Izvor: https://www.who.int/news-room/events/detail/2020/05/31/default-calendar/world-no-tobacco-day-2020-protecting-youth-from-industry-manipulation-and-preventing-them-from-tobacco-and-nicotine-use

„Zaštita mladih od manipulacija duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima“

Duvanska industrija već decenijama namerno i strateški angažuje agresivne i dobro finansijski podržane taktike da privuče mlade duvanskim i nikotinskim proizvodima (DNP). Interna dokumenta duvanske industrije otkrivaju opširna istraživanja i proračunate pristupe, osmišljene tako da privuku nove generacije korisnika duvana, od dizajniranja proizvoda, do marketinških kampanja koje imaju za cilj da milione umrlih usled bolesti povezanih sa pušenjem zamene sa novim potrošačima - mladima. 

Kao odgovor na sistematske, agresivne i konstantne taktike duvanske i srodnih industrija u privlačenju novih generacija korisnika duvana, Svetskog dana bez duvana 2020. godine organizuje se kontra-marketinška kampanja i osnažuju se mladi da se uključe u borbu protiv taktika 6 najvećih duvanskih industrija/DI (tzv. „Big tobacco”).

Globalna kampanja Svetskog dana bez duvana 2020. godine služiće da:

• Raskrinka mitove i razotkrije taktike manipulacije korišćene u duvanskoj i srodnim industrijama, posebno marketinške taktike namenjene mladima, uključujući uvođenje novih i neispitanih proizvoda, ukusa i drugih atraktivnih karakteristika;
  • Snabde mlade ljude znanjem o namerama i taktikama duvanske i srodnih industrija da privuku sadašnje i buduće generacije ka duvanskim i nikotinskim proizvodima;i
  • Osnaži uticajne pojedince/“influensere“ (u pop kulturi ili na društvenim medijima, bilo da deluju kod kuće ili u učionici) kako bi zaštitili i odbranili mlade i podsticali promene tako što će ih uključiti u borbu protiv taktika najvećih duvanskih industrija (”Big tobacco”).

 

Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima?

• 
  Upotreba ukusa koji su privlačni mladima u duvanskim i nikotinskim proizvodima, poput

ukusa trešanja, žvakaćih guma i bombona, što podstiče mlade ljude da potcene sa njima

povezane zdravstvene rizike i da ih počnu koristiti;
• Uglađen dizajn i atraktivni proizvodi, koji se mogu lako nositi i zavarati svojim

izgledom (npr. proizvodi u obliku USB-a ili slatkiša);
• Promocija proizvoda na način kao da služi „smanjenju štete“ ili da predstavlja

„čistiju“ alternativu konvencionalnim cigaretama, u odsustvu objektivnih naučnih dokaza

koji potvrđuju ove tvrdnje DI;
• Sponzorstva slavnih i uticajnih ličnosti i brendiranih sadržaja koji promovišu

duvanske i nikotinske proizvode (npr. „ifluenseri“ na Instagramu);

• Marketing na mestima prodaje koja često posećuju deca, uključujući pozicioniranje duvanskih i nikotinskih proizvoda (DNP) u blizini slatkiša, grickalica ili gaziranih pića, davanjem premija prodavcima kako bi se osiguralo da se njihovi proizvodi prikazuju u blizini mesta koja posećuju mladi (uključujući pružanje marketinških materijala i izlaganje primeraka DNP);
• Prodaja cigareta na komad (kao i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda) u blizini škola, što čini da školska deca imaju jeftin i lak pristup duvanskim i nikotinskim proizvodima;
• Indirektni marketing duvanskih proizvoda u filmovima, TV emisijama i „onlajn-striming“ emisijama;
• Automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, pokriveni atraktivnim reklamama, tako da podrivaju propise o zabrani prodaje maloletnima;
• Sudski sporovi namenjeni slabljenju svih vrsta propisa o merama kontrole duvana, uključujući slikovna upozorenja na pojedinačnim pakovanjima, izlaganje DNP na prodajnim mestima i propise koji ograničavaju pristup deci i njima namenjen marketing (posebno odredbe o zabrani prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda u blizini škola).

Poziv za akciju

            Svet ne može sebi da priušti drugu generaciju prevarenu lažima duvanske industrije, koja se pretvara da promoviše slobodu ličnog izbora, dok ustvari obezbeđuje večiti profit - bez obzira na milione ljudi koji ovo svake godine plaćaju životom.
            SZO apeluje na uticajne osobe (u pop kulturi, na društvenim medijima, bilo da su vidljivi kod kuće ili u školi) koji dosežu i povezuju se s mladima kako bi razotkrili manipulativne taktike industrija za stvaranje nove generacije korisnika duvana. Moramo osnažiti mlade da se suprotstave najvećim proizvođačima duvana (”Big tobacco”) tako što ćemo odagnati njihove laži i odbijati upotrebu njihovih proizvoda.

