Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, poznat i kao „Dan okončanja nasilja nad ženama“, globalni je događaj koji se obeležava svake godine 25. novembra.

Ovaj datum služi kao oštar podsetnik na univerzalne uzroke, posledice i mere sprečavanja nasilja sa kojima se suočavaju žene širom sveta.

Prema poslednjim podacima, skoro 1 od 3 žene, oko 736 miliona širom sveta, doživela je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane neke bliske osobe. Kada je reč o smrtonosnom nasilju, u proseku, svakog sata više od pet žena ili devojaka nastrada od strane nekoga iz njihove porodice. Širom sveta, 16-58% žena doživljava rodno zasnovano nasilje izazvano tehnologijom a generacija Z i milenijalci su najviše pogođeni.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama deluje kao katalizator promena i osnažuje pojedince i zajednice da se bore protiv svih oblika nasilja, uključujući:

• Nasilje u porodici
• Seksualno nasilje
• Trgovinu ljudima
• Druge prakse koje su štetne za žene.

Kako je počeo da se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama?

Formalno uvođenje obeležavanja ovog dana datira iz 1991. godine, kao inicijativa “1. Globalnog ženskog liderskog instituta”.Tokom ovog događaja, aktivisti su pokrenuli kampanju „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog naselja“, koja počinje 25. novembra i završava se 10. decembra, na Dan ljudskih prava.

Ovaj period simbolizuje suštinsku vezu između rodno zasnovanog nasilja i ljudskih prava. Kampanja ima cilj da mobiliše pojedince i organizacije da se aktivno angažuju u činovima za okončanje nasilja nad ženama.

Ujedinjene nacije su zvanično ustanovile Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 2000. godine, rezolucijom koju je usvojila Generalna skupština UN.

Ovom rezolucijom upućen je poziv vladama, međunarodnim organizacijama i civilnom društvu da 25. novembar obeležavaju kao dan posvećen podizanju svesti i preduzimanju mera protiv rodno zasnovanog nasilja. Preko svojih različitih subjekata, kao što su UN Women i UNICEF, Ujedinjene nacije predvode i podržavaju inicijative i kampanje usmerene ka eliminisanju nasilja nad ženama i devojkama. UN obezbeđuju resurse, stručnost i koordinaciju, ali i olakšavaju globalne napore u prevenciji i reagovanju na rodno zasnovano nasilje.  

Učešće UN-a uključuje obeležavanje ovog dana, uz aktivan angažman na promociji politikâ i programa usmerenih na otklanjanje osnovnih uzroka nasilja nad ženama i ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Takođe se naglašava važnost sveobuhvatnih usluga za žrtve rodno zasnovanog nasilja, uključujući pristup pravdi, zdravstvenoj zaštiti i sistemima podrške.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama služi kao platforma za UN da podigne globalnu svest, zagovara promene politike i mobiliše pojedince, zajednice i vlade da preduzmu akciju.

Kako se može obeležiti Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama?

• Podižite svest

Obrazovanje je moćno sredstvo u borbi protiv nasilja nad ženama. Delite informativni sadržaj na društvenim medijima, započnite razgovore sa prijateljima i porodicom ili organizujte događaje za podizanje svesti u svojoj zajednici.

Povećanjem razumevanja i empatije možemo da sprečimo štetne stavove i ponašanja.

• Podržite lokalne inicijative

Povežite se sa organizacijama u vašoj zajednici koje su posvećene okončanju nasilja nad ženama i devojkama. Volontirajte, pružite finansijsku podršku ili učestvujte u njihovim događajima i akcijama prikupljanja sredstava. Zajedno možemo pojačati uticaj i stvoriti sigurnija mesta za sve.

• Zagovarajte promene

Budite glas za rodnu ravnopravnost i ženska prava. Angažujte se sa lokalnim i nacionalnim kreatorima politika kako biste promovisali zakone i politike koje štite žene od nasilja.

Podržite kampanje koje pozivaju na snažnije mere protiv seksualnog uznemiravanja i napada. Borite se da osigurate ženama pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti. Zajedno možemo stvoriti okruženje u kojem žene mogu živeti bez straha.

• Pojačajte glasove onih koji su pretrpeli nasilje

Pružite osobama koje su preživele nasilje platformu da podele svoje priče i iskustva. Slušajte sa empatijom, potvrdite njihova iskustva i podržite ih na putu njihovog ozdravljenja.

Pojačavajući njihov glas, razbijamo tišinu oko nasilja nad ženama i osnažujemo druge da traže pomoć i pravdu. Podelite prikupljene priče na društvenim mrežama, koristeći relevantne „hashtagove” (#) kako biste dosegli do šire publike i inspirisali promenu.

U našoj zemlji Nasilje u porodici, u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016 i 10/2023 – dr. zakon), “jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.”

Nasilje možete prijaviti na sledeće telefone:

• Policija:192
• Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu:0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima, 10-20h
• Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana 00-24h
• Novi Sad "Iz kruga Vojvodina": 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10,radnim danima 9 - 16h
• Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja:0800 100 007, 10-20h
• Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 021/2645-328, radnim danom 10-20h
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 021/3626-006, 14-18h
• SOS Dečja linija "Broj za problem tvoj": 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi (0-24h)
• Vodič za prijavljivanje nasilja u porodici.

Korisna literatura:

1. Buljan-Flander G, Kusic S, Martin M, Matijevic-Vrsaljko Lj, Tolle N. Kako izaći iz nasilne veze? Priručnik ženama za život bez nasilja. Autonomni ženski centar. Beograd; 2019.
2. Pamfleti Autonomnog ženskog centra (AŽC):
   2024. “Ako sam svedok nasilja, kako da ga prijavim”, 2024. g.
   2025. “Prepoznaj nasilje”, 2023. g.
   2026. “Kako se zaštititi od zlostavljanja na radu?”, 2023. g.
3. Lifleti AŽC o (digitalnom) nasilju među i nad mladima:
   1. Digitalno nasilje u partnerskim odnosima
   2. Opasnosti „gruminga”
   3. Osvetnička pornografija – digitalno nasilje među ženama
   4. Silovanje na “dejtu” (engl. date rape) ili seksualno nasilje od strane poynate osobe
   5. Štetnost pornografije – porno industrija i nasilje prema ženama.

Izvori:

1. UN International Day for the Elimination of Violence Against Women: https://www.un.org/en/observances/ending-violence-against-women-day
2. https://iskljuci-nasilje.rs/detaljno-uputstvo-za-prijavu-nasilja-2/
3. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016 i 10/2023 – dr. zakon). https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.html
4. Sajt Autonomnog ženskog centra: https://www.womenngo.org.rs/