Na Svetski dan zdravlja, 7. aprila 2021. godine, pridružujemo se novoj kampanji za izgradnju pravednijeg, zdravijeg, sveta.

Naš svet je pun nejednakosti.

Kao što je pandemija oboljenja COVID-19 naglasila, neki ljudi mogu da žive zdravije i imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih i to u potpunosti zahvaljujući uslovima u kojima se rađaju, rastu, žive, rade i stare.

Širom sveta, neke grupe se bore da prežive sa malim dnevnim prihodima, imaju lošije uslove stanovanja i obrazovanja, manje mogućnosti zaposlenja, veću neravnopravnost između polova i imaju mali ili nikakav pristup bezbednom okruženju, zdravstveno-bezbednoj vodi, vazduhu i hrani i zdravstvenim uslugama. To dovodi do nepotrebne patnje, bolesti i prevremenih smrti koje se mogu izbeći. Sve ovo šteti našim društvima i ekonomijama.

To nije samo nepravedno - to je moguće sprečiti.

Zbog toga se 7. aprila, na dan obeležavanja Svetskog dana zdravlja 2021. godine, globalno pozivaju lideri da osiguraju da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apeluje se na lidere da nadgledaju nejednakosti u zdravstvu i da osiguraju da svi ljudi mogu da pristupe kvalitetnim zdravstvenim uslugama, onda kada im trebaju i na mestima gde im trebaju.

COVID-19 je teško pogodio sve zemlje, ali je njegov uticaj bio najoštriji u onim zajednicama koje su već bile ugrožene i koje su izloženije bolesti, jer su imale manje šanse za pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i bilo je verovatnije da će trpeti negativne posledice mera sprovedenih za suzbijanje pandemije.

Dodatne poruke ove kampanje naslanjaju se na osnovnu proklamaciju da je „vreme da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde“:

• „Svetski dan zdravlja je. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.

• „COVID-19 nam je pokazao da niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.“

• „Slažemo se da je zdravlje pravo, a ne privilegija. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.“

• „Moramo zaustaviti diskriminaciju i isključivanje. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.“

• „Moramo učiniti da COVID-19 vakcine, testovi i lečenje budu dostupni svima. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.“

• „Moramo obezbediti zdravstvene usluge u svim zajednicama. Vreme je da izgradimo pravedniji i zdraviji svet, za sve i svugde.“

„Da gradimo zdraviji svet”

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”.

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati  direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

• Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
• Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
• Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
• Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
• Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
• Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
• Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

• Zarada i socijalna zaštita
• Obrazovanje
• Nezaposlenost i nesigurnost posla
• Uslovi radnog okruženja
• Način ishrane
• Uslovi životne sredine
• Rani razvoj deteta
• Socijalna inkluzija
• Nediskriminacija
• Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema – što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.