисте из одговарајуће области, као и код гојазне деце (вредности индекса телесне масе изнад 95-ог перцентила). Вакцина Pfizer-BioNTech може се применити и код остале деце узраста 12 до 15 година уз мишљење педијатра.

Sinopharm („кинеска“ вакцина) је инактивисана вакцина произведена технологијом претходно већ коришћеном у развоју вакцина (нпр. вакцина против дечје парализе, беснила и др.). Вакцина садржи мртви вирус SARS-CoV-2 који је изгубио способност размножавања у људској ћелији, али зато ствара заштитни имунитет. Вакцинација је намењена одраслима (≥18 година). Спроводи се са две одвојене дозе вакцине у размаку од 2 - 4 недеље.

AstraZeneca COVID-19 („оксфордска“) вакцина je, слично руској, векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус носач за ген који омогућава стварање „spike“ протеина и доводи до стварања заштитног имунитета. Вакцинација је намењена одраслима (≥18 година). Спроводи се са две одвојене дозе вакцине у размаку од 12 недеља. Код особа које су примиле прву дозу вакцине Аstra Zeneka, као друга доза може се применити и различита вакцина, при чему се препоручује примена mRNK вакцине произвођача Pfizer-BioNTech.

Spikevax (ранији назив Moderna) вакцина садржи информациону iRNK инкапсулирану у липидне наночестице. Након вакцинације ћелије на месту примене вакцине преузимају липидне честице и долази до стварања „spike“ протеина односно протеина “шиљка“ вируса. Тада наше имунске ћелије препознају протеин „шиљка“ што стимулише имунитет и доприноси заштити од болести COVID-19. Важно је напоменути да се iRNK не умножава и не уграђује у геном ћелије јер се брзо разграђује у организму. Вакцина Spikevax се примењује за вакцинацији код особа узраста 12 година и старијих. Дају се две дозе вакцине у размаку од 28 дана. Вакцина се не даје ако је особа имала раније озбиљну алергијску реакцију (анафилактички шок) на компоненте вакцине или тешку нежељену реакцију након претходне дозе вакцине или ако особа има акутну болест или повишену телесну температуру.

Наjчешћа питања и одговори у вези вакцинациjе против COVID-19

Колико брзо се ствара имунитет након вакцинације?

Да ли могу да оболим од COVID-19 иако сам вакцинисан/а?

Студије показују да нас вакцине против COVID-19 ефикасно штите од инфекције, али су посебно значајне јер смањују ризик од тешких форми болести које би захтевале болничко лечење. Вакцине уче наш имуни систем како да препозна и бори се против вируса који узрокује COVID-19. Обично је потребно неколико недеља (2-4) након примања друге, односно 7-10 дана након добијања треће дозе COVID-19 вакцине да се створи заштитни имунитет против новог вируса корона. Особа се сматра потпуно вакцинисаном ако је прошло ≥2 недеље након примања друге дозе или ≥7 дана након треће дозе вакцине, а мање од 210 дана од добијања друге или треће дозе вакцине. То значи да је могуће да вакцинисна особа добије COVID-19 непосредно након или у току вакцинације (нпр. између две дозе) ако је у претходних 14 дана била у контакту са инфицираном особом. То је зато што вакцина није имала довољно времена да пружи заштиту односно организам није стигао да створи заштитни имунитет.

Иако се то ретко дешава, неке особе неће створити имунитет, јер ниједна вакцина не пружа 100% заштиту. Ризик од инфекције SARS CoV2 код потпуно вакцинисаних људи не може се у потпуности елиминисати све док вирус циркулише. Зато је важно да у току и након вакцинације предузимате све мере заштите од COVID-19 (носите заштитну маску, држите дистанцу, избегавате окупљања…). Тренутно доступни подаци показују да потпуно вакцинисанe особe имају мању вероватноћу да се инфицирају SARS-CoV-2 у односу на невакцинисане особе. Инфекције SARS-CoV-2 код вакцинисаних особа су потенцијално мање преносиве него инфекције код невакцинисаних особа, односно те особе мање и краће заразне у поређењу са SARS-CoV-2 позитивним невакцинисаним особама.

Напомена: од вакцине нећете добити COVID-19 а вакцинални вирус (односно његове компоненте) се не излучују из организма. То значи да нисте заразни за своју околину након вакцинације. Заразност може настати ако нисте створили имунитет након вакцинације или прележане болести или је прошло минимум 3 месеца од инфекције а били сте у блиском контакту са инфицираном особом.

Колико дуго траје имунитет после вакцине против COVID-19?

Трајање имунитета после вакцинације против COVID-19 је ограничено (3-5 месеци), због чега су уведене додатне (бустер) дозе вакцине. Сада знамо да природни имунитет на SARS-CoV-2, после прележане болести временом почиње да опада. Једна данска студија сугерише да су млађи од 65 година имали око 80% заштите током најмање шест месеци, док су старији од 65 година имали само 47% заштите од инфекције вирусом SARS-CoV-2.

Шта ако сам спречен/а да дођем на заказану вакцинацију другом или трећом дозом вакцине?

Прописан је минимални али не и максимални временски размак између прве и друге односно друге и треће дозе вакцине. Дакле, не можете бити вакцинисани раније у односу на заказани термин али се вакцинација може одложити (препоручено је што краће одлагање). Најбоље за вас је да другу (односно трећу) дозу примите правовремено (у назначеном времену) да би што пре створили или подстакли имунитет. Вакцинација се може одложити из оправданих медицинских или немедицинских разлога. Напомена: Уколико сте пре примања друге или треће дозе у међувремену добили COVID-19 потребно је одложити дозу вакцине минимум један месец по оздрављењу. Ако сте се разболели од неке друге акутне болести или вам се погоршала хронична болест јавите се свом лекару, а телефоном на вакцинални пункт (биће вам заказан нови термин по излечењу или побољшању).

Шта ако сам непосредно пре или у току вакцинације био/ла у блиском контакту са особом код које потврђен COVID-19?

Уколико сте у последњих 7-10 дана били у блиском контакту са особом код које је потврђен COVID-19 (близак контакт унутар 2 метра, без маске, 15 минута и дуже током 24 часа), вакцинација се одлаже за наредних 10 дана.

Да ли је потребно и када да се вакцинишем ако сам прележао/ла COVID-19?

Да, потребно је. Иако ви нисте приоритет за вакцинацију, вакцинација се због ризика од поновне инфекције препоручује. У случају да сте имали лабораторијски потврду COVID-19, без симптома, вакцина се најраније може дати 10 дана од дана лабораторијске потврде COVID-19; У случају да сте имали благу клиничку слику болести, без потребе за хоспитализацијом, вакцина се најраније може дати 30 дана од лабораторијске потврде COVID-19; У случају да сте имали тешку клиничку форму COVID-19, због које сте хоспитализовани, вакцина се најраније може дати 90 дана од оздрављења. То се нарочито односи на особе које су у високом ризику од инфекције због честих и понављаних контаката са болесним особама (нпр. здравствени радници, неговатељице у геронтолошким центрима итд). Минимални временски размак до вакцинације се рачуна од дана када с престанка симптома акутне болести ( нпр пацијент нема више повишену телесну температуру). Ако нисте имали симптоме, а имали сте позитиван PCR или брзи антигенски тест, минимални размак је месец дана од дана позитивног теста. Ако сте у терапији COVID-19 примали реконвалесцентну плазму или моноклонска антитела потребно је вакцинацију одложити за 90 дана.

Да ли су вакцине против COVID-19 безбедне?

За разлику од лекова, вакцине се по правилу дају здравим људима. То је разлог зашто свака вакцина, као и сваки лек, претходно пролази велики број тестирања и анализа у погледу њихове безбедности. Пре примене, вакцине се најпре испитују на великом броју (десетинама хиљада) добровољаца. Сваки произвођач контролише квалитет и безбедност у процесу производње. У нашој земљи Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) врши регистрацију вакцина и издаје дозволу за стављање вакцине у промет. Такође, АЛИМС сертификује анализе сваке серије вакцина која је у промету, чиме гарантује њихову поузданост, безбедност и квалитет. И након почетка вакцинације наставља се надзор како би се открили евентуални неочекивани нежељени догађаји/реакције и како би се пратио учинак вакцина у рутинској употреби. Већина нежељених реакција после вакцинације против COVID-19 су благе, очекиване и пролазе унутар пар дана, без терапије. Ретко или веома ретко дешавају се и озбиљне нежељене реакције после вакцинације неком од горе наведених вакцина.

Немојте никад заборавити да је ризик да оболите или умрете од COVID-19 неупоредиво већи него ризик од евентуалних озбиљних нежељених реакција након вакцинације које су ретке или веома ретке.

