Svetski dan svesnosti o zlostavljanju starijih osoba, 15. jun, pokrenula je Međunarodna mreža za prevenciju zlostavljanja starijih osoba (INPEA) 2006. godine, a Generalna skupština UN ga je u svojoj rezoluciji A/RES/66/127 priznala od 2011. godine. Rezolucijom se pozivaju sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija i druge međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo i pojedinci da obeleže ovaj dan na odgovarajući način.

Zlostavljanje starijih je problem koji postoji kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama, ali se obično premalo prijavljuje globalno. Stope raširenosti ili procene postoje samo u odabranim razvijenim zemljama — u rasponu od 1% do 10%. Iako je obim maltretiranja starijih nepoznat, njegov društveni i moralni značaj je očigledan. Kao takav, zahteva globalni višestruki odgovor, koji se fokusira na zaštitu prava starijih osoba.

Globalno, predviđa se da će se broj slučajeva zlostavljanja starijih povećati, jer mnoge zemlje imaju stanovništvo koje brzo stari, čije potrebe možda nisu u potpunosti zadovoljene zbog ograničenja resursa. Predviđa se da će se do 2050. godine globalna populacija ljudi starih 60 i više godina više nego udvostručiti, sa 900 miliona (u 2015. godini) na oko 2 milijarde, pri čemu će ogromna većina starijih ljudi živeti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ako udeo žrtava zlostavljanja starijih osoba ostane konstantan, broj žrtava će se brzo povećati zbog starenja stanovništva i porasti na 320 miliona žrtava do 2050. godine.

Kršenje ljudskih prava starijih osoba

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zlostavljanje starijih može se definisati kao „pojedinačan ili ponovljen čin, ili nedostatak odgovarajuće aktivnosti, koji se dešava u bilo kojem odnosu u kom postoji očekivanje poverenja, što uzrokuje štetu ili uznemirenost starijoj osobi“. Zlostavljanje starijih može imati različite oblike kao što su fizičko, psihičko ili emocionalno, seksualno i finansijsko zlostavljanje. Takođe može biti rezultat namernog ili nenamernog zanemarivanja.

U mnogim delovima sveta dešava se zlostavljanje starijih, ali nedovoljno se prepoznaje ili reaguje. Ovaj ozbiljan društveni problem donedavno je bio skriven od očiju javnosti i smatran je uglavnom privatnom stvari. Čak i danas, zlostavljanje starijih i dalje je tabu, uglavnom potcenjeno i ignorisano od strane društava širom sveta. Međutim, povećavaju se dokazi koji ukazuju na to da je zlostavljanje starijih važan problem javnog zdravlja i društva.

Obim problema

Studija iz 2017. zasnovana na najboljim dostupnim dokazima iz 52 studije u 28 zemalja iz različitih regiona, uključujući 12 zemalja sa niskim i srednjim prihodima, procenjuje da je u godini koja je prethodila istraživanju 15,7% ljudi starijih od 60 godina bilo podvrgnuto nekom obliku zlostavljanja. Ovo je verovatno potcenjeno, jer se prijavljuje samo 1 od 24 slučaja zlostavljanja starijih, delom zato što se stariji ljudi često plaše da prijave slučajeve zlostavljanja porodici, prijateljima ili vlastima.

Studija pruža objedinjene procene raširenosti broja starijih ljudi pogođenih različitim vrstama zlostavljanja (sa pomenutim ograničenjem):

• psihičko zlostavljanje: 11,6%
• finansijska zloupotreba: 6,8%
• zanemarivanje: 4,2%
• fizičko zlostavljanje: 2,6%
• seksualno zlostavljanje: 0,9%.

Šta se smatra zlostavljanjem?

Psihološki

Ponašanje koje izaziva duševnu bol, stres ili strah. Na primer:

• Ismevanje ili pretnje. Uznemiravanje ili ponižavanje.
• Sprečavanje izbora ili donošenja odluka.
• Zadržavanje naklonosti.

Finansijski

Nezakonito ili nepropisno korišćenje novca, imovine ili drugih resursa. Na primer:

• Neovlašćeno oduzimanje novca ili imovine.
• Zloupotreba punomoćja.
• Ne vraćanje kredita.
• Korišćenje kuće i/ili komunalija bez doprinosa troškovima.

