U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i izlaganja duvanskom dimu. Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana” i teži da ukaže na značaj zaštite od duvana u domaćinstvima.
U svetu trenutno ima više od jedne milijarde pušača, od koji 80% živi u slabo i srednje razvijenim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukazuje na to da više od 7 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, od čega je 890.000 smrtnih slučajeva povezano sa izloženošću duvanskom dimu, a ne sa direktnom upotrebom duvana.
Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, i osiromašuje porodice. Upotreba duvana ima ogromnu cenu za nacionalnu ekonomiju zbog porasta troškova za zdravstvenu zaštitu i smanjenja produktivnosti rada. On pojačava nejednakost u zdravlju i pogoršava siromaštvo, jer najsiromašniji ljudi troše manje na osnovne potrebe kao što su hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita.
Ovogodišnji slogan Nacionalnog dana bez duvana „Zaštitimo se od duvana” posebno naglašava opasnosti kojima su nepušači, naročito deca, izloženi udisanjem duvanskog dima iz okruženja u kojem najduže borave – svoje kuće.
Vrste izloženosti štetnostima duvanskog dima:
Duvanski dim: dim koji potiče od zapaljene cigarete ili drugog duvanskog proizvoda i ulazi u pluća pušača;
Secondhand smoke/“duvanski dim iz okruženja”: dim sa vrha cigarete + dim iz pluća pušača, kojem su izloženi svi;
T hirdhand smoke – “zadržane čestice duvana”: čestično zagađenje, nastalo taloženjem duvanskog aerosola na: kosi, koži, garderobi, plastičnim i mekanim igračkama, podu, zidu, nameštaju, tepisima, zavesama, sobnim biljkama... Rizik za zdravlje svih; Putevi ponovnog unosa: udisanje, gutanje, kontakt; Odojčad i mala deca su pod najvećim rizikom jer se: igraju na podu i ližu predmete, imaju manju telesnu masu, brže dišu, imaju slabije razvijen imunitet prema zagađivačima iz životne sredine i više vremena provode u zatvorenom prostoru; Veća verovatnoća za nastanak iznenadne smrti odojčeta (Sudden Infant Death Syndrome/SIDS) i astme.
Izloženost duvanskom dimu uzrokuje brojne ozbiljne bolesti, kao što su rak pluća, infarkt miokarda, moždani udar, srčana smrt, nastanak i pogoršanje astme i drugih oboljenja disajnih organa.
Deca izložena duvanskom dimu češće obolevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće astmatične napade koji su jačeg intenziteta. Izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.
Okruženje bez duvanskog dima sprečava započinjanje pušenja i pomaže pušačima u odvikavanju od pušenja, utiče pozitivno na smanjenje razbolevanja i smrtnosti zbog pušenja. Obezbeđivanjem prostora bez duvanskog dima smanjuju se troškovi lečenja osoba koje obole zbog pušenja, što je posebno važno za jednu zajednicu.
Ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu, pa efikasna zaštita podrazumeva potpunu eliminaciju duvanskog dima iz svakog zatvorenog javnog i radnog prostora, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima.
Studije su pokazale da zakoni kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorima, kao što su restorani i barovi, mogu poboljšati zdravlje zaposlenih u tim prostorima i zdravlje opšte populacije.
Pored toga, zakoni kojima se štite građani od izloženosti duvanskom dimu i koji štite zdravlje nepušača su popularni, nemaju negativan uticaj na poslovanja i ohrabruju pušače da prestanu da puše.
Zaštita stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvajanjem i primenom zakona je jedna od mera kontrole duvana predviđena Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Srbija je ovu konvenciju ratifikovala 2006. godine.
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je u Srbiji na snazi od 2010. godine („Službeni glasnik RS”, br. 30/2010). Ovaj zakon zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima i u javnom prevozu, dok je za ugostiteljske objekte previđen izuzetak za celi ugostiteljski sektor koji omogućava pušenje u ugostiteljskim objektima.
Institut za javno zdravlje Vojvodine je u decembru 2017. godine sproveo istraživanje o prevalenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci među učenicima prvih razreda srednjih škola U Novom Sadu (prema metodu „Evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima“ – ESPAD), a najvažniji rezultati o upotrebi duvana su:
Oko 40% srednjoškolaca je bar jednom u toku života pušilo cigarete (45,0% devojaka i 34,1% mladića);
Svaki sedmi šesnaestogodišnjak je u 30 dana pre sprovođenja istraživanja svakodnevno pušio cigarete (12,4% devojaka i 14,2% mladića);
Među učenicima koji su nekada u životu pušili cigarete 70,8% mladića je imalo 14 godina i manje kada su zapačili prvu cigaretu, dok je to uradilo čak 73,5% devojaka.
U toku je likovni konkurs Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ za studente umetničkih fakulteta za likovni rad na temu „ZAŠTITIMO SE OD DUVANA“ i traje do kraja januara.