Nacionalni dan bez duvana obeležava se svake godine 31. januara i ove godine pod sloganom: „365 dana bez duvana“.

Cigarete su najčešće korišćeni duvanski proizvod u velikom broju zemalja u svetu. Posledice  pušenja cigareta rezultat su izlaganja organizma brojnim štetnim materijama putem upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu iz okruženja. Duvanski dim iz cigareta sadrži preko 7000 različitih hemijskih jedinjenja među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje kao što su cijanovodonik, ugljen-monoksid ili amonijak, a više od 70 hemijskih supstanci je kancerogeno.

Pušenje i izloženost duvanskom dimu (ali i nataloženom aerosolu u zatvorenom prostoru gde je dozvoljeno pušenje) predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju, jer je istovremeno povezan sa 4 najčešće grupe hroničnih nezaraznih bolesti – kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima - rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi - akutna mijeloidna leukemija...), hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (hronični bronhitis i emfizem) i dijabetesom. Takođe, opisane su brojne posledice pušenja i izloženosti duvanskom dimu po: reproduktivno zdravlje (smanjena sposobnost začeća kod oba pola); zdravlje trudnoće (češće odlubljivanje placente, vanmaterična trudnoća, spontani pobačaj...); zdravlje ploda i novorođenčadi (mrtvorođenost, smanjena telesna masa i obim glave, rascep nepca, iznenadna smrt odojčeda – SIDS...); zdravlje i razvojne karakteristike dece (češće upale srednjeg uva, astma, alergije, smanjenje školskih postignuća...).

U svetu, prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), postoji 1,25 milijardi odraslih korisnika duvana. Trendovi u 2022. pokazuju kontinuirani pad stope upotrebe duvana na globalnom nivou. Sa oko 1 od 5 odraslih ljudi širom sveta koji konzumira duvan, u poređenju sa 1 od 3 u 2000. godini. Poslednji izveštaj SZO pokazuje da 150 zemalja uspešno smanjuje upotrebu duvana. Brazil i Holandija beleže uspeh nakon što su primenile mere kontrole duvana MPOWER, pri čemu je Brazil ostvario relativno smanjenje za 35% od 2010. godine, a Holandija je na granici dostizanja cilja smanjenja raširenosti pušenja  za 30%.

Pušenje među odraslima u Srbiji (poslednji podaci na reprezentativnom uzorku)

Rezultati poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine pokazuju da u je u našoj zemlji pušilo 31,9% stanovnika Srbije starijih od 15 godina. Najveći broj pušača nalazi se u starosnoj grupi 45 – 54 godine, njih 41,3%, ali zabrinjava podatak da čak 14,4% ukupnog broja pušača u našoj zemlji pripada populaciji starosti između 15 i 19 godina, što odgovara srednjoškolskom periodu.

Pušenje među adolescentima u Srbiji (poslednji podaci na reprezentativnom uzorku)

Prema najnovijem istraživanju HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), među učenicima V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole u Srbiji u 2022. godini:

- Cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1% učenika (14,5% dečaka i 15,6% devojčica) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole;

- Svaki deseti učenik V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole puši cigarete (10,2%), sa razlikama u odnosu na uzrast.

- Elektronske cigarete bar jednom tokom života probao je svaki peti učenik (20,8%) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole (19,7% dečaka i 18,4% devojčica), sa najvećom učestalošću među dečacima prvog razreda srednjih škola (30,6%)

- Svaki 5. učenik I razreda srednjih škola (19,9%), prema kriterijumima definisanim istraživanjem, spada u korisnike elektronskih cigareta.

