У Граду Новом Саду пре дванаест година оформљен је Координациони одбор и након одлуке Градоначелника и Скупштине Града, Нови Сад је примљен у Европску мрежу здравих градова Светске здравствене организације (ЕМЗГ СЗО) у децембру 2012. године, у V фази, која се окончала 2013. године. Скупштина Града Новог Сада, у јуну 2014. године, донела је Одлуку о давању подршке за учешће у VI фази (2014-2018. г), а од 2019. године Град Нови Сад се придружује VII фази ЕМЗГ СЗО (2019-2025. г). Град Нови Сад сваке године обнавља чланство у овој значајној мрежи. Институт за јавно здравље Војводине има улогу стручне и саветодавне подршке током реализације овог пројектног концепта у Граду Новом Саду и у процесима приступања у развојне фазе. Тренутно усмерење напора стручњака Института за јавно здравље Војводине у сарадњи са Градом Новим Садом је на:
Светска здравствена организација (СЗО) је још 1946. године препознала међусобну повезаност физичких, менталних и социјалних фактора на здравље да би 1978. године развила јавно-здравствени покрет “Здравље за све“ са основним принципима:
Међународна сарадња У периоду 1985-1986. године Eвропски регион СЗО предлаже пројекат под називом “Здрави градови“, са основним циљем примене основних принципа и стратегије „Здравље за све“ кроз локалне активности на нивоу града. Од тада, овај пројекат СЗО постаје глобални покрет „Здравих градова“. Тренутно је око 90 градова чланова Европске мреже Здравих градова СЗО и још 30 националних мрежа Здравих градова широм Европског региона СЗО, у оквиру које је још 1000 насеља. Концепт здравих градова се базира на 3 кључна стратегијска принципа:
Здрав град је онај град који стално ствара и унапређује своје физичко и социјално окружење и развија ресурсе заједнице који омогућују људима да се узајамно подржавају у вођењу свих животних функција и развоја до њиховог максималног потенцијала. Стога се здрави градови дефинишу као процес, а не једном заувек постигнут исход. Другим речима, Здрави градови нису нешто што се достиже одређеним здравственим стањем становништва. То је свесност о здрављу као мултифакторски условљеном феномену, чијем унапређењу доприносе сви сектори друштва и тежња да се оно стално унапређује. На тај начин сваки град може бити здрав град, узимајући у обзир тренутни здравствени статус његовог становништва и стање детерминанти здравља. Захтеви који се испостављају пред градове у овом концепту јесу:
Концепт здравих градова се базира на 3 кључна стратегијска принципа:
СЗО за Европу препоручује основни модел за здрав град и одговоран је за Европску мрежу здравих градова СЗО, чији члан је од 2012. године и Град Нови Сад. Концепт здравог града, задат од стране СЗО, односи се на перманентно унапређивање квалитета живота становника, те утиче на развој оних ресура који омогућавају људима међусобну подршку у обављању свих животних функција и неометан развој сваког појединца и заједница до остваривања њихових максималних потенцијала. Здрав град постоји уколико постоји добро планирање, партиципација свих група грађана и мултисекторски приступ у решавању свих изазова, уз примену свих научних доказа.
Убрзана урбанизација која се догађа широм Света, где близу половина становништва живи у урбаним подручјима, бележи се и код нас. У Војводини близу 57% становништва је урбано становништво док је у Новом Саду, укључујући и насељена места (Петроварадин, Сремска Каменица, Футог) проценат урбаног становништва око 80%. Здравље становништва зависи од услова живота и начина живота. Фактори који утичу на здравствено стање становништва су познати као “здравствене детерминанте“, које укључују обезбеђеност и квалитет воде, ваздух, животну средину, санитацију, исхрану, безбедну храну, здравствену службу, начин живота, услове становања, едукацију, доходак и друго. Реч је о физичком, социјалном и економском окружењу који је од кључног значаја за здравствени потенцијал и квалитет живота становништва нашег града. Контрола здравствених детерминанти је најчешће ван одговорности и капацитета самог здравственог сектора већ је резултат интерсекторских активности у којима се препознаје значај укључивања доносиоца одлука, невладининих организација, приватних установа, заједнице. Развој овог интегрисаног међусекторског приступа са партиципацијом заједницом ствара основе за постојање здравог града. Тенденција убрзања раста градских популација изазвана економским, образовним, културним и другим поводима показује да ће досадашње теме градског живота бити још компикованије решавати. Истовремено, такав изазов подстиче на присећање на успешне доктрине из прошлости и непрекидну имплементацију различитих иновација и решења у сферама урбанизма, саобраћаја, економије, здравства, образовања, екологије, туризма, културе, спорта и многих других тема утканих у слику једног града. Задаци који стоје пред градовима односе се на креирање безбедне саобраћајне инфраструктуре и развој еколошког превоза, снажну зелену економију, подстицај развоју зелених градских зона, на стимулисању развоја производње хране у зонама градских башти, на здравом становању, на унапређењу постојећих и развоју нових услуга доступних свим грађанима у области здравља, образовања, културе, на достизању 100% рециклаже отпада, енергетске ефикасности и сличне садржаје. Искуства показују да идеални модели за унапређења квалитета живота у градовима треба да представљају комбинацију јефтиних и малих локалних иницијатива у комбинацији са великим и често скупим инфраструктурним пројектима. Тиме се потребе грађана препознају из угла и то самих грађана и доносилаца одлука.
Седма фаза Европске мреже здравих градова Светске здравствене организације (ЕМЗГ СЗО), одвија се у периоду 2019-2024. година и заснива се на здрављу као водећој друштвеној одредници и једном од најважнијих друштвених ресурса, као и на договореном европском оквиру политике који се односи на покретање акција свих нивоа власти и друштва за постизање најважнијег циља - здравља и благостања. ЕМЗГ СЗО у овој фази, као стратешки циљ, укључује имплементацију европске политике „Здравље 2020“, која се залаже за остваривање највиших стандарда здравља који могу да се достигну. Стратешки циљеви политике „Здравље 2020“ односе се на већу равноправност и боље управљање у области здравља, унапређење здравља за све, смањење неједнакости у здрављу, побољшање лидерства и заједничке одговорности за здравље и сарадњу на заједничким приоритетима политике за здравље. Такође, стратешко усмерење ослања се на „Циљеве одрживог развоја УН до 2030. године“ (UN 2030 Agenda for Sustainable Development), Тринаести генерални програм рада СЗО (WHO Thirteenth General Programme of Work, 2019-2023, GPW 13), Копенхагеншки консензус градоначелника (Copenhagen Consensus of Mayors), Повељу здравих градова из Белфаста (Belfast Charter for Healthy Cities) и Европски програм рада 2020-2025. године - „Заједничка акција за боље здравље у Европи“ (European Programme of Work, 2020–2025 – “United Action for Better Health in Europe”). Општи циљеви седме фазе ЕМЗГ СЗО су:
У оквиру VII фазе ЕМЗГ СЗО подржаће се градови у јачању напора да обједине кључне интересне стране да раде на унапређењу здравља и благостања, да унапреде лидерство, иновације, да ојачају потенцијале у решавању јавноздравствених изазова. Израда здравственог профила града и градског плана здравља представљаће исходе међусекторске сарадње. Kључне теме седме фазе:
Главни изазови представљају: пандемија COVID-19, старење становништва, климатске промене, заштита животне средине, неједнакости, економски и социјални изазови, миграције и урбанизација, хроничне незаразне болести и претње здрављу, као и потреба за управљањем и одговором политичара на локалном нивоу, система и служби.