Које су најчешће нежељене реакције након вакцинације против COVID-19?

Свака вакцина, као и сваки лек, може дати одређене нежељене реакције. Велика већина тих реакција су очекиване и по правилу благе, краткотрајне и не остављају трајне последице по здравље вакцинисаног. Најчешће нежељене реакције након примене вакцина против COVID-19 су локалне: бол, оток и црвенило на месту примања вакцине (надлактица). Могуће су и благи замор, повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, мучнина, оток лимфних чворова у близини места примене вакцине. Ове реакције се не јављају код свих, него само код неких вакцинисаних, без обзира да ли је у питању прва или друга доза вакцине и представљају природну реакцију организма. Нешто су чешће после друге дозе вакцине. Трају дан-два, ређе неколико дана и најчешће не захтевају лекарску помоћ. Ретке или веома ретке, теже и дуготрајније реакције (уколико се јаве) захтевају да се обратите лекару. Напомена: већина озбиљних „нежељених догађаја“ у току или после вакцинације се само „поклапа“, тј. временски коинцидира са вакцинацијом, тј. десиле би се и да није било вакцинације. Ипак, да би се утврдило да ли је реч о нежељеној реакцији после вакцинације, свака од њих захтева да се јавите лекару.

Да ли су после вакцинације могуће алергијске реакције?

Као и на сваки лек, тако и на сваку вакцину се (изузетно ретко) могу јавити теже алергијске реакције (подразумевају анафилаксију, гушење, несвестицу...). Оне се најчешће јављају унутар неколико минута до сат времена после вакцинације. Зато се после вакцинације рутински саветује да останете у чекаоници бар 15 минута (или пола сата ако лекар тако одреди), а ако сте склони алергијама и дуже (сат времена). Алергија на природне алергене (гриње, полен…) није разлог за забринутост и не представља контраиндикацију за вакцинацију. Међутим, ако сте склони алергијама на лекове или вакцине, посебно на више врста лекова из различитих група, саопштите тај податак лекару, али имајте на уму да је вакцинација против COVID-19 и тада могућа и изводљива али уз појачане мере опреза (понекад се саветује претходни преглед код алерголога или алерголошко испитивање или вакцинација у болничким условима). Ако се унутар неколико дана од вакцинације на месту давања вакцине појави црвенило и оток који сврби и шири се толико да захвата раме и/или лакат и онемогућава покрете у зглобу, потребно је јавити се свом лекару.

Савети у случају да се јаве нежељене реакције:

Ако имате умерен до јак бол на месту давања вакцине можете ставити хладан облог. Поразговарајте са својим лекаром о узимању лекова који се продају без рецепта, као што су ибупрофен, парацетамол или антихистаминици. Ове лекове можете узимати само ако немате других медицинских разлога који вас спречавају да нормално узимате ове лекове. Не препоручује се превентивно узимање ових лекова (пре вакцинације) јер није познато да ли и како ови лекови утичу на делотворност вакцине. У случају да имате повишену телесну температуру која се одржава сатима, узимајте пуно течности и антипиретике (нпр. парацетамол или ибупрофен), а ако фебрилност ( посебно Т>38,5◦С) траје данима после вакцинације јавите се лекару. Имајте на уму да повишена телесна температура која се јави након 4-7 дана од вакцинације најчешће има неки други узрок и није последица вакцинације. Напомена: ако сте били у блиском контакту са инфицираном особом унутар 7-10 дана пре вакцинације, повишена телесна температура може бити први знак инфекције (обично се јављају и друге тегобе као што су замор, губитак чула мириса и/или укуса и др.) па је потребно да се одмах јавите у надлежну „ковид“ амбуланту.

ВАКЦИНАЦИЈА ОСОБА КОД КОЈИХ ЈЕ НАКОН ДАВАЊА ПРВЕ ДОЗЕ ВАКЦИНЕ ДОШЛО ДО АЛЕРГИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ

Особе код којих је након прве дозе вакцине дошло до алергијске реакције, а од давања прве дозе је прошло мање од шест месеци, могу примити као другу дозу различиту вакцину, у складу са мишљењем добијеним од стране алерголога/клиничког имунолога.

Да ли се могу вакцинисати труднице?

Препоручује се вакцинација трудница вакцином произвођача Pfizer-BioNTech. Вакцинација трудница наведеном вакцином може се спровести током читаве трудноће, при чему се препоручује да труднице приме две, а по могућству и бустер дозу вакцине пре порођаја или пре уласка у трећи триместар трудноће, када је ризик од озбиљног обољевања највећи. Уколико је прва доза вакцине против COVID-19 примљена пре трудноће, или у моменту давања прве дозе жена није знала да је трудна, другу дозу треба примити у року од три недеље, при чему се примењује вакцина произвођача Pfizer –BioNTech, без обзира на врсту вакцине која је примењена као прва доза. Трудници са тешким обликом oслабљеног имуног система (са аутоимунским болестима, малигнитетима, на дуготрајној примени високих доза имуносупресивне терапије, са трансплантираним органом и другим стањима имунокомпромитованости) пре вакцинације потребна је консултација са лекаром који лечи основно стање болести или специјалистом алергологије и имунологије.

Шта је са вакцинацијом деце?

Особе узраста од 16 и 17 година могу да се вакцинишу Pfizer-BioNTech или Spikevax или Spikevax вакцином по препоруци надлежног педијатра, при чему образац сагласности за вакцинацију потписује лице које се вакцинише у складу са Законом о правима пацијената. Вакцину могу да приме и особе са хроничним оболењима.

Имунизација деце узраста 12 до 15 година вакцинама Pfizer-BioNTech или Spikevax и препоручује се првенствено код деце са коморбидитетима (неуролошким, метаболичким, нефролошким, кардиолошким, респираторним, хематолошким, онколошким, реуматолошким и др.), уз претходно добијено мишљење педијатра субспецијалисте из одговарајуће области, као и код гојазне деце (вредности индекса телесне масе изнад 95-ог перцентила). Вакцинација деце узраста 12–15 година може се вршити у домовима здравља, одсек за имунизацију деце, педијатријским одељењима болница, као и на свим осталим вакциналним пунктовима за имунизацију против COVID-19, уз претходни преглед надлежног лекара на пункту, у циљу утврђивања постојања привремених, односно трајних контраиндикација за имунизацију.

Да ли се могу вакцинисати дојиље?

У складу са ревидираним препорукама Стручног комитета за имунизацију дојење не представља контраиндикацију за примену вакцина против COVID-19, изузев вакцине Sputnik V у чијем упутству се дојење наводи као контраиндикација за примену.

Да ли смем да се вакцинишем ако имам аутоимуну болест?

Аутоимуна обољења нису контраиндикација за већину вакцина против COVID-19, али су мера опреза, што значи да је вакцинација могућа и изводљива али уз претходну консултацију са ординирајућим лекаром (специјалистом). Због терапије коју узимају пацијенти са овим болестима, посебно ако узимају имуносупресивне лекове, имуни одговор на вакцину може бити слабији.

Да ли смем да се вакцинишем ако имам малигну болест?

Да, али уз претходну консултацију са надлежним лекаром (онкологом). Пацијентима код којих је болест у погоршању не саветује се вакцинација док болест не буде стављена под контролу (осим ако због високог ризика од инфекције надлежни лекар не процени другачије). Ако примате цитостатике, радиотерапију или хемиотерапију, ова терапија слаби ваш имуни систем и могуће је да ће имуни одговор на вакцину бити слабији.

Да ли и ко треба да прими трећу (бустер) дозу вакцине?

У складу са најновијим препорукама, бустер доза вакцине против COVID-19 примењује се код особа узраста 18 година и старијих код којих је завршена примoвакцинација, и то:

  1. Након најмање три месеца од давања друге дозе вакцине, без обзира на врсту вакцине коју је особа примила у оквиру примовакцинације;
  2. Након најмање три месеца од давања додатне, треће дозе, код особа са примарним и секундарним имунодефицијенцијама (особе које су након најмање 28 дана од друге дозе примиле mRNK вакцину, као додатну, трећу дозу).

Оставља се могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као бустер доза.Уколико се Гам-КОВИД-Вак вакцина примењује као бустер доза, у том случају даје се прва компонента наведене вакцине.

У складу са најновијим препорукама, примена бустер дозе вакцине произвођача Pfizer-BioNTech препоручује се код све деце узраста 12 до 18 година, код којих је од давања друге дозе вакцине прошло најмање пет месеци.

Примена друге бустер дозе

Другу бустер дозу вакцине против COVID-19 могу примити све особе узраста 18 година и старије, код којих је од давања прве бустер дозе прошло најмање пет месеци, при чему се друга бустер доза првенствено препоручује код:

  1. Особе са имунодефицијенцијама и стањима имуносупресије, примаоци трансплaнтата коштане сржи и солидних органа, особе на хемодијализи и особе које живе са примарно или секундарно имуносупримираним пацијентима,
  2. особа са примарним и секундарним имунодефицијенцијама које су у оквиру примовакцинације примиле само две дозе вакцине и бустер дозу након тога;
  3. особа старијих од 60 година;
  4. особа запослених у здравственим установима које раде на пословима приликом којих долазе у контакт са пацијентима.

Оставља се могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као друга бустер доза (на основу података из других држава, објављених у доступној стручној и научној литератури, за другу бустер дозу препоручује се иРНК вакцина).

Код се особа са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом (пацијенти на хемиотерапији, пацијенти са трансплантацијом органа који примају имуносупресивну терапију, пацијенти са имуносупресивном терапијом аутоимунских и имуноинфламаторних обољења, пацијенти са HIV/AIDS-ом, пацијенти на хемодијализи итд) препоручује се примена додатне дозе вакцине после најмање 28 дана од апликовања друге дозе вакцине, при чему се као додатна доза даје доступна mRNK вакцина, уз мишљење надлежног лекара специјалисте.

Препоручује се примена четврте доза вакцине, након најмање три месеца од давања додатне, треће дозе mRNK вакцине, код особа са примарним и секундарним имунодефицијенцијама.

Kод особа на хемодијализи које су већ примиле бустер дозу вакцине против COVID-19, после шест месеци од давања друге дозе, а код којих је и након бустер дозе изостао хуморални имунски одговор, препоручује се применa две дозе доступне mRNK вакцине у размаку од 21 дана, после најмање шест недеља од давања бустер дозе.

Које су контраиндикације за вакцинацију (ко не сме да их прими)?

За сваку вакцину понаособ прописане су контраиндикације (ко не сме да прими дату вакцину). Најчешће контраиндикације за вакцинацију су: алергијске реакције (посебно анафилаксија и теже алергијске реакције) на претходну дозу вакцине или компоненту те вакцине, тешке нежељене реакције на претходну дозу вакцине, акутна болест укључујући повишену телесну температуру, погоршање хроничних болести, трудноћа (осим за Pfizer-BioNTech вакцину, која се може дати у другом и трећем триместру трудноће), дојење (уколико се вакцинише вакцином Sputnik V). Деца и адолесценти узраста до 18 година не могу се вакцинисати Sputnik V, Synopharm или AstraZeneca вакцином док се деца узраста до 12 година не могу вакцинисати Pfizer-BioNTech или Spikevax вакцином. Податак о тешкој алергијској реакцији у прошлости на лекове или вакцине обавезно напомените (посебно у случају да примате Sputnik V или Synopharm вакцину). Мере опреза (нису контраиндикације) су специфичне за сваку вакцину, а вакцинација се спроводи према процени лекара на вакциналном пункту (саветује се да лекару на вакциналном пункту обавезно кажете од којих хроничних болести болујете, да ли сте алергични на неки лек и да понесете потребну медицинску документацију; такође, лекар треба да зна уколико узимате имуносупресивну или антикоагулантну терапију).

Зашто је потребно носити маску и након вакцинације?

Заштитну маску носите и у току и након вакцинације из више разлога. Маску носите не само зато јер је то званично прописано епидемиолошким мерама, него и зато јер:

  • није сигурно да сте створили заштитни имунитет на вакцину ни да ли је тај имунитет довољан да вас заштити у случају да сте у блиском контакту са инфицираном особом – ниједна вакцина није 100% ефикасна

  • у случају да нисте створили имунитет након вакцинације или ваш имунитет ослаби након више месеци и дођете у контакт са инфицираном особом, могуће је да се инфицирате или да оболите од COVID-19 . Иако заразност траје краће него код невакцинисаних особа, потребно је да носите маску у наредних 10 дана

  • маска штити и од нових, мутираних, варијанти SARS-CoV-2 вируса који се појављују.

Да ли треба проверавати антитела после вакцинације?