Pod elektronskim cigaretama se podrazumevaju elektronski sistemi za dopremanje nikotina, odnosno, uređaji koji funkcionišu tako što se tzv. e-tečnost zagreva putem baterije i pretvara u aerosol koji se potom udiše. Od vremena pojavljivanja na tržištu izgled i dizajn elektronskih cigareta se stalno menja, što se odražava i na i njihove farmakološke i toksikološke karakteristike. U prethodnoj deceniji, popularnost i učestalost upotrebe elektronskih cigareta među mladima je značajno porasla, delom i zbog toga što mladi nisu u dovoljnoj meri svesni rizika povezanih sa upotrebom ovih proizvoda. Popularnosti i potcenjivanju rizika među mladima značajno doprinose i arome koje povećavaju interesovanje za korišćenje elektronskih cigareta među adolescentima i mladim odraslima koji ne puše. Istraživanja sugerišu da za adolescente i mlade odrasle, elektronske cigarete mogu poslužiti kao ulazni proizvod ka budućem započinjanju pušenja cigareta. Aerosoli elektronskih cigareta sadrže toksična jedinjenja i mogu olakšati zavisnost od nikotina, a jedan od problema povezan sa upotrebom ovih proizvoda je i to što mladi koji koriste elektronske cigarete imaju veću verovatnoću da počnu da puše cigarete.

Odvikavanje od pušenja

Odvikavanje od pušenja se može sprovoditi na nakoliko načina:

1) Bihejvioralne metode:

• Samoodvikavanje;
• Savetovališta (bihevioralni pristup):

2) Farmakološke metode: nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion i citizin);

3) Kombinovane metode.

Nikotinski duvanski proizvodi nisu farmaceutski proizvodi i ne mogu se koristiti za pomoć u odvikavanju!

O merama kontrole duvana

SZO je nakon pokretanja Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO i prvih rezultata evaluacija mera koje ona predlaže, 2008. godine razvila i predložila zemljama potpisnicama konvencije politički paket mera, svrstanih u 6 strategija, čiji akronim je poznat pod nazivom „empauer“ (MPOWER):

-    Monitor - Praćenje učestalosti pušenja i preventivnih politika;

-    Protect - Zaštita ljudi od duvanskog dima na javnim mestima;

-    Offer - Obezbeđenje pomoći za odvikavanje od pušenja:

-    Warn - Upozoravanja na opasnosti od duvana (putem slikovnih upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda i mas-medijskih kamanja);

-    Enforce - Osnaživanje zabrane reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvanskih proizvoda i

-    Raise - Povećanja poreza na duvanske proizvode.      

Naša zemlja primenjuje sve grupe mera kontrole duvana ali postoje značajna područja unapređenja, naročito kada su u pitanju:

- povećanje akciza na cigarete;

- bolja regulacija nikotinskih i nenikotinskih proizvoda za inhaliranje;

- razvoj nacionalnih kampanja za prevenciju pušenja u dovoljnom trajanju, sa vidljivošću na nacionalnim frekvencijama medija, za različite ciljne grupe;

- uvođenje potpune zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima i na otvorenim prostorima za zabavu i rekreaciju (parkovi, plaže i sl);

- uvođenje bezličnih pakovanja cigareta (bez robnog znaka);

- bolja kontrola zabrane prodaje maloletnicima;

- bolja kontrola zabrane pušenja na javnim mestima;

- bolja kontrola zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda i zabrane promocije i sponzorstava od strane duvanske industrije;

- bolje regulisanje direktnog i indirektnog reklamiranja na društvenim medijima i promocije na zabavnim i kulturnim manifestacijama;

- obezbeđenje savetovanja u svim domovima zdravlja i farmakoterapije za odvikavanje o trošku RFZO.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, povodom Nacionalnog dana bez duvana, 31. januara 2023. godine, u saradnji sa Domom zdravlja „Novi Sad“, organizuje javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima u TC „Promenada“, od 11 do 13 časova.

Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

• Obaveštenje Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
• Brošura “Ostani nepušač”
• Časopis društva Srbije za borbu protiv raka_Duvan ili zdravlje
• Publikacija „Rak pluća” Drštva Srbije za borbu protiv raka
• Proverite stepen zavisnosti od nikotine: http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/ ili koristite letak koji sadrži testove za procenu stepena zavisnosti i spremnosti na odvikavanje:
• Prednja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje i QR-kôdom:
• Zadnja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje:
• Letak „Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima“;
• Bojanka za decu uzrasta 6-10 godina: „Zdrava deca zdravi ljudi cigareta tu ne smrdi“;
• Pušenje i COVID-19: