Informacije i preporuke za škole povodom prevencije širenja infekcije korona virusom koje se mogu koristiti za adekvatno informisanje učenika

Zaštitite se od virusa jednostavnim merama.

Korona virus pod nazivom Kovid - 19 izaziva bolest disajnih organa koja se širi sa osobe na osobu putem kapljica koje se izbacuju prilikom kijanja i kašljanja obolele osobe.

Većina ljudi koji se zaraze novim korona virusom ima blagu bolest sličnu gripu i oporavlja se, ali kod nekih se razvija teži oblik bolesti.

Koji su simptomi KOVID - 19?

Lakši oblici bolesti mogu ličiti na prehladu (povišena telesna temperatura, bol u ždrelu, kijavica, slabost, bolovi u mišićima). Teži oblici bolesti se manifestuju upalom pluća sa povišenom telesnom temperaturom, kašljem i otežanim disanjem. U najtežim slučajevima, može doći do šoka, akutnog respiratornog  sindroma i smrtnog ishoda. Nema dokaza da su deca podložnija ovom virusu. Prijavljene su infekcije kod dece ali znatno ređe nego kod odraslih Izveštaji o deci oboleloj od KOVID-19 ukazuju da su obolela deca uglavnom imala blage simptome, dok su teške komplikacije retke.

Koliko traje inkubacija bolesti?

 Inkubacija bolesti (vreme od unošenja virusa u organizam do pojave simptoma bolesti) traje od 2 do 14 dana (u proseku 5 dana).

Kako se prenosi KOVID - 19?

 Virus KOVID – 19 se prenosi sa čoveka na čoveka kapljičnim putem, udisanjem kapljica koje je zaraženi izbacio prilikom kašlja ili kijanja (slično gripu). Ispituju se i drugi mogući putevi prenošenja ovog virusa. Smatra se da je zaraženi čovek najzarazniji dok ima simptome bolesti (kašalj, kijanje).

 Ko ima povećan rizik da oboli od KOVID - 19?

Od KOVID – 19 mogu oboleti svi bez obzira na uzrast. Teži oblik infekcije sa upalom pluća i tešku akutnu respiratornu bolest do sada su većinom imale starije osobe (>65 godina), lica sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom. Deca sa oslabljenim imunitetom i hroničnim bolestima imaju nešto veći rizik nego zdrava deca da dobiju teži oblik bolesti.

Zaštitite sebe i druge od virusa primenom sledećih mera:

• Često i temeljno perite ruke spaunom i vodom, a ako niste u mogućnosti, istrljajte ruke sredstvom na bazi alkohola

Zašto? Preporučuje se pranje ruku sapunom ili upotreba sredstva na bazi alkohola za dezinfekciju ruku koji mogu smanjiti broj virusa na vašim rukama.

• Budite udaljeni najmanje 1 metar od osobe koja kašlje ili kija i izbegavajte rukovanje i grljenje

Zašto? Kad neko kašlje ili kija, iz nosa ili usta prskaju sitne kapljice tečnosti koje mogu sadržati virus. Ako ste preblizu osobe koja je bolesna i kašlje, možete udahnuti kapljice koje sadrže virus.

• Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta

Zašto? Ruke dodiruju različite površine i sa njih mogu pokupiti viruse i preneti ih u oči, nos ili usta, odakle prodiru dalje u telo i mogu izazvati bolest.

• Primenjujte respiratornu higijenu, a to znači da pokrivate usta i nos savijenim laktom ili maramicom kada kašljete ili kijate i odmah zatim odložite u smeće upotrebljenu maramicu

Zašto? Virus se širi kapljicama. Pridržavajući se dobre respiratorne higijene, štitite ljude oko sebe od prehlade, gripa, pa i novog korona virusa.

• Ako imate temperaturu, kašalj i otežano disanje, potražite lekarsku pomoć, izbegavajući kontakte

Putnici koji dolaze iz područja intenzivne transmisije virusa, ukoliko imaju simptome respiratornog oboljenja sa povišenom telesnom temperaturom, treba da se jave na broj telefona 064 802 8894 ili 064 802 8895 kol-centar Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

• Budite informisani, pratite vesti na zvaničnim medijima, intrenet stranama Ministrstva zdravlja, instituta i zavoda za javno zdravlje a ne nasumičnim pretraživanjem interneta i društvenih mreža.
• Praktikujte zdrave navike i životne stilove i pratite savete lekara

Zdravstveno vaspitanje prilagođeno uzrastu

PRILAGODITE OBJŠNJENJA UZRASTU DECE

Ispod se nalaze saveti o tome kako da uključite decu različitog uzrasta u prevenciju i sprečavanje širenja KOVID-19 i drugih virusa.

Predškolski uzrast

• Usmerite se na ponašanja u cilju zaštite zdravlja kao što je redovno pranje ruku.
• Pevajte pesmu dok se peru ruke u trajanju od 20 sekundi. Deca mogu da uvežbaju tehniku pranja ruku i prilikom korišćenja gelova i tečnosti za ruke na bazi alkohola.
• Pronađite način da pratite i posmatrate pranje ruku dece i nagradite ih za često odnosno pravilno pranje ruku.
• Koristite lutke kako biste pokazali simptome (kašljanje, kijanje), i šta da rade ukoliko su bolesni, kao i kako da uteše nekog ko je bolestan (razvijanje empatije i podrške drugima).
• Preporuka je da deca sede udaljenija jedna od drugih, neka vežbaju istezanje ruku i mahanje „krilima“ tako da ne dodiruju jedni druge.

Niži osnovno školski uzrast

• Pobrinite se da čujete dečije brige i odgovorite im na pitanja u skladu sa njihovim uzrastom; nemojte ih obasuti sa previše informacija. Ohrabrite ih da izraze osećanja. Razgovarajte sa njima o različitim reakcijama na događaje koje mogu da se jave kod njih i objasnite im da su to uobičajene reakcije na neuobičajenu situaciju.
• Naglasite im da deca mogu da učine dosta kako bi oni i drugi ostali zdravi i sigurni.
  • Objasnite im da je potrebno da drže socijalnu distancu u odnosu na druge (da stoje na metar udaljenosti kada pričaju sa nekim, da izbegavaju gužvu, da ne dodiruju druge ljude ako ne moraju);
  • Usmeriti se na preventivne mere na primer kijanje i kašljanje u lakat i redovno pranje ruku.
• Pomozite deci da razumeju osnovne principe prevencije i kontrole bolesti. Kroz vežbe demonstracije neka nauče kako se šire bacili. Na primer, stavite obojenu vodu u flašicu sa raspršivačem i poprskajte na beli papir. Posmatrajte koliko daleko kapljice padaju.
• Pokažite deci zašto je važno da se ruke peru najmanje 20 sekundi sa vodom i sapunom: stavite malu količinu šljokica na ruke učenika i neka prvo operu ruke samo sa vodom, a onda neka posmatraju koliko šljokica ostaje na rukama, a zatim neka operu ruke sa vodom i sapunom.
• Učenici mogu da analiziraju tekstove kako bi prepoznali visoko rizično ponašanje i predložili promenu ponašanja. Na primer:
  • Nastavnik dolazi u školu, a prehlađen je. On kija i stavlja ruku na usta. Rukuje se sa kolegom. Briše ruke papirnom maramicom i odlazi u učionicu na čas. Šta je nastavnik uradio što je bilo rizično? Šta je umesto toga trebalo da uradi?

Viši osnovnoškolski uzrast

• Pobrinite se da čujete dečije brige i odgovorite im na pitanja.
• Naglasite im da deca mogu da učine dosta kako bi oni i drugi ostali zdravi i sigurni:
  • objasnite im da je potrebno da drže socijalnu distancu u odnosu na druge (da stoje na metar udaljenosti kada pričaju sa nekim, da izbegavaju gužvu, da ne dodiruju druge ljude ako ne moraju);
  • naglasite da je važno da se pridržavaju preventivnih mera kao što je redovno pranje ruku;
  • podsetite učenike da mogu da budu uzor svojoj porodici za ponašanja koja štite zdravlje;
  • podstaknite učenike da mogu da rade na tome da se spreči i umanji stigma prema osobama koje su obolele od Kovid-19, posebno prema određenim grupama ljudi iz zemalja gde je veliki broj obolelih.
• Podstaknite učenike da promovišu činjenice o javnom zdravlju. Učenici mogu da sastave saopštenja i sadržaje za školski sajt ili postere za hodnike škole.
• Primenite principe zdravstvenog vaspitanja u drugim predmetima:
  • na biologiji može da se izučava način širenja virusa i bolesti i važnost vakcinacije;
  • na istoriji može da se izučava istorija pandemija i njihovih posrednih posledica, kao i razvoj javnih politika o javnom zdravlju i bezbednosti.
• Časovi medijske pismenosti mogu osnažiti učenike da razviju kritičko mišljenje, unaprede komunikacione veštine i razvijaju aktivizam.

Srednjoškolski uzrast

• Pobrinite se da čujete brige učenika i odgovorite im na pitanja.
• Naglasite im da učenici mogu da učine dosta kako bi oni i drugi ostali zdravi i sigurni:
  • objasnite im da je potrebno da drže socijalnu distancu u odnosu na druge (da stoje na metar udaljenosti kada pričaju sa nekim, da izbegavaju gužvu, da ne dodiruju druge ljude ako ne moraju);
  • usmeriti se na preventivne mere kao što je redovno pranje ruku;
  • podstaknite učenike da rade na tome da se spreči i umanji stigma prema osobama koje su obolele od Kovid 19, posebno prema određenim grupama ljudi iz zemalja gde je veliki broj obolelih;
  • razgovarajte sa njima o različitim reakcijama na ovu situaciju i objasnite da su to uobičajene reakcije na neuobičajenu situaciju. Podstaknite ih da izraze osećanja.
• Primenite principe zdravstvenog vaspitanja u drugim predmetima:
  • na biologiji može da se izučava način širenja virusa i bolesti i važnost vakcinacije;
  • na istoriji može da se izučava istorija pandemija i njihovih posrednih posledica, kao i kako javne politike mogu da promovišu toleranciju i socijalnu uključenost.
• Učenici mogu da sastave saopštenja za socijalne mreže, radio ili televizijske emisije. Medijska pismenost ih može osnažiti da razviju kritičko mišljenje, unaprede komunikacione veštine i razvijaju aktivizam.

Izvor: https://www.who.int/news-room/detail/10-03-2020-covid-19-ifrc-unicef-and-who-issue-guidance-to-protect-children-and-support-safe-school-operations