Korona virus pod nazivom Kovid - 19 izaziva bolest disajnih organa koja se širi sa osobe na osobu putem kapljica koje se izbacuju prilikom kijanja i kašljanja obolele osobe.

Većina ljudi koji se zaraze novim Korona virusom ima blagu bolest sličnu gripu i oporavlja se, ali kod nekih se razvija teži oblik bolesti. Ono što je specifično za ovaj virus je to što je postao globalni fenomen, prisutan na svim kontinentima, sa velikim brojem obolelih za kratko vreme u pojedinim zemljama, uz sveprisutnost informacija u medijskom prostoru i na društvenim mrežama, kako onih pouzdanih, tako i brojnih lažnih informacija i glasina. Jedna od reakcija na ovakvu situaciju može da bude izražena briga i anksioznost, pa i panika kod većeg broja ljudi, te je važno da u ovom periodu pored fizičkog, brinemo i o svom mentalnom zdravlju, kao i da budemo podrška ljudima oko nas.

U ovakvim situacijama, važno je da budemo svesni da deca posmatraju odrasle i njihove reakcije, te ukoliko su roditelji izrazito anksiozni, anksioznost i kod dece može da bude izraženija. Pogrešna je pretpostavka da sa decom ne treba razgovarati o tome. Oni su takođe izloženi informacijama o Korona virusu, posmatraju i osete uznemirenost odraslih, te je izrazito važno sa njima razgovarati, podstaći ih da izraze osećanja i pomoći da prevladaju strahove. Roditelji, staratelji i nastavnici mogu da imaju značajnu ulogu u tome. U tekstu koji sledi, izdvojili smo nekoliko saveta o tome na koji način možemo da razgovaramo sa decom i šta može da bude od koristi za nas.

Briga o sebi je prvi korak - radite na tome da ostanete smireni  

• Važno je da budete informisani o situaciji sa Korona virusom, kako biste uskladili ponašanje sa preporukama zvaničnih ustanova, ali učestala izloženost velikoj količini informacija može da bude preplavljujuća i podstakne našu uznemirenost i panične doživljaje.
• Ograničite konsultovanje vesti, portala i društvenih mreža o Korona virusu na jednom ili dva puta dnevno. Izbegavajte one sadržaje koji u vama izazivaju uznemirenost, pratite samo praktične savete o tome kako treba da se zaštitite u datom momentu. Usmerite pažnju na druge teme koje su Vam zanimljive.
• Izbegavajte informacije iz neproverenih izvora. U ovakvim situacijama, kruži mnogo glasina i lažnih informacija. One mogu da doprinesu širenju panike, odgovorno delite sa drugima sadržaje o Korona virusu. Predlažemo sledeće izvore informacija:
  • Portal Ministarstva zdravlja Republike Srbije: covid19.rs
  • Internet stranicu Instituta za javno zdravlje Vojvodine: izjzv.org.rs
• Činjenice mogu da budu umirujuće. Na primer, ukoliko se proglasi epidemija kod nas, neki zamišljaju da će svi dobiti KOVID-19, što je netačno. Dosadašnji podaci pokazuju da u zemljama u kojima je virus široko rasprostranjen (kao npr. Italija) samo 0,7% populacije je obolelo.
• Održavajte socijalne kontakte – u stresnim momentima funkcionišemo bolje u društvu i sa podrškom. Ukoliko ste u samoizolaciji, održavajte kontakte putem telefona, imejla i društvenih mreža.
• Održavajte uobičajenu rutinu ili osmislite novu. Nema potrebe da prekinete sa uobičajenim aktivnostima (osim onih koje nisu u skladu sa preventivnim merama, kao što je posećivanje javnih mesta na zatvorenom gde ima puno ljudi). Rutina nam pomaže da prevladamo uznemirenost. Ovo je prilika i da osmislite nove rutine koje su u skladu sa preporukama zdravstvenih zvaničnika. Umesto odlaska u bioskop možete porodično da gledate filmove kod kuće, čitate knjige, igrate društvene igre, povežete se na neki novi način.
• Primenite konstruktivne strategije za nošenje sa stresom. Razmislite o tome šta Vam inače pomaže u stresnim situacijama. Kod nekih ljudi to može biti razgovor sa drugima, tehnike relaksacije, hobiji, fizička aktivnost i slično. Pronađite ono što vas lično umiruje.
• Humor je korisna stvar. Humor nam pomaže da umanjimo strahove, prisetite se starih viceva, pogledajte ponovo omiljene komedije i slično.
• Podržite i druge koji su zabrinuti, podrška drugima može da deluje pozitivno i na vaše mentalno zdravlje.
• Ukoliko ste u samoizolaciji - ovo može da bude posebno stresno iskustvo. Uložite napore da ovu situaciju posmatrate kao drugačiji, privremeni period Vašeg života, koji ne mora da bude loš period, čak iako ga niste birali. Ovaj period podrazumevaće drugačiji životni ritam, priliku da budete u kontaktu sa drugima na drugačije načine od onih na koje ste navikli. Budite u kontaktu sa drugima putem društvenih mreža, imejla, telefona. Osmislite novu dnevnu rutinu, uvedite tehnike relaksacije, redovno vežbanje, bavljenje hobijima ili drugim aktivnostima koje Vam prijaju.     

Budite umirujući za decu

• Deca će vas posmatrati i reagovati u odnosu na vaše verbalne i neverbalne reakcije.
• Ono što govorite ili radite u vezi sa KOVID-19 oboljenjem, kao i preventivne mere koje preduzimate, mogu bilo da povećaju ili umanje anksioznost koju oseća vaše dete; vodite računa da ih obrazložite deci.
• Ako je tačno, naglasite da ste vi i vaša deca dobro.
• Podsetite ih da ste vi i odrasli u njihovoj školi tu da ih zaštitite i održite zdravim.
• Dozvolite deci da govore o sopstvenim osećanjima i dajte im okvir za razumevanje situacije iz odgovarajuće perspektive.

Budite na raspolaganju

• Deci može da bude potrebno više vaše pažnje i mogu da imaju potrebu da sa vama razgovaraju o njihovim brigama, strahovima i pitanjima.
• Važno je da znaju da imaju nekog ko će ih saslušati; odvojiti vreme za njih.
• Kažite im da ih volite i pružite im nežnosti više nego obično.

Izbegavajte izraženo okrivljavanje i sprečite razvijanje stigme

• Kada su tenzije visoke, ponekad pokušavamo da nađemo krivca za situaciju.
• Važno je da se izbegne okrivljavanje bilo koje grupe ljudi kao odgovorne za virus. Virus ne poznaje ni zemlju, ni nacionalnu, ni socijalnu pripadnost. Delovanje virusa će proći, ali stigma prema određenim grupama će se produbiti.
• Zadirkivanje ili negativni komentari u odnosu na neku grupu ljudi treba obeshrabriti i kod drugih.
• Budite svesni komentara koje izgovaraju odrasli koji okružuju Vašu porodicu. Možda će biti potrebno pojasniti ih, posebno ako se razlikuju u odnosu na vrednosti koje imate u vašoj porodici.

Nadzirite gledanje televizije i društvenih mreža

• Ograničite gledanje televizije ili pristup informacijama na internetu i društvenim mrežama za dete. Pokušajte da izbegnete gledanje ili slušanje informacija koje mogu da budu uznemirujuće kada su prisutna deca.
• Razgovarajte sa decom o mnogim pričama o Kovidu -19 na Internetu koje mogu da budu zasnovane na glasinama i netačnim informacijama.
• Razgovarajte sa decom o činjenicama u vezi sa ovom bolešću – ovo može da pomogne da se smanji anksioznost.
• Konstantno praćenje novih informacija o statusu oboljenja KOVID-19 može da poveća anksioznost – izbegnite to.
• Budite svesni da neadekvatna informacija u odnosnu na uzrast deteta (informacije usmerene na odrasle) može da dovede do anksioznosti i zbunjenosti, posebno kod najmlađih.
• Umesto toga, usmerite dete na igru ili druge zanimljive aktivnosti.

Održavajte uobičajene navike i rutinu u onoj meri u kojoj je to moguće

• Održavajte rutinu, to može biti umirujuće, a i unapređuje fizičko zdravlje.
• Podstaknite decu da nastave sa njihovim školskim i vanškolskim aktivnostima, ali ih ne pritiskajte ako vam deluju preplavljeni anksioznošću.

Budite iskreni i precizni

• U nedostatku činjenica, deca često zamišljaju da su stvari gore nego što zaista jesu.
• Nemojte ignorisati njihovu zabrinutost, ali pre svega im objasnite da je u ovom momentu jako malo ljudi u zemlji bolesno od Kovida-19.
• Možemo da kažemo deci da se ovaj virus prenosi između ljudi koji su blizu jedni drugima – kada osoba koja je zaražena kašlje ili kija.
• Takođe, veruje se da se može preneti kada se dodirnu neke površine koje je dodirnula osoba koja je zaražena, te je iz tog razloga važno zaštiti sebe i redovno prati ruke.
• Za više informacija pratite prethodno predložene internet portale.

Informišite se o simptomima Kovida – 19

• Lakši oblici bolesti mogu ličiti na prehladu (povišena telesna temperatura, bol u ždrelu, kijavica, slabost, bolovi u mišićima). Teži oblici bolesti se manifestuju upalom pluća sa povišenom telesnom temperaturom, kašljem i otežanim disanjem. U najtežim slučajevima, može doći do šoka, akutnog respiratornog  sindroma i smrtnog ishoda. Nema dokaza da su deca podložnija ovom virusu. Prijavljene su infekcije kod dece ali znatno ređe nego kod odraslih Izveštaji o deci oboleloj od KOVID-19 ukazuju da su obolela deca uglavnom imala blage simptome.

Preispitajte higijenske navike i usvojite nove, kao i zdravije životne stilove

• Podstaknitedetedasvakidanodržavahigijenu – jednostavnekorakedasesprečiširenjebolesti:
  • Periterukečestoutrajanjuod 20 sekundi (možeteotpevatipesmu „Srećantirođendan“ dvaputa)
  • Pokrijtenjihovaustamaramicomkadakijajuikašlju (iliihnaučitedatouradesami) iodmahbacitemaramicuusmećeilinekatouradeuugao lakta. Nedelitehranuipiće.
  • Umestorukovanjaigrljenja, smislitenekeoriginalnijenačinepozdravapoput klimanja glavom, namigivanja ili rečima.
• Možemo usmeriti decu na načine na koje mogu da doprinesu da se infekcija ne proširi što im daje veći doživljaj kontrole u odnosu na širenje bolesti i pomaže da se smanji anksioznost.
• Važno je da se dete hrani raznovrsno i zdravo, da ima dovoljno sna i fizičke aktivnosti; to će im pomoći da izgrade dobar imuni sistem.

Razgovarajte sa decom o novim pravilima u školi

• Mnoge škole su već preduzele mere u vidu pojačane higijene prostora i češćeg pranja ruku.
• Važno je da objasnimo deci razloge ovih mera kako u školi tako i kod kuće.

Važno je da postoji komunikacija između roditelja i škole

• Ukoliko je neko dete bolesno, važno je da ostane kod kuće i da škola bude obaveštena o tome.
• Važno je da se uključi stručna služba škole ukoliko neko dete pokazuje poteškoće povezane sa anksioznošću u vezi sa Kovidom-19.
• Važno je da škole i roditelji prate sva zvanična uputstva o preventivnim merama. Kada štitimo sebe, doprinosimo i opštem dobru.

Na koji način da razgovaramo?

Roditelji i nastavnici  najbolje poznaju njihovu decu odnosno decu sa kojom rade. Neka dečija pitanja budu vodič za to koliko informacija treba pružiti. Ipak, ne izbegavajte da im dajete objašnjenja koja zdravstveni stručnjaci smatraju važnim. Budite strpljivi, deca i mladi nisu uvek spremni da izraze svoju zabrinutost. Posmatrajte i posredne znake koji mogu da ukazuju da deca imaju potrebu da razgovaraju, kao na primer da šetaju okolo dok roditelj pere sudove kod kuće ili prate nastavnika na odmoru u školi. Veoma je uobičajeno da deca postave nekoliko pitanja, odu da se igraju i ponovo vrate sa novim pitanjima.

Kada delite informacije, važno je da se držite činjenica i trudite da ne podignete nivo stresa, već da podsetite decu i da odrasli rade na rešavanju ovog problema i da date deci konkretna uputstva kako oni mogu da se zaštite.

Pomozite deci da izraze osećanja

Pomozite deci da pronađu način da izraze uznemirujuća osećanja, posebno strahove i tugu. Svako dete na neki svoj način izražava osećanja. Ponekad kreativna aktivnost, poput crtanja može da pomogne u tome. Za decu je umirujuće ukoliko mogu da izraze i razgovaraju o svojim uznemirujućim osećanjima u sigurnom i podržavajućem okruženju.

Izvori:

- Svetska zdravstvena organizacija: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/mental-health-considerations.pdf?sfvrsn=6d3578af_4

- Nacionalna asocijacija školskih psihologa:  https://www.nasponline.org/resources-and-publications/resources-and-podcasts/school-climate-safety-and-crisis/health-crisis-resources/talking-to-children-about-covid-19-(coronavirus)-a-parent-resource