Kampanje



EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA Utorak, 18. maj: „Novi izazovi u mentalnom zdravlju“

17.05.2021

Usamljenost i izolacija izazvane epidemijom oboljenja COVID-19  kao i njihovo ublažavanje pogoršali su probleme mentalnog zdravlja u Evropi. Kako možemo da izgradimo bolje sisteme za podršku kako bismo pomogli onima kojima je potrebna?

Podteme

Uticaj pandemije na osobe koje su izolovane, usamljene, stare, nezaposlene, mlade i LGBT +; zloupotreba psihoaktivnih supstanci; prevencija samoubistva; Godina zdravlja i zdravstvenih radnika; psihosocijalna podrška zdravstvenoj radnoj snazi (posebno ženama); podrška mentalnom zdravlju; mentalno zdravlje dece i roditelja (teško pogođeni COVID-19); mentalno zdravlje ljudi sa hroničnim oboljenjima.

KLJUČNE PORUKE

  1. Moramo se pozabaviti izazovima javnog mentalnog zdravlja tokom epidemije COVID-19: distribucijom pravovremenih i relevantnih informacija, pružanjem psihološke podrške i zaštitom svih naših ljudskih prava. Izvor: WHO Europe
  2. Ekonomske krize pokazuju važne uticaje na mentalno zdravlje. Počnimo da radimo na poboljšanju mentalnog zdravlja što je pre moguće! Budite aktivni: od finansijske podrške do promene zdravstvenih sistema. Izvor: WHO Europe
  3. Zdravstvenim radnicima je potrebna veća pažnja i podrška; COVID-19 je povećao stres i zdravstvene rizike zdravstvenih radnika, mnogi su čak i umrli; Care4Carers mora postati prioritet zdravstvene politike. Izvor: WHO
  4. Pazite na sebe i budite podrška drugima. Pomaganje drugima u vremenu kada je potrebno može imati koristi i za osobu koja prima podršku, kao i za pomoćnika. Zajednički rad kao jedna zajednica može pomoći u stvaranju otpornosti i solidarnosti u zajedničkom obraćanju COVID-19. (Izvor: ključne poruke EUPHV 2020)
  5. Mentalno zdravlje nije samo psihijatrijska nega. Promovisanje i zaštita mentalnog zdravlja, kao što su programi socio-emocionalnog učenja u školama ili wellness programi na radnom mestu, takođe su vitalne komponente sveobuhvatnog pristupa javnom zdravstvu.
  6. Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Mentalnom zdravlju je potrebna naša svakodnevna pažnja jednako kao i fizičkom zdravlju. (Izvor: ključne poruke EUPHW 2020)
  7. Reakcije na katastrofe vremenom se menjaju. Članovima zajednice je potrebna fazna podrška. Odmah nakon katastrofa ljudi često pokazuju veliki altruizam i saradnju i ljudi mogu iskusiti veliko zadovoljstvo zbog pomaganja drugima. Ovi efekti nestaju. Izvor: IASC
  8. Relativno malo ljudi širom sveta ima pristup kvalitetnim uslugama mentalnog zdravlja. Čak i u zdravstvenim sistemima sa visokim resursima, nedostatak radnika u mentalnom zdravlju može sprečiti pristup; postoji hitna potreba za povećanjem nivoa obuke i broja zaposlenih u radnoj snazi za mentalno zdravlje i socijalnu zaštitu. Izvor: World Mental Health Day Campaign
  9. Zdravstveni radnici opšte prakse mogu se obučiti za dijagnozu i lečenje stanja mentalnog zdravlja. Poboljšanje kombinacije veština radne snage za mentalno zdravlje može poboljšati pristup i pružanje usluga. Izvor: World Mental Health Day Campaign
  10. Prava ljudi koji žive sa mentalnim zdravljem mogu se zaštititi i promovisati kroz zakone o mentalnom zdravlju, politiku, razvoj pristupačnih, kvalitetnih usluga mentalnog zdravlja u zajednici i uključivanje ljudi sa iskustvom u životu. Izvor: World Mental Health Day Campaign
  11. Za svaki uloženi američki dolar u povećani tretman za depresiju i anksioznost vraća se 5 američkih dolara. Izvor: World Mental Health Day Campaign
  12. Potrebna su nam nova ulaganja u mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška na nivou primarne zdravstvene zaštite i zajednice.

