Kampanje



15. februar, Međunarodni dan dece obolele od raka 2024

12.02.2024

Ključne činjenice o raku u detinjstvu

 

  • Rak je vodeći uzrok smrti kod dece i adolescenata širom sveta. Kod približno 400.000 dece starosti od 0 do 19 godina, svake godine, širom sveta se dijagnostikuje rak.
  • Najčešće kategorije karcinoma kod dece uključuju rak krvi (leukemija i limfom), tumore mozga i čvrste tumore, poput neuroblastoma i Vilmsovog tumora.
  • U visoko-razvijenim zemljama više od 80% dece obolele od raka preživljava, ali u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima preživljava samo oko 20%.
  • Čak i u visoko-razvijenim zemljama, rak deteta predstavlja vodeći uzrok smrti dece i dugotrajnog morbiditeta kod preživelih.
  • Poreklo raka kod dece je uglavnom nepoznato, nije povezano sa načinom života i ne može se sprečiti ili rano otkriti skriningom.
  • Poboljšanje ishoda kod dece obolele od raka zahteva ranu i tačnu dijagnozu, praćenu efikasnim lečenjem.
  • Većina karcinoma u detinjstvu može se izlečiti kombinacijom hemoterapije i drugih tretmana, uključujući hirurgiju i radioterapiju. Lečenje raka kod dece može biti isplativo u svim zemljama, bez obzira na razvijenost.
  • Smrti koje se mogu izbeći od karcinoma u detinjstvu u slabo- i srednje- razvijenim zemljama nastaju usled nedostatka dijagnoze, pogrešne dijagnoze ili zakasnele dijagnoze, prepreka u pristupu nezi, napuštanja lečenja, smrti od toksičnosti i veće stope recidiva (bolest se ponavlja).
  • U okruženjima sa višim prihodima, nedostatak terapijskih inovacija ključna je prepreka i razlog za stagniranje preživljavanja u teško lečivim malignim bolestima.
  • Sistemi podataka o raku kod dece, poput registara pacijenata, zajedno sa održivim ulaganjima u zdravstvene sisteme i infrastrukturu za blagovremenu dijagnozu i lečenje, potrebni su za kontinuirano unapređenje kvaliteta nege i za informisanje o političkim odlukama.


KAMPANJA 2024-2026

Tokom naredne 3 godine, ova kampanja ima za cilj da odgovori na izazove sa kojima se suočavaju pacijenti sa rakom u detinjstvu, negovatelji, preživeli i zdravstveni radnici širom sveta.

2024. godina – otkrivanje izazova:

Prva godina kampanje će se fokusirati na razotkrivanje različitih izazova i nejednakosti sa kojima se susreću oni koji se kreću kroz složeni pejzaž raka u detinjstvu. Putem globalnog poziva na akciju, pozvaćemo sve da podele svoja iskustva slanjem digitalnih razglednica u kojima se navode prepreke sa kojima se suočavaju.

2025. godina – inspirativna akcija:

Nadovezujući se na iskustva prikupljena u prvoj godini, druga faza kampanje pomera svoj fokus na rešenja koja se mogu primeniti. Udubićemo se u zajedničke napore i inicijative koje se pojavljuju u različitim regionima da bismo prevazišli izazove identifikovane u prvoj godini. Ova godina ima za cilj da istakne i razmeni inovativne mere.

2026. godina – demonstriranje uticaja:

U poslednjoj godini, kampanja će se baviti uticajem globalne zajednice da prevaziđe izazove i smanji nejednakosti. Predstavljanjem rezultata opipljivih ishoda, priča o uspehu i pozitivnim promenama koje su podeljene u drugoj godini, cilj nam je da pokažemo potencijal za unapređenje nege i inspirišemo kolektivnu posvećenost iskorenjivanju prepreka i nejednakosti u oblasti nege i istraživanja raka kod dece.

 

Ova kampanja je prilagodljiva. Svaki region se podstiče da prilagodi ovu kampanju svojim jedinstvenim potrebama, obezbeđujući relevantnost i rezonanciju na lokalnom nivou. Trogodišnja struktura pruža okvir za održiv uticaj, stvarajući trajno nasleđe svesti, akcije i pozitivne promene u pejzažu nege raka kod dece.

 

Podizanje svesti i uklanjanje predrasuda o preživljavanju raka kod dece*

 

*Razvijeno u saradnji sa Childhood Cancer International 2015. godine i izmenjeno zajedno sa Međunarodnim društvom za pedijatrijsku onkologiju 2020. godine

 

Predrasuda (briga)

Činjenica

Zaraznost

Rak kod dece nije zarazan. Bezbedno je igrati se, družiti se i komunicirati sa decom koja imaju ili su preživela rak.

Plodnost

Neki preživeli mogu imati problema sa plodnošću i reproduktivnim pitanjima, u zavisnosti od njihove specifične dijagnoze i lečenja, ali to nije prisutno kod većine preživelih.

Životni vek

Studije su pokazale da deca lečena od karcinoma imaju rizik od dugoročnih neželjenih efekata svog lečenja; međutim, kraći životni vek zavisi od vremena početne dijagnoze karcinoma i adekvatnosti lečenja.

Školsko postignuće

Neki koji su preživeli rak u detinjstvu imaju kognitivne poteškoće i smetnje u učenju zbog svog specifičnog karcinoma i lečenja, ali to nije prisutno kod svih. Većina preživelih su osobe sa visokim postignućima, koje vrlo dobro prolaze u svom obrazovanju i karijeri.

Socijalizacija

Tokom lečenja, većina dece i adolescenata sa rakom odvojena je od vršnjaka i nije u mogućnosti da se redovno školuje i da se bavi drugim aktivnostima. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da, kao rezultat izazova sa kojima su se suočili i svojih iskustava, ova deca i adolescenti imaju tendenciju da se bolje nose sa problemima od svojih vršnjaka i povećavaju otpornost. U zemljama sa programima psihosocijalne podrške deci oboleloj od raka, u kojima postoje i nevladine organizacije sa programima i uslugama koje stvaraju podsticajno i negujuće okruženje za ovu decu, adolescente i porodice - ishodi socijalizacije su prilično dobri.

Posle lečenja

Neprekidna nega i dalje ostaje važna za preživele zbog većeg rizika od sekundarnih karcinoma ili hroničnih zdravstvenih stanja povezanih sa lečenjem raka.

Budnost i redovno nadgledanje su presudni za ranu identifikaciju i podršku za bilo koji zdravstveni izazov ili posledicu.

Budućnost

Većina dece koja su preživela rak vraća se normalnom školskom životu i aktivnostima nakon lečenja i efikasno se integriše sa porodicom, prijateljima i zajednicama. U drugim slučajevima, preživeli i njihove porodice prilagođavaju se i menjaju svoj način života kako bi postigli „novu normalnost“.

Stigma

U većini zemalja se dive deci koja su preživela rak i na njih se gleda kao na heroje i borce koji su hrabro pobedili rak. Oni koji su preživeli rak u detinjstvu živi su dokaz i svedoče da je rak u detinjstvu izlečiv. Oni su najbolji ambasadori koji unose nadu, motivišu i nadahnjuju nove pacijente i njihove porodice, kao i ostale preživele.

Dijagnoza

Deca i adolescenti moraju biti informisani o svom raku. Informacije, primerene uzrastu, mogu se dati kako bi se pacijentu pomoglo da razume svoje stanje i tretman koji će dobiti. Ovo je posebno ključno za tinejxere i mlade koji treba da se osećaju osnaženima i zaduženima za svoje zdravlje i dobrobit.

 
http://www.nurdor.org/Info.aspx?kid=1

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju