Novosti



EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA Ponedeljak, 17. maj: „KOMUNIKACIJA NAUKE I ZDRAVLJA“

16.05.2021

Prenošenje tačnih i pristupačnih poruka presudno je za promociju zdravog ponašanja, posebno tokom krize. Kako u digitalno doba možemo bolje komunicirati složene zdravstvene poruke?

 

Podteme:

chatNaučna komunikacija; komunikacija o riziku; krizna komunikacija; učešće javnosti i pacijenata; Upravljanje infodemijom; bavljenje dezinformacijama, lošim informacijama, teorijama zavere, glasinama; izgradnja poverenja; kolebljivost prema vakcinaciji; novi oblici komunikacije; negovanje dijaloga u javnom zdravlju (dvosmerna komunikacija); komuniciranje sa političarima, zdravstvenim radnicima i građanima; zdravstvena pismenost i digitalno pismena društva (npr. digitalno praćenje kontakata, telemedicina, e-zdravlje); istraživanja sa otvorenim pristupom (open access research); Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva.

 

Zvanični početni vebinar sa Informacionom mrežom SZO za epidemije (EPI-WIN), 17. maja u 10:30-12:00: „Upravljanje infodemijom: Socijalno osluškivanje akcija javnog zdravlja“ („Infodemic Management: Social listening to public health action").

Saznajte više i registrujte se na https://tinyurl.com/InfodemicManagement

 

KLJUČNE PORUKE

 

  1. Dijalog i komunikacija između istraživača, praktičara, društva i kreatora politike treba da dovedu do prevođenja dokaza u efikasne zdravstvene politike. (Izvor: https://academic.oup.com/eurpub/article/30/Supplement_1/i36/5835784)
  2. Kako se društva sve više komplikuju, a ljudi sve više „bombarduju“ nepotpunim zdravstvenim informacijama i dezinformacijama, zdravstvena pismenost je od suštinske važnosti. Ljudi sa jakim veštinama zdravstvene pismenosti uživaju u boljem zdravlju i blagostanju, dok oni sa slabijim veštinama imaju tendenciju da se rizičnije ponašaju i imaju lošije zdravlje.

(Izvor: https://www.euro.who.int/en/publications/abstracts/health-literacy.-the-solid-facts)

  1. Članovima zajednice je potrebno da se njihov glas čuje u procesu pripravnosti i reagovanja na epidemije, a autoriteti ih moraju doživljavati kao prave partnere. (Izvor: ECDC)
  2. Dostupnost informacija o COVID-19 u javnosti je od vitalnog značaja za što efikasniju borbu protiv epidemije, dok istovremeno pruža podršku onima u zemljama sa ograničenim resursima za istraživanje. (Izvor: EUPHA)
  3. Univerzalni pristup zdravstvenim informacijama je ljudsko pravo koje svi moramo zaštititi.
  4. „Ne borimo se samo protiv epidemije; borimo se protiv infodemije. Lažne vesti se šire brže i lakše od ovog virusa i jednako su opasne. “

(Izvor: Generalni direktor SZO, dr Tedros Adanom Gebrejesus, Minhenska konferencija o bezbednosti)

  1. „Moramo biti pametniji u korišćenju dokaza i informacija koje imamo iz istraživanja o COVID-19 da bismo poboljšali jedini način na koji možemo minimizirati prenos: pronaći, izolovati, testirati i brinuti se o svakom slučaju. Pratiti i staviti u izolaciju svaki kontakt. Ovde digitalna tehnologija može igrati vodeću ulogu, ne samo u podršci traženju kontakata. Digitalna tehnologija i veštačka inteligencija, takođe, su se pokazali efikasnim u drugim aspektima pandemijskog odgovora.“ (Izvor: SZO/Evropski regionalni direktor, Hans Kluge)
  2. Moramo da integrišemo upravljanje infodemijom u naše planove za pripremu i odgovor na epidemije, kako bismo brže izravnali krivu infodemije, čime bismo pomogli i u zaravnjavnju epidemijske krive.
  3. Digitalno zdravlje trebalo bi da se tiče osnaživanja ljudi:

