Размислите за колико се догађаја, ствари и људи заиста могу употребити преувеличавајуће речи: „никад“, „увек“, „нико“, „свако“, „стално“, „безнадежно“, „непоправљиво“ итд. Те речи не помажу ни вама, као родитељу, да реално опишете понашање детета, а ни детету да се отвори за разговор поверења према вама. Још је бе- скорисније у деликатном разговору користити изразе: „због тебе“, „ти ме чиниш“...

Охрабрите дете да каже НЕ психоактивним супстанцама (ПАС). Постоје ситуације када дете мора инсистирати да га вршњаци озбиљно схвате када одбије да проба ПАС, или да заувек напус- ти друштво. Предложите му да одглуми ту улогу код куће, без подсмевања и омаловажавања. На овај начин свом детету омо- гућавате да буде припремљено и сигурно у одбијању и других облика самодеструктивних понашања (прераног или небез- бедног секса, вожње под дејством алкохола итд).

Хвалите дете чешће, чак и за мале успехе, истичући и добро урађен посао и квалитетне особине личности.

Учествујте у превентивним напорима заједнице. Утичите на школу да развије програме превенције и учествујте у њима.