Aplikacija „Ostavi sad“

http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/

            Institut za javno zdravlje Vojvodine osmislio je softversku aplikaciju za mobilne telefone za podršku odvikavanju od pušenja „Ostavi sad“, koju možete preuzeti očitavanjem QR-koda - http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/

O temi:

               Nauka je do danas objasnila da nema bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu, ni aktivno ni pasivno. Duvanski dim sadrži oko 8000 hemijskih jedinjenja, a od toga oko 70 kancerogena.

               Svi duvanski proizvodi (DP) su štetni:

1) sagorevajući DP na t=600-900^oC (cigarete, cigare, cigarilosi, bidis...);

2) sagorevajući DP na t=350-600^oC (elektronske cigarete i „vape” uređaji) – sa ili bez nikotina;[1]

3) zagrevajući DP na t<350^oC  (kao što su IQOS, GLO, Logic, Ploom, JUUL...);[2]

4) duvan za žvakanje (snus ili švedski duvan);

5) nargile/šiša/vodena lula (za koje je dokazano da prenose i zarazne bolesti, poput herpesa, zarazne žutice, infektivne mononukleoze i tuberkuloze; u odnosu na duvanski dim iz cigareta, sadrže 35 puta više ugljen-monoksida, 5 puta više čestica male molekulske mase [<PM10mm], 4 puta više policikličnih aromatičnih ugljovodonika i aldehida, a 1h pušenja ekvivalentan je dozi od 100 cigareta);

               Odvikavanje od pušenja u bilo kojoj dobi dovodi do produženja života, a u mladosti i do zaštite reproduktivnog zdravlja (lakše začeće; zdravije održavanje trudnoće; veća telesna dužina, masa i obim glave bebe i ređi nasledni poremećaji kod bebe; bolja kognitivna postignuća deteta).

               Najduže istraživanje o štetnosti pušenja cigareta ukazalo je da odvikavanje u dobi od 30, 40, 50, odnosno 60 godina, produžava život za 10, 9, 6, odnosno 3 godine.

               U odvikavanju od pušenja koriste se metode samoodvikavanja, bihevioralne metode (individualne i grupne – „Petodnevni plan“ po Mek-Farlandu i „7 koraka do promene“ po Prohaska i Di-Klemente-u) i farmakološke metode (nikotin-zamenska terapija, citizin i bupropion, a u većini zemalja EU i vareniklin).

            Mobilna aplikacija za podršku odvikavanju od pušenja spada u metode samoodvikavanja, a oslanja se i na bihevioralne metode, razrađene u algoritmu koji prati procenu stepena zavisnosti od duvana, procenu spremnosti za odvikavanje i u zavisnosti od kategorije, programiran je tako da daje određene podsticaje koje sam zavisnik od duvana bira među predloženim opcijama. Pilotiranje softverske aplikacije započeće 31. januara 2020. godine, Nacionalnog dana bez duvana a završiće se 31. maja, Svetskog dana bez duvana.

Novine:

            Sekretarijat Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije ukazao je u 2019. godini na povećanu pažnju naučne zajednice i medija za „elektronske sisteme za snabdevanje nikotinom ili nenikotinskim supstancama“ (e-cigarete i vape-uređaje – ENDS/ENNDS), kao i zagrevane duvanske proizvode (HTP), pre svega zbog niza oboljenja i smrtnih slučajeva u više zemalja, posebno među zdravim mladim ljudima, koji su se mogli povezati sa elektronskim sistemima za snabdevanje nikotinom ili nenikotinskim supstancama. U cilju podsticanja prijavljivanja ovih poremećaja (engl. “vaping related disorder”, u slobodnom prevodu „poremećaj u vezi sa evaporizatorima“), na međunarodno ujednačenom principu, SZO je uvela novu šifru u X reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti – U07.0.

            Evropsko respiratorno društvo se krajem prošle godine oglasilo sa 7 argumenta zasnovanih na naučnim dokazima zbog kojih se ovi novi duvanski prozvodi neće moći prihvatiti kao populaciona strategija „smanjenja štete“.

http://www.izjzv.org.rs/app/fagerstromov_upitnik/

[1] Nazivaju se i „elektronski sistemi za snabdevanje nikotinom“ (ENDS – Electronic nicotine delivery systems), odnosno, „elektronski sistemi za snabdevanje nenikotinskim supstancama“ (ENNDS – Electronic non-nicotine delivery systems);

[2] Engl. „heated tobacco products – HTP”