- Integrisanje digitalnog zdravlja mora biti obavljeno pažljivo i mudro, u partnerstvu sa javnošću i pacijentima;

- Digitalne zdravstvene intervencije moraju uzeti u obzir privatnost i sigurnost pojedinaca i njihovih podataka;

- Moramo se pozabaviti tzv. „digitalnim jazom“ (digital gap), jer ne možemo sebi priuštiti digitalnu podelu povrh socijalne i ekonomske podele. (Izvor: SZO)

  1. Infodemija je prekomerna količina informacija - dobrih ili loših - što ljudima otežava donošenje odluka o njihovom zdravlju. (Izvor: SZO)
  2. Borba protiv nepotpunih informacija, dezinformacija, ispravljanje praznina u informacijama i zbunjujućih poruka, mogu zaštititi naše zdravlje, poverenje javnosti, socijalnu koheziju i reagovanje u vanrednim situacijama.
  3. Uz odgovarajuće poverenje i tačne informacije možemo optimizovati upotrebu svake zdravstvene tehnologije, uključujući dijagnostičke testove i vakcine.
  4. Stručnjaci za javno zdravlje trebalo bi da deluju kao posrednici između kreatora politike i građana, tako da vođstvo i nadležnosti u javnom zdravlju igraju presudnu ulogu u borbi protiv dezinformacija.
  5. Efikasna komunikacija rizicima i angažovanje zajednice osiguravaju da su menaxeri rizikom, zainteresovane strane i pogođene zajednice informisani i angažovani u svim fazama procesa procene rizika, kako bi mogli donositi utemeljene odluke. (Izvor: SZO)
  6. Postoje sistemi za nadgledanje bezbednosti i efikasnosti # COVID19 vakcine, čak i nakon njenog uvođenja. Kod nas: https://www.alims.gov.rs/ciril/prijava-nezeljene-reakcije-na-humani-lek /
  7. Razvoj vakcina obično traje decenijama. Zahvaljujući globalnoj koordinaciji i saradnji, ovog puta su se ispitivanja vakcina pomerila vrlo brzo i imali smo niz odobrenih vakcina u Evropskoj uniji za manje od godinu dana od početka pandemije COVID-19. (Izvor: Oxford University).

 

ČINJENICE

 

  1. COVID-19 je prva pandemija u istoriji u kojoj se tehnologija i društveni mediji masovno koriste da bi ljudi bili bezbedni, informisani, produktivni i povezani. U isto vreme, tehnologija na koju se oslanjamo da bismo bili povezani i informisani omogućava i pojačava infodemiju, koja nastavlja da podriva globalni odgovor i ugrožava mere za kontrolu pandemije. (Izvor: SZO)
  2. Svetska zdravstvena organizacija definiše komunikaciju o riziku kao „razmenu informacija, saveta i mišljenja u realnom vremenu između stručnjaka i ljudi koji se suočavaju sa pretnjama njihovom zdravlju, ekonomskom ili socijalnom blagostanju, sa krajnjom svrhom omogućavanja ljudima pod rizikom da donose informisane odluke o zaštiti sebe i svojih bližnjih“. (Izvor: SZO)
  3. Od 2018. godine traje društveni pokret ka objavljivanju svih javno-finansiranih istraživanja u časopisima i platformama sa otvorenim pristupom, podstaknuti inicijativom „Plan S“. Ovo izbijanje epidemije mračna je ilustracija toga zašto je važno naučna znanja učiniti što dostupnijim i besplatnim. EUPHA snažno podržava trenutni društveni pomak ka otvorenom pristupu naučnim informacijama i radi na tome da svoj sopstveni časopis, Evropski časopis za javno zdravlje, orijentiše ka potpuno otvorenom pristupu. (Izvor: EUPHA)
  4. Nepotpune informacije (engl. misinformation) su netačne informacije koje mogu sadržati jezgra istine i koje mogu deliti ljudi koji ne žele da nanesu štetu. Dezinformacije su lažne ili netačne informacije namenjene obmanjivanju.

 

Izvor teksta: https://eupha.org/communicating_science_and_health

 

Literatura:

 

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga

Arhiva

Podelite informaciju