ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИjЕ О ВАКЦИНАЦИjИ ПРОТИВ COVID-19

У нашој земљи у току је препоручена (добровољна) имунизација против COVID-19. За сада је могуће изабрати било коју од четири доступне вакцине (Pfizer-BioNTech, Sinopharm, Sputnik V, AstraZeneca).

Позивамо грађане да се вакцинишу а пре тога да се информишу о овим вакцинама и вакцинацији:

promo slika

О вирусу: Нови корона вирус (SARS CoV2) у свом саставу садржи протеине („N“ „E“ „M“ и „S“) од којих је последњи „S“ („spike“ протеин) најважнији јер омогућава улазак вируса у људску ћелију.

Вакцинација се спроводи са доступним вакцинама у две дозе, уз увођење треће бустер дозе (од 13.08.2021. г) у оквиру препоручене имунизације против заразне болести COVID-19.

Трећа (бустер) доза вакцине против COVID-19 се примењује код особа код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци, без обзира на врсту вакцине коју су примиле, а првенствено за оне које припадају следећим категоријама:

  1. Особе са имунодефицијенцијама и стањима имуносупресије, примаоци трансплaнтата коштане сржи и солидних органа, особе на хемодијализи и особе које живе са примарно или секундарно имуносупримираним пацијентима,
  2. Особе старије од 70 година,
  3. Особе старије од 60 година које стално бораве у домовима за стара лица и другим установама социјалне заштите,
  4. Запослени у здравственим установама и установама социјалне заштите,
  5. Путници у међународном саобраћају (напомена: односи се на особе вакцинисане у Републици Србији),

Поред ових категорија, све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза.

Уколико се Гам-КОВИД-Вак вакцина примењује као трећа (бустер) доза, у том случају даје се прва компонента наведене вакцине.

О ВАКЦИНАМА

Sputnik V (Gam-COVID-Vac) („руска“ вакцина) je векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус носач за ген који омогућава стварање „spike“ протеина који доводи до стварања заштитног имунитета. Аденовирус је измењен тако да се не умножава у организму. Прва и друга доза вакцине се разликују само у односу на носач (аденовирус серотип 26 у првој односно серотип 5 у другој дози). Вакцинација је намењена одраслима ( узраст ≥18 година). Према националним препорукама, вакцинација се спроводи са две одвојене дозе вакцине у размаку од најмање 3 недеље. Све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19. Као трећа (бустер) доза Гам-КОВИД-Вак вакцине примењује се прва компонента наведене вакцине.

Pfizer-BioNTech вакцина садржи iRNK у липидном омотачу који омогућава стварање „spike“ протеина у ћелијама и тако доводи до стварања заштитног имунитета. Важно је напоменути да се iRNK не умножава и не уграђује у геном ћелије јер се брзо разграђује у организму. Вакцинација се спроводи се две одвојене дозе вакцине у размаку од најмање 3 недеље код особа узраста 12 година и старијих. Према закључку Стручног комитета за имунизацију особе узраста 16 и 17 година могу да се вакцинишу против COVID-19 Pfizer-Bio-NTech вакцином, по препоруци надлежног педијатра, при чему образац сагласности за вакцинацију потписује лице које се вакцинише у складу са Законом о правима пацијената.

Према закључку Стручног комитета за имунизацију, имунизација деце узраста 12 до 15 година вакцином произвођача Pfizer-BioNTech препоручује се првенствено код деце са коморбидитетима (неуролошким, метаболичким, нефролошким, кардиолошким, респираторним, хематолошким, онколошким, реуматолошким и др.), уз претходно добијено мишљење педијатра субспецијалисте из одговарајуће области, као и код гојазне деце (вредности индекса телесне масе изнад 95-ог перцентила). Вакцина Pfizer-BioNTech може се применити и код остале деце узраста 12 до 15 година уз добијено мишљење педијатра.

Све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза.

Sinopharm („кинеска“ вакцина) је инактивисана вакцина произведена технологијом претходно већ коришћеном у развоју вакцина (нпр. вакцина против дечје парализе, беснила). Вакцина садржи мртви вирус SARS-CoV2 који је изгубио способност размножавања у људској ћелији, али зато ствара заштитни имунитет. Вакцинација је намењена одраслима (≥18 година). Спроводи се са две одвојене дозе вакцине у размаку од 2-4 недеље. Све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза.

