Kako najbolje živeti u izolaciji ili karantinu?
Sve više i više ljudi je prinuđeno da ostane kod kuće u karantinu ili samoizolaciji, sa mogućom ili potvrđenom infekcijom koronavirusom. Mnogi su zabrinuti oko toga da li su inficirali druge, ili da li su i sami zaraženi. Studije o psihološkim posledicama takvih izolacija i karantina pokazuju značajne negativne efekte, kao što su strah, bes, intruzivne misli, itd (Bruks i saradnici, 2020). Faktori stresa u ovim situacijama uključuju dosadu, neadekvatne informacije, probleme da se dođe do namirnica, finansijske gubitke, stigmu. Evo nekoliko saveta kako se nositi sa psihološkim stresom u izolaciji.
Autor: prof. dr Atle Dyregrov, specijalista kliničke psihologije, Klinika za psihologiju u krizi, Bergen, Norveška
https://krisepsykologi.no/how-to-cope-with-quarantine-isolation/
Podsetite se da time činite dobro svojim bliskim osobama, drugima i društvu u celini.
Karantin pomaže drugima tako što smanjuje mogućnost da se drugi razbole. Time pokazujete društvenu odgovornost, kroz altruističku akciju. Ukoliko ovako razmišljate, veća je šansa da sačuvate svoje samopoštovanje i da izbegnete osudu društva.
Ostanite aktivni, uspostavite rutine
Aktivnosti, rutine i strukture daju oblik i predvidljivost vašem danu i manja je šansa da ćete se osećati bespomoćno. U nesigurnim situacijama, uspostavljanje dnevnih rutina obezbeđuje stabilnost i sigurnost. Fizičke vežbe, lična higijena, obroci u utvrđenim terminima i druge ustaljene aktivnosti doprinose redu i strukturi u situaciji koja je nova i nejasna. Pošto na situaciju pandemije u celini ne možete u velikoj meri uticati, utičite na ono što jeste pod vašom kontrolom.
Društveni kontakti su veoma važna aktivnost
Fizički ste se udaljili od ljudi, ali to ne znači da ne treba da se družite, naprotiv. Telefoni, društvene mreže i aplikacije omogućavaju da razgovarate i da se vidite sa dragim ljudima, preko Vibera, Fejsbuka, Instagrama, Skajpa, Zum aplikacije ili neke druge. Ovaj društveni kontakt postaje posebno važan tokom karantina. Ostanite u vezi sa drugima! Potrudite se da ovi društveni kontakti postanu fiksirana tačka u vašem dnevnom rasporedu.
Uspostavite kontrolu nad mislima koje dovode do zabrinutosti.
Sasvim je normalno ukoliko ste zabrinuti u vezi sa situacijom oko koronavirusa. Međutim, ako takve misli zauzmu previše prostora u vašoj svesti, možete pokušati da ih ublažite i stavite pod kontrolu. Pokušajte da odvratite misli nekom zanimacijom – pogledajte seriju ili neki film, igrajte video igrice, rešavajte ukrštene reči, Sudoku, ili razgovarajte sa prijateljima ili porodicom preko društvenih medija, ali tako da koronavirus ne bude glavna tema.
Takođe, možete primeniti “odlaganje brige”. Odredite neko ograničeno vreme (10 do 20 minuta) kada možete da brinete do mile volje. Kada primetite da brinete van tog određenog vremena, možete reći sebi: “O ovome ću razmišljati kada dođe moje vreme za brigu, a ne sada”. Ako se ovo dovoljno puta ponovi, ovo odlaganje brige postane automatsko. Nemojte zakazivati vreme za brigu za kasno veče, da vam ne bi poremetilo san. Ako se brige ipak pojave, nemojte se nervirati, nego samo ponovite sebi da ćete se vratiti na te misli u za to određeno vreme.
Nekoliko novih vesti dnevno je sasvim dovoljno
Poznato nam je da oni koji dožive neku tragediju i koji mnogo vremena posvećuju gledanju ili čitanju vesti o toj tragediji, imaju neke negativne posledice. Ako se zaštite od stalnog proveravanja šta novo ima u medijima o virusu i pandemiji, lakše će vam biti da ostanete smireni. Ustaljeno dnevno proveravanje novosti, sa pouzdanih izvora, sasvim je dovoljno da ostanete informisani, a smireni.
Izvor: Brooks, S. K., Webster, R. K., Smith, L. E., Woodland, L., Wessely, S., Greenberg, N., & Rubin, G. J. (2020). The psychological impact of quarantine and how to reduce it: Rapid review of the evidence. The Lancet, 0(0). https://doi.org/10.1016/S0140-6736(20)30460-8
Tekst je preuzet sa sajta: https://krisepsykologi.no/how-to-cope-with-quarantine-isolation/