Briga o mentalnom zdravlju u doba korone

Koronavirus je trenutno verovatno najučestalija reč, kako u medijskom prostoru, tako i u našim svakodnevnim razgovorima, i to u celom svetu. Ta reč – “koronavirus” tiče se svih nas, plaši nas, može da naruši naše zdravlje i zdravlje naših bližnjih, obavezuje nas na brigu o sebi, brigu o drugima i zajednici, primorava nas da promenimo životne navike, iako to nismo niti želeli niti planirali.

U psihološkom smislu reakcije na ovakvu situaciju mogu da budu različite. Neki od nas su na početku zbunjeni i teško nam je da razumemo šta se dešava, čak se osećamo prazno, kao da nemamo osećanja. Neki doživljavaju izražen strah, brigu, anksioznost, uz stalno pretraživanje novih informacija, preduzimanje svih mera kojih možemo da se setimo, kako onih logičnih i preporučenih, tako i onih koje nemaju realan doprinos zaštiti našeg zdravlja.

Sve ove reakcije su uobičajen odgovor na neuobičajenu situaciju i potpuno su očekivane i normalne.

Šta je specifično u ovoj situaciji?

Novi koronavirus koji izaziva oboljenje KOVID-19 postao je globalni fenomen, prisutan na svim kontinentima, sa velikim brojem obolelih za kratko vreme u pojedinim zemljama. Mere koje se donose na nivou država da bi se sprečilo širenje virusa, drastično menjaju naš svakodnevni život. Informacije o novom koronavirusu su sveprisutne, kako u medijskom prostoru, tako i na društvenim mrežama. Neke od tih informacija su pouzdane i tačne, a u isto vreme postoji i veliki broj lažnih informacija i glasina.

Ovi razlozi nam ukazuju na to da je važno da u ovom periodu pored fizičkog, brinemo i o svom mentalnom zdravlju, kao i da budemo podrška ljudima oko nas.

Na koji način možemo da brinemo o mentalnom zdravlju?

Ljudi generalno imaju veliki kapacitet da se prilagođavaju novim okolnostima, nekima za to treba manje, a nekima više vremena, dok je nekim ljudima u ovom periodu potrebna podrška bližnjih ili stručnih službi. Određena ponašanja i stavovi mogu da nam pomognu u tome da se bolje nosimo sa ovom situacijom. Spomenućemo neka od njih.

Važno je da budemo informisani o situaciji sa novim korona virusom, kako bismo uskladili ponašanje sa preporukama zvaničnih ustanova, ali učestala izloženost velikoj količini informacija može da bude preplavljujuća i podstakne našu uznemirenost i panične doživljaje.

• Dobro je ograničiti konsultovanje vesti, portala i društvenih mreža o koronavirusu na jednom ili dva puta dnevno. Izbegavajte one sadržaje koji u vama izazivaju uznemirenost, pratite samo praktične savete o tome kako treba da se zaštitite u datom momentu. Usmerite pažnju na druge teme koje su vam zanimljive.
• Izbegavajte informacije iz neproverenih izvora. U ovakvim situacijama, kruži mnogo glasina i lažnih informacija. One mogu da doprinesu širenju panike, odgovorno delite sa drugima sadržaje o Korona virusu. Predlažemo sledeće izvore informacija:
• Portal COVID 19 Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstva zdravlja Republike Srbije
• Internet stranicu Instituta za javno zdravlje Vojvodine
• Raskrikavanje i Fake News tragač – portali koji proveravaju izvore informacija koje kruže na internetu i u pojedinim medijima i objavljuju kada otkriju da se radi o netačnim informacijama i lažnim vestima.
• Održavanje socijalnih kontakata je važno. U stresnim momentima funkcionišemo bolje u društvu i sa podrškom. Iako smo upozoreni da smanjimo direkne kontakte, i dalje je važno da održavamo kontakte putem telefona, imejla i društvenih mreža.
• Održavanje uobičajene rutine ili osmišljavanje nove je važno. Nema potrebe da prekinete sa uobičajenim aktivnostima (osim onih koje nisu u skladu sa preventivnim merama). Rutina nam pomaže da prevladamo uznemirenost. Ovo je prilika i da osmislite nove rutine i navike koje su u skladu sa preporukama zdravstvenih zvaničnika. Umesto odlaska u bioskop možete porodično da gledate filmove kod kuće, čitate knjige, igrate društvene igre, povežete se na neki novi način.
• Primenite konstruktivne strategije za nošenje sa stresom i uznemirujućim mislima. Razmislite o tome šta vam inače pomaže u stresnim situacijama. Kod nekih ljudi to može biti razgovor sa drugima, tehnike relaksacije, hobiji, fizička aktivnost i slično. Humor može da bude korisna stvar, pomaže nam da umanjimo strahove. Pronađite ono što vas lično umiruje. Ponekad je to i prihvatanje i suočavanje sa činjenicom da ne možemo da imamo potpunu kontrolu nad situacijom i usmeravanje na ono što zaista možemo da uradimo da zaštitimo sebe i druge (preventivne mere i samoizolacija).
• Podržite i druge koji su zabrinuti, razgovorom, praktičnom pomoći - podrška drugima može da deluje pozitivno i na vaše mentalno zdravlje i poveća doživljaj kontrole nad situacijom.

Briga o sebi tokom kućne samoizolacije

Samoizolacija – kućni karantin može da bude posebno izazovno iskustvo. Uložite napore da ovu situaciju posmatrate kao drugačiji, privremeni period vašeg života, koji ne mora da bude loš period, čak iako ga niste birali.

Ostanak kod kuće je za opšte dobro i vaš lični doprinos smanjenju širenja infekcije.

Nekim ljudima je teško da razumeju zašto je važno da ostanemo kod kuće i pridržavamo se svih preventivnih mera. Jednostavno rečeno, ako ostanemo kod kuće manja je šansa da dođe do brzog širenja virusa, i veća šansa da ne dođe do velikog broja obolelih u isto vreme. Na taj način, naš zdravstveni sistem neće biti preopterećen i moći će da pruži lečenje onima sa težim simptomima usled novog koronavirusa. Više o značaju izolacije i ograničenju kretanja pročitajte u našem članku “Spoljštimo krivu!” .

Na koji način možemo da dobijemo psihološku podršku?

Ne postoje još uvek nalazi istraživanja o tome kako ljudi reaguju na pandemiju koronavirusa. Kada trenutno govorimo o tome crpimo znanja iz generalnih istraživanja o reakcijama ljudi na krizne sutuacije velikih razmera. Ta istraživanja govore o tome da, što se tiče uticaja na mentalno zdravlje, neki od nas mogu da imaju trenutnu reakciju u vidu pojačane strepnje, nemira, brige ili gubitka uobicajenog elana. Kod nekih takva stanja mogu da se jave odloženo, kasnije, dok će najveći broj nas sa ovom situacijom izaći na kraj bez bilo kakvih posledica po mentalno zdravlje.

Ukoliko trenutno doživljavate veliki strah i uznemirenost, imate teškoće da obavljate neke osnovne aktivnosti, imate promene u apetitu (pojačan ili smanjen u odnosu na ranije), teškoće sa snom ili doživljavate da je ova situacija preplavljujuća za vas i osećate se usamljeno, dobro je da kontaktirate psihologe Kliničkog centra Vojvodine koji dežuraju na sledećim telefonskim linijama (0d 8 do 20 časova): 066/822-30-83, 066/822-30-82, 064/802-88-98, 064/808-35 55).

Takođe, Ministarstvo zdravlja je pokrenulo telefon za psihosocijalnu pomoć građanima (0800-309-309), a na raspolaganju su i telefoni Instituta za mentalno zdravlje: 063 7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina) i 063 1751150 (za osobe starije od 18 godina).

Reference:

- World Health Organisation, 2020.  Mental Helath considerations during COVID-19 Outbreak – preuzeto sa: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/mental-health-considerations.pdf?sfvrsn=6d3578af_10

- Dyregrov, A., 2020. How To Cope With Quarantine / Isolation. [online] Klinikk for krisepsykologi. Dostupno na: https://krisepsykologi.no/how-to-cope-with-quarantine-isolation/