AstraZeneca COVID-19 („оксфордска“) вакцина je, слично руској, векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус (пореклом од шимпанзе) носач за ген који омогућава стварање „spike“ протеина и доводи до стварања заштитног имунитета. Вакцинација је намењена одраслима (≥18 година). Спроводи се са две одвојене дозе вакцине у размаку од 12 недеља. Све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза.

Наjчешћа питања и одговори у вези вакцинациjе против COVID-19

Колико брзо се ствара имунитет након вакцинације?

Да ли могу да оболим од COVID-19 иако сам вакцинисан/а?

Студије показују да нас вакцине против COVID-19 ефикасно штите од инфекције, а посебно су значајне јер смањују ризик од тешких форми болести које би захтевале болничко лечење. Вакцине уче наш имуни систем како да препозна и бори се против вируса који узрокује COVID-19. Обично је потребно неколико недеља (2-4) након примања друге дозе вакцине да се створи заштитни имунитет против вируса. То значи да је могуће да вакцинисна особа добије COVID-19 непосредно након или у току вакцинације (нпр. између две дозе) ако је у претходних 14 дана била у контакту са инфицираном особом. То је зато што вакцина није имала довољно времена да пружи заштиту, односно организам није стигао да створи заштитни имунитет. Свима који желе омогућено је да приме и трећу (бустер) дозу (након шест месеци од примања друге дозе) која додатно јача имуни одговор. Иако се то ретко дешава, неке особе неће створити имунитет, јер ниједна вакцина не пружа 100% заштиту. Зато је важно да у току и након вакцинације предузимате све мере заштите од COVID-19 (носите заштитну маску, држите дистанцу, избегавате окупљања…).

Напомена: од вакцине нећете добити COVID-19, а вакцинални вирус (односно његове компоненте) се не излучују из организма. То значи да нисте заразни за своју околину након вакцинације. Заразност може настати ако нисте заштићени вакцином или прележаном болешћу, а били сте у блиском контакту са вирусом и инфицирали се. У току су студије које треба да дају одговор да ли вакцинисане особе које створе имунитет против COVID-19 могу да буду заразне за своју околину у случају да дођу у близак контакт са зараженом особом

Вакцинисане особе формирају својеврстан штит који невакцинисане особе чува од контакта са болешћу, те они остају заштићени.

Колико дуго траје имунитет после вакцине против COVID-19?

За сада није познато колико дуго траје имунитет након вакцинације, као што није познато ни колико дуго траје имунитет након прележане болести COVID-19.

Шта ако сам спречен/а да дођем на заказану вакцинацију другом дозом вакцине?

Прописан је минимални али не и максимални временски размак између две дозе вакцине. Дакле, не можете бити вакцинисани раније у односу на заказани термин али се вакцинација може одложити (препоручено је што краће одлагање). Најбоље за вас је да другу дозу примите правовремено (у назначеном времену) да би што пре створили имунитет. Вакцинација се може одложити из оправданих медицинских или немедицинских разлога. Јавите се телефоном или дођите на вакцинални пункт где сте примили прву дозу, јавите да сте спречени и бићете заказани у новом термину. Напомена: Уколико сте пре примања друге или треће дозе у међувремену добили COVID-19 потребно је одложити дозу вакцине минимум један месец по оздрављењу. Ако сте се разболели од неке друге акутне болести или вам се погоршала хронична болест јавите се свом лекару, а телефоном на вакцинални пункт (биће вам заказан нови термин по излечењу или побољшању).

Шта ако сам непосредно пре или у току вакцинације био/ла у блиском контакту са особом код које потврђен COVID-19?

Уколико сте у последњих 14 дана били у блиском контакту са особом код које је потврђен COVID-19 (близак контакт унутар 2 метра, без маске, 15 минута и дуже током 24 часа), вакцинација се одлаже за наредних 14 дана. Најбоље је да овај податак јавите телефоном на вакцинални пункт и биће вам заказан нови термин за вакцинацију.

