Svetski dan gojaznosti je jedinstven dan akcije koji poziva na ujedinjen, međusektorski, odgovor na krizu gojaznosti. Održava se 4. marta i saziva ga Svetska federacija za gojaznost u saradnji sa svojim globalnim članicama.

Ključni brojevi:

• 1,9 milijardi – broj ljudi u svetu koji će živeti sa gojaznošću do 2030. godine;
• 4,32 triliona – procenjen globalni ekonomski uticaj (u $) prekomerne telesne mase i gojaznosti u 2035. godini;
• 100% povećanja – očekuje se da će se globalno gojaznost u detinjstvu povećati za 100% između 2020 i 2035. godine
• 1 od 4 – očekuje se da će svaka 4. osoba u svetu živeti sa gojaznošću do 2035. godine.
• 36,3% – Proporcija stanovništva dobi 15 i više godina u Srbiji koje je bilo predgojazno 2019. g.
• 20,8% – Proporcija stanovništva dobi 15 i više godina u Srbiji koje je bilo gojazno 2019. g.

Na Svetski dan gojaznosti ljudi se ohrabruju da prepoznaju osnovne uzroke gojaznosti, povećaju znanje o bolesti, povećaju motivaciju da se jave lekarima i nutricionistima na određivanje redukacione dijete, pozabave se stigmom zbog prekomerne telesne težine, stave u prvi plan glasove ljudi sa životnim iskustvom i deluju na poboljšanju razumevanja, prevencije i lečenja gojaznosti u svetu.

Tema ovogodišnje kampanje je „Hajde da pričamo o gojaznosti i...“. Želimo da iskoristimo moć Svetskog dana gojaznosti da započnemo međusobne razgovore. Posmatrajući zdravlje, mladost i svet oko nas, povezujemo zajednicu da vidimo na koji način možemo zajedno da se pozabavimo gojaznošću. Ovog Svetskog dana gojaznosti, hajde da podelimo znanje, da se zalažemo zajedno i da vidimo gojaznost iz drugačije perspektive.

Gojaznost se povezuje sa vodećim uzrocima obolevanja i umiranja – bolesti krvnih sudova i srca, maligne bolesti i šećerna bolest.

Gojaznost postoji kada je Indeks telesne mase (koji se izračunava tako što se vrednost telesne mase izražene u kilogramima podeli sa kvadratom vrednosti telesne visine izražene u metrima: ITM=TM [kg] / TV² [m]) iznad 30, a prekomerna telesna masa (predgojaznost) postoji ako je ITM 25-29,9.

Najčešći razlozi za prekomernu telesnu masu (predgojaznost) i gojaznost su prevelik energetski unos putem hrane i pića koji prati nedovoljan energetski rashod putem fizičke aktivnosti.

Institut za javno zdravlje Vojvodine na ovaj dan poručuje „Hajde da pričamo o gojaznosti u Savetovalištu za pravilnu ishranu Instituta za javno zdravlje Vojvodine“. Nalazimo se na 1. međuspratu Instituta (ulica Futoška 121). U Savetovalište za pravilnu ishranu možete doći na dva načina:

• preko uputa od izabranog lekara opšte medicine ili medicine rada (uput traje 6 meseci).
• bez uputa, uz plaćanje - prvi pregled se naplaćuje 1000 dinara, kontrolni pregled uz tumačenje laboratorijskih nalaza se naplaćuje 600 dinara i antropometrijska merenja se naplaćuju 200 dinara.

Za prvi dolazak (bez obzira da li se dolazi na uput ili bez njega), potrebno je da se urade laboratorijske nalazi nakon 12 sati gladovanja - KKS (kompletna krvna slika), SE (sedimentacija), ŠUK (šećer u krvi), prvi jutarnji urin (prvi mlaz se izbegava - ide u WC šolju i tek nakon toga se urinira u bočicu) i lipidni status ("masnoće" u krvi).

Za sve informacije možete se obratiti na sledeće telefone, radnim danom, 7.30-14.00 časova: 021/ 4897 879 (medicinska sestra) i 021/ 4897 873 (lekar specijalista higijene) i e-mail: savetovaliste@izjzv.org.rs.

Opšte informacije o radu Savetovališta za pravilnu ishranu

Pacijenti na prvi pregled u Savetovalište za pravilnu ishranu dolaze sa urađenim laboratorijskim analizama i medicinskom dokumentacijom o postojećim bolestima. Konsultacije u oblasti ishrane, u cilju određivanja nutritivne terapije obavljaju se posle ispitivanja stanja uhranjenosti i kliničkog i laboratorijskog nalaza na prvom pregledu. Pravi se individualna dijeta za svakog korisnika Savetovališta i na kontrolnom pregledu koriguje se jelovnik.

U Savetovalištu rade lekar specijalista higijene, master psihološkinja i medicinska sestra.

Dijagnostičkim metodama i anamnezom procenjuje se nutritivni status kod zdravih osoba kao i kod osoba sa različitim oboljenjima.

Osnova našeg rada su individualni pregledi i definisanje dijetoterapije nakon obavljenih pregleda i uvidom u laboratorijske nalaze.

Po savet u vezi sa ishranom u Savetovalište dolaze osobe koje su sa:

• gojaznošću,
• pothranjenošću,
• povišenim masnoćama u krvi (hiperlipidemije različitih fenotipova),
• šećernom bolešću (diabetes mellitus),
• metaboličkim sindromom,
• isulinskom rezistencijom,
• hipotireozom ili hipertireozom,
• povišenim arterijskim krvnim pritiskom (hipertenzija),
• mentalno uslovljenim poremećajima uzimanja hrane (anoreksija, bulimija)
• trudnoćom,
• oboljenjima bubrega,
• zapaljenskim bolestima creva (Chron-ova bolest ili ulcerozni kolitis),
• kandidijazom creva,
• malignim bolestima,
• anemijama,
• alergijama ili intolerancijom na hranu i
• specifilnim zahtevima usled različitih sportskih aktivnosti
• Individualna medicinska nutritivna terapije (MNT) jeste jedini opravdani način lečenja svih navedenih zdravstvenih stanja.

Model MNT se odvija u pet koraka:

• nutritivna procena,
• nutritivna dijagnoza,
• nutritivna intervencija,
• nutritivni nadzor
• nutritivna ocena

Nutritivna procena zasniva se na nutritivnoj anamnezi, anketi ishrane i dostupnosti hrane, biohemijskim pokazateljima i antropometrijskim merenjima. Nutritivnu dijagnozu daje lekar specijalista higijene na osnovu nutritivne procene, planira i sprovodi individualnu MNT koristeći vodiče za nutritivnu praksu. Vodiči su zasnovani na očekivanim nutritivnim i zdravstvenim efektima, prati se prihvatanje i primena dijetetske kalorijske restrikcije od 300 do 500 kcal u odnosu na dnevne energetske potrebe. Primarni terapijski cilj je gubitak na telesnoj masi od 10% tokom 3-6 meseci MNT.

Korisna edukativna sredstva Instituta o modalitetima u ishrani i korekcijama životnog stila koji sprečavaju gojaznost:

• Agitka „Mediteranska ishrana“
• Plakat “Piramida mediteranske ishrane”
• Letak: „Savetovalište za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života“
• Letak: „Glikemijski indeks hrane“
• Letak: „Kalorijske vrednosti pojedinih namirnica“
• Agitka „Zdravi i fizički aktivni“