Fizički

Nanošenje bola, povreda ili upotreba sile. Na primer:

• Udaranje, guranje, grubo ponašanje.
• Prekomerna upotreba lekova.
• Neodgovarajuća upotreba ograničenja ili zatvaranja.

Seksualno

Seksualni činovi bez pristanka ili eksploatatorsko ponašanje. Na primer:

• Neprikladno dodirivanje.
• Seksualni činovi sa nekim koji nije u stanju da se izjasni o pristanku.

Zanemarivanje

• Ne obezbeđuje fizičke, emocionalne ili društvene potrebe. Na primer:
• Neadekvatna hrana, odeća ili sklonište.
• Nedostatak društvenog kontakta i podrške.
• Ne treba da se vodi računa o zdravlju.

10 znakova zlostavljanja starijih:

• Strah od određene osobe ili ljudi.
• Anksioznost bez očiglednog razloga.
• Razdražljivost i preterana emocionalnost.
• Predstavljanje kao bespomoćno, beznadežno i tužno.
• Korišćenje kontradiktornih izjava koje nisu rezultat mentalne konfuzije.
• Nespremnost da se otvoreno razgovara. Na primer, čekanje odgovora negovatelja.
• Izbegavanje uobičajene količine fizičkog, očnog ili verbalnog kontakta koji ova osoba koristi.
• Nemate dovoljno novca za potrepštine ili za plaćanje računa.
• Neobjašnjiva povlačenja sa bankovnih računa.
• Imovina nestaje.

Da li ste znali?

• Otprilike 1 od 6 osoba starija od 60 godina iskusila je neki oblik zlostavljanja u okruženju tokom 2020. godine.
• Stope zlostavljanja starijih su visoke u ustanovama kao što su starački domovi i ustanove za dugotrajnu negu, 2 od 3 starije osobe su prijavile zlostavljanje u protekloj godini.
• Stope zlostavljanja starijih su porasle tokom pandemije COVID-19.
• Zlostavljanje starijih može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugotrajnih psihičkih posledica.
• Predviđa se da će se zlostavljanje starijih povećati jer mnoge zemlje doživljavaju ubrzano starenje stanovništva.
• Globalna populacija ljudi starijih od 60 godina će se više nego udvostručiti, sa 900 miliona u 2015. na oko 2 milijarde 2050. godine.

Iako su sve starosne grupe u riziku od zaraze COVID-19, starije osobe su u značajno većem riziku od smrtnosti i teške bolesti nakon infekcije, pri čemu oni stariji od 80 godina umiru pet puta više od prosečne stope. Procenjuje se da 66% ljudi starijih od 70 godina ima najmanje jedno hronično oboljenje, što ih stavlja u povećan rizik od ozbiljnog uticaja COVID-19.

Starije osobe se takođe mogu suočiti sa starosnom diskriminacijom u odlukama o medicinskoj nezi, trijaži i terapijama za spasavanje života. Globalne nejednakosti znače da, već pre COVID-19, čak polovina starijih osoba u nekim zemljama u razvoju nije imala pristup osnovnim zdravstvenim uslugama. Pandemija takođe može dovesti do smanjenja kritičnih usluga koje nisu povezane sa COVID-19, što dodatno povećava rizike po živote starijih osoba.

Neki stariji ljudi se u ovom trenutku suočavaju sa dodatnim ranjivostima. Virus ne ugrožava samo živote i bezbednost starijih osoba, već ugrožava i njihove društvene mreže, njihov pristup zdravstvenim uslugama, posao i penzije.

„Nijedna osoba, mlada ili stara, nije potrošna roba“, naveo je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš u video poruci prošlog meseca vezano za politiku o starijim osobama. Uticaj na zdravlje i usluge dugoročne nege za starije osobe mora se prepoznati i suočiti sa posebnim izazovima sa kojima se suočavaju, uključujući njihovu mogućnost pristupa medicinskom lečenju i nezi.

Izvor: https://www.un.org/en/observances/elder-abuse-awareness-day/