Да ли је потребно и када да се вакцинишем ако сам прележао/ла COVID-19?

Да, потребно је. Иако ви нисте приоритет за вакцинацију, вакцинација се због ризика од поновне инфекције препоручује, посебно ако је прошло више од 3 месеца од последњих симптома тешке болести. То се нарочито односи на особе које су у високом ризику од инфекције због честих и понављаних контаката са болесним особама (нпр. здравствени радници, неговатељице у геронтолошким центрима итд).Минимални временски размак од дана када сте осетили последње симптоме болести до прве дозе вакцине је месец дана (оптимум 3 месеца). Ако нисте имали симптоме, а имали сте позитиван PCR или брзи антигенски тест,минимални размак је месец дана од дана позитивног теста. Ако сте у терапији COVID-19 примали реконвалесцентну плазму или моноклонска антитела потребно је вакцинацију одложити за 90 дана.

Да ли су вакцине против COVID-19 безбедне?

За разлику од лекова, вакцине се по правилу дају здравим људима. То је разлог зашто свака вакцина, као и сваки лек, претходно пролази велики број тестирања и анализа у погледу њихове безбедности. Пре примене, вакцине се најпре испитују на великом броју (десетинама хиљада) добровољаца. Сваки произвођач контролише квалитет и безбедност у процесу производње. У нашој земљи Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) врши регистрацију вакцина и издаје дозволу за стављање вакцине у промет. Такође, АЛИМС сертификује анализе сваке серије вакцина која је у промету, чиме гарантује њихову поузданост, безбедност и квалитет. И након почетка вакцинације наставља се надзор како би се открили евентуални неочекивани нежељени догађаји/реакције и како би се пратио учинак вакцина у рутинској употреби. Већина нежељених реакција после вакцинације против COVID-19 су благе, очекиване и пролазе унутар пар дана, без терапије. Ретко или веома ретко дешавају се и озбиљне нежељене реакције после вакцинације неком од горе наведених вакцина.

Немојте никад заборавити да је ризик да оболите или умрете од COVID-19 неупоредиво већи него ризик од евентуалних озбиљних нежељених реакција након вакцинације.

Које су најчешће нежељене реакције након вакцинације против COVID-19?

Свака вакцина, као и сваки лек, може дати одређене нежељене реакције. Велика већина тих реакција су очекиване и по правилу благе, краткотрајне и не остављају трајне последице по здравље вакцинисаног. Најчешће нежељене реакције након примене вакцина против COVID-19 су локалне: бол, оток и црвенило на месту примања вакцине (надлактица). Могуће су и благи замор, повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, мучнина, оток лимфних чворова у близини места примене вакцине. Ове реакције се не јављају код свих, него само код неких вакцинисаних, без обзира да ли је у питању прва или друга доза вакцине и представљају природну реакцију организма. Нешто су чешће после друге дозе вакцине. Трају дан-два, ређе неколико дана и најчешће не захтевају лекарску помоћ. Ретке, теже и дуготрајније реакције (уколико се јаве) захтевају да се обратите лекару.

Напомена: већина озбиљних „нежељених догађаја“ у току или после вакцинације се само „поклапа“, тј. временски коинцидира са вакцинацијом, тј. десиле би се и да није било вакцинације. Ипак, да би се утврдило да ли је реч о нежељеној реакцији после вакцинације, свака од њих захтева да се јавите лекару.

Да ли су после вакцинације могуће алергијске реакције?

Као и на сваки лек, тако и на сваку вакцину се (изузетно ретко) могу јавити теже алергијске реакције (подразумевају анафилаксију, гушење, несвестицу...). Оне се јављају унутар неколико минута до сат времена после вакцинације. Зато се после вакцинације рутински саветује да останете у чекаоници бар 15 минута (или пола сата ако лекар тако одреди), а ако сте склони алергијама и дуже (сат времена). Алергија на природне алергене (гриње, полен…) није разлог за забринутост. Међутим, ако сте склони алергијама на лекове или вакцине, посебно на више врста лекова из различитих група, саопштите тај податак лекару, али имајте на уму да је вакцинација против COVID-19 и тада могућа и изводљива али уз појачане мере опреза (понекад се саветује претходни преглед код алерголога или алерголошко испитивање). Ако се унутар неколико дана од вакцинације на месту давања вакцине појави црвенило и оток који сврби и шири се толико да захвата раме и/или лакат и онемогућава покрете у зглобу, потребно је јавити се свом лекару.

Савети у случају да се јаве нежељене реакције:

Ако имате умерен до јак бол на месту давања вакцине можете ставити хладан облог. Поразговарајте са својим лекаром о узимању лекова који се продају без рецепта, као што су ибупрофен, парацетамол или антихистаминици. Ове лекове можете узимати само ако немате других медицинских разлога који вас спречавају да нормално узимате ове лекове. Не препоручује се превентивно узимање ових лекова (пре вакцинације) јер није познато да ли и како ови лекови утичу на делотворност вакцине.

У случају да имате повишену телесну температуру која се одржава сатима, узимајте пуно течности и антипиретике (нпр. парацетамол или ибупрофен), а ако фебрилност ( посебно Т>38,5◦С) траје данима после вакцинације јавите се лекару. Имајте на уму да повишена телесна температура која се јави након 4-7 дана од вакцинације најчешће има неки други узрок и није последица вакцинације. Напомена: ако сте били у блиском контакту са инфицираном особом унутар 14 дана пре вакцинације, повишена телесна температура може бити први знак инфекције (обично се јављају и друге тегобе као што су замор, губитак чула мириса и/или укуса и др.) па је потребно да се одмах јавите у надлежну „ковид“ амбуланту.

Да ли се могу вакцинисати труднице?

Вакцине нису испитане на трудницама па је зато трудноћа контраиндикација за вакцинацију осим за вакцину Pfizer-BioNTech, која се може дати у другом или трећем триместру трудноће и у консултацији са гинекологом. Уколико се деси да затрудните у току вакцинације неком другом вакцином или непосредно након тога, то није обавезан разлог за прекид трудноће (податак о вакцинацији саопштите вашем гинекологу због чега ће ваша трудноћа бити интензивније праћена). Напомена: према садашњим препорукама девојке и жене репродуктивног доба могу и треба да се вакцинишу. Као мера опреза препоручује се да временски период од давања друге дозе вакцине против COVID-19 до зачећа (природним путем или вантелесном оплодњом) износи најмање два месеца у складу са ставом Европског удружења за хуману репродукцију.

Шта је са вакцинацијом деце?

Особе узраста 16 и 17 година могу да се вакцинишу Pfizer-BioNTech вакцином по препоруци надлежног педијатра, при чему образац сагласности за вакцинацију потписује лице које се вакцинише у складу са Законом о правима пацијената. Вакцину могу да приме и особе са хроничним оболењима.

Имунизација деце узраста 12 до 15 година вакцином произвођача Pfizer-BioNTech препоручује се првенствено код деце са коморбидитетима (неуролошким, метаболичким, нефролошким, кардиолошким, респираторним, хематолошким, онколошким, реуматолошким и др.), уз претходно добијено мишљење педијатра субспецијалисте из одговарајуће области, као и код гојазне деце (вредности индекса телесне масе изнад 95-ог перцентила). Вакцина Pfizer-BioNTech може се применити и код остале деце узраста 12 до 15 година уз добијено мишљење педијатра.

Да ли се могу вакцинисати дојиље?

У складу са ревидираним препорукама Стручног комитета за имунизацију дојење не представља контраиндикацију за примену вакцина против COVID-19, изузев вакцине Гам-КОВИД-Вак у чијем упутству се дојење наводи као контраиндикација за примену.

Да ли смем да се вакцинишем ако имам аутоимуну болест?

Аутоимуна обољења нису контраиндикација за већину вакцина против COVID-19, али су мера опреза, што значи да је вакцинација могућа и изводљива али уз претходну консултацију са ординирајућим лекаром (специјалистом). Због терапије коју узимају пацијенти са овим болестима, посебно ако узимају имуносупресивне лекове, имуни одговор на вакцину може бити слабији.

Да ли смем да се вакцинишем ако имам малигну болест?