Након вакцинације већина вакцинисаних створи антитела класе IgG (на „spike“ протеин, а код Synopharm вакцине и на остале делове вируса). Ниво антитела зависи од тога колико времена је прошло од давања друге дозе вакцине, мада се известан имунитет постиже и после прве дозе вакцине. Иако се код једног броја вакцинисаних заштита може очекивати и после минимум недељу дана од друге дозе, провера пре минимум 28 дана ( za Sinopharm после 45 дана од друге дозе) може дати лажно негативне резултате. Имунитет зависи и од имуног одговора организма (може бити умањен ако вам је имунитет ослабљен из разних разлога). Међутим, после вакцинације се не саветује рутинска провера нивоа створених антитела са циљем провере имунитета јер, за сада, није познато који је ниво антитела довољан да нас заштити од инфекције овим вирусом. Осим тога, постоји и ћелијски имунитет који се ствара после вакцинација а за кога тренутно не постоје комерцијално доступни тестови (ако не створите антитела, не значи нужно да нисте заштићени од инфекције). Мањи проценат вакцинисаних неће створити имунитет на вакцину (тај проценат се разликује од вакцине до вакцине).

Да ли могу да примим другу дозу вакцине неког другог произвођача?

Вакцинација се комплетира давањем друге дозе вакцине истог произвођача. Једино се оставља могућност избора бустер дозе. Уколико се Sputnik V вакцина примењује као трећа (бустер) доза, у том случају даје се прва компонента наведене вакцине. Код особа које су примиле прву дозу вакцине Аstra Zeneka, као друга доза може се применити и различита вакцина, при чему се препоручује примена mRNK вакцине произвођача Pfizer-BioNTech.

Који је временски размак између давања вакцине против COVID-19 и вакцине против грипа?

Вакцина против COVID-19 може се применити истовремено са вакцином против сезонског грипа, при чему се вакцине дају у супротне руке. Уколико се не дају истовремено, вакцине се могу дати и у било ком временском размаку.

Да ли вакцине могу оставити неке трајне последице на пример аутоимуне болести?

Иако је до сада (трећа недеља септембра 2021. године) у свету апликовано више од пет милијарди различитих врста вакцина против COVID-19.и даље се често поставља питање о томе да ли ове вакцине могу да погоршају ток постојеће аутоимуне болести или, чак, да изазову њено настајање. Истини за вољу, до сада није поуздано утврђено због чега неки људи уопште развијају аутоимуне болести (најчешће се у литератури наводи да су узрок томе генетски фактори и фактори средине), а неки не, али се поуздано зна да су аутоимуне болести постојале и много, много раније пре него што се започело са применом вакцина. Дакле, логично посматрано, нема никаквог оправдања за директно повезивање појаве аутоимуних болести са применом вакцина. Ако се узме у обзир број до сада датих вакцина против COVID-19 и изостанак било каквог пораста аутомуних болести у свету, онда не би требало доводити у везу ни ове вакцине са појавом аутоимуних обољења.

Ми не знамо ни за један дугорочни ефекат вакцина дужи од два месеца, јер све што је у директној вези са вакцинама од нежељених реакција се догађа у том периоду, а најчешће унутар прва три дана од вакцинације. Оно што је важно рећи је да је највероватније инфекција (вирусна, батеријска или нека трећа) покретач аутоимуних форми болести, а пошто вакцина не изазива инфекцију већ само активацију антитела и заштиту од инфекције, онда и са те стране гледано, нема места страху да ће она изазвати такав негативан ефекат. Ниједна вакцина неће изазвати ништа од онога што би невакцинисаној особи изазвала природна инфекција у смислу поремећаја здравља. Према томе, боље је да се од те болести или саме инфекције заштитимо вакцином него да чекамо евентуалне последице од контакта са живим узрочником инфекције, када не знамо како ћемо на њега одреаговати. На крају, ниједна вакцина нема способност да након давања хронично стимулише имуни одговор (имуни одговор стимулисан вакцинама је временски ограничен) па тако не може ни теоретски изазвати хронични поремећај код вакцинисаног. Иначе, вреди се подсетити да пре доношења одлуке о дозволи пуштања у промет вакцине (или неког другог лека), само на нивоу Америчке агенције за храну и лекове (познатија као „FDA“), учествује чак пет хиљада стручњака различитих профила. И овај пример говори о озбиљности и значају да се обезбеде сви могући предуслови да вакцина која се пушта на тржиште буде, пре свега, безбедна по здравље вакцинисаних и да што је више могуће више штити вакцинисане од последица болести против које је усмерена.