Да, али уз претходну консултацију са надлежним лекаром (онкологом) и то у фази ремисије (побољшања) болести. Пацијентима код којих је болест у погоршању не саветује се вакцинација док болест не буде стављена под контролу (осим ако због високог ризика од инфекције надлежни лекар не процени другачије). Ако примате цитостатике, радиотерапију или хемиотерапију, ова терапија слаби ваш имуни систем и могуће је да ће имуни одговор на вакцину бити слабији.

Које су контраиндикације за вакцинацију (ко не сме да их прими)?

За сваку вакцину понаособ прописане су контраиндикације (ко не сме да прими дату вакцину). Најчешће контраиндикације за вакцинацију су: алергијске реакције (посебно анафилаксија и теже алергијске реакције) на претходну дозу вакцине или компоненту те вакцине, тешке нежељене реакције на претходну дозу вакцине, акутна болест укључујући повишену телесну температуру, погоршање хроничних болести, трудноћа (осим за Pfizer-BioNTech вакцину, која се може дати у другом и трећем триместру трудноће), дојење (уколико се вакцинише вакцином Гам-КОВИД-Вак), узраст до 18 година (узраст до 12 година за вакцину Pfizer-BioNTech). Податак о тешкој алергијској реакцији у прошлости на лекове или вакцине обавезно напомените (посебно у случају да примате Sputnik V или Sinopharm вакцину). Мере опреза (нису контраиндикације) су специфичне за сваку вакцину, а вакцинација се спроводи према процени лекара на вакциналном пункту (саветује се да лекару на вакциналном пункту обавезно кажете од којих хроничних болести болујете, да ли сте алергични на неки лек и да понесете потребну медицинску документацију; такође, лекар треба да зна уколико узимате имуносупресивну или антикоагулантну терапију).

Зашто је потребно носити маску и након вакцинације?

Заштитну маску носите и у току и након вакцинације из више разлога. Маску носите не само зато јер је то званично прописано епидемиолошким мерама, него и зато јер:

  • није сигурно да сте створили заштитни имунитет на вакцину ни да ли је тај имунитет довољан да вас заштити у случају да сте у блиском контакту са инфицираном особом – ниједна вакцина није 100% ефикасна

  • није познато да ли вакцинисана особа у случају контакта са вирусом може заразити друге. У том случају, вакцинисана особа највероватније неће оболети од COVID-19, али није познато да ли може бити заразна за друге особе у својој околини

  • маска штити и од нових, мутираних, сојева вируса који се појављују.

Да ли треба проверавати антитела после вакцинације?

Након вакцинације већина вакцинисаних створи антитела класе IgG (на „spike“ протеин, а код Sinopharm вакцине и на остале делове вируса). Ниво антитела зависи од тога колико времена је прошло од давања друге дозе вакцине, мада се известан имунитет постиже и после прве дозе вакцине. Иако се код једног броја вакцинисаних заштита може очекивати и после минимум недељу дана од друге дозе, провера пре минимум 28 дана може дати лажно негативне резултате. Имунитет зависи и од имуног одговора организма (може бити умањен ако вам је имунитет ослабљен из разних разлога). Међутим, после вакцинације се не саветује рутинска провера нивоа створених антитела са циљем провере имунитета јер, за сада, није познато који је ниво антитела довољан да нас заштити од инфекције овим вирусом. Осим тога, постоји и ћелијски имунитет који се ствара после вакцинација а за кога тренутно не постоје комерцијално доступни тестови (ако не створите антитела, не значи нужно да нисте заштићени од инфекције). Мањи проценат вакцинисаних неће створити имунитет на вакцину (тај проценат се разликује од вакцине до вакцине).

Да ли могу да примим другу дозу вакцине неког другог произвођача?

Вакцинација се комплетира давањем друге дозе вакцине истог произвођача. Једино се оставља могућност избора бустер дозе. Све претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе прошло најмање шест месеци могу да приме трећу (бустер) дозу вакцине против COVID-19, при чему се оставља могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза. Уколико се Гам-КОВИД-Вак вакцина примењује као трећа (бустер) доза, у том случају даје се прва компонента наведене вакцине.