 

ČINJENICE

  1. Određene grupe stanovništva koje su izložene posebnom riziku od negativnih ishoda mentalnog zdravlja kao rezultat otežanog pristupa uslugama, smanjene socijalne povezanosti ili ograničene ekonomske aktivnosti uključuju: migrante i izbeglice, zdravstvene i socijalne radnike, decu i adolescente van škola, novozaposlene radnike, starije odrasle osobe ograničene mestom prebivališta, kao i ljude sa već postojećim poremećajima mentalnog zdravlja i psihosocijalnim, kognitivnim ili intelektualnim invaliditetom. Izvor: WHO Europe
  2. COVID-19 ima sveobuhvatan uticaj na mentalno zdravlje, kako direktno kao rezultat straha i anksioznosti zbog infekcije, tako i indirektnije kao rezultat zaključavanja / samoizolacije i socijalnih / ekonomskih efekata talasa (npr. nesigurnost posla, gubitak prihoda i socijalna izolacija / usamljenost).
  3. COVID-19 ima nesrazmerne uticaje na mentalno zdravlje već osetljivih grupa, uključujući decu, adolescente i mlade odrasle, migrante i izbeglice, i ljude sa već postojećim fizičkim ili mentalnim zdravstvenim stanjima ili invaliditetom, pogoršavajući već postojeće nejednakosti.
  4. Adolescenti i mladi se suočavaju sa značajnim uticajem na svoj individualni, socijalni i obrazovni razvoj i mentalno zdravlje sa potencijalno ozbiljnim i dugotrajnim uticajem. Izvor: Health Europa
  5. Ljudi sa teškim mentalnim poremećajima, poput šizofrenije, umiru 10-20 godina ranije od opšte populacije. Izvor: EUPHA
  6. 125 miliona ljudi u evropskoj regiji SZO ima mentalni poremećaj i svako, bilo gde, može biti pogođen. COVID-19 je pogoršao situaciju - nacionalna istraživanja iz drugog tromesečja 2020. pokazuju da je najmanje trećina ispitanika bila u nevolji. Izvor: EUPHA, GBD
  7. U evropskoj regiji SZO, samoubistvo oduzima živote više od 119.000 ljudi godišnje. To je drugi vodeći uzrok smrti mladih u dobi od 15 do 29 godina. Izvor: EUPHA, GBD
  8. 1 od 5 dece i adolescenata ima narušeno mentalno zdravlje. Izvor: EUPHA
  9. COVID-19 je povećao pritisak na mentalno zdravlje ljudi. Lokalni lideri obavezali su se na sprovođenje promena i stavljanje mentalnog zdravlja u prioritet. Izvor: WHO Europe
  10. COVID-19 je uticao na mentalno zdravlje onih koji žive u ustanovama za mentalno zdravlje: strepnja zbog zaraze ili obolevanja najmilijih; stres zdravstvenih radnika u prvoj liniji; razarajući socijalni i ekonomski uticaj, uključujući masovnu nezaposlenost i dugo. Izvor: WHO
  11. Zemlje su bile veoma nespremne da se pozabave uticajima COVID-a na mentalno zdravlje zbog hroničnog nedovoljnog ulaganja tokom mnogih decenija u unapređenje, prevenciju i negu mentalnog zdravlja i ljudske resurse za zdravlje. Izvor: World Mental Health Day Campaign
  12. Primeri aktivnosti u zajednici za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku tokom izbijanja COVID-19 mogu uključivati: održavanje socijalnog kontakta sa ljudima koji mogu biti izolovani pomoću telefonskih poziva, tekstualnih poruka i radija; razmena ključnih činjeničnih poruka unutar zajednice, posebno sa pojedincima koji ne koriste društvene medije; pružanje nege i podrške ljudima koji su odvojeni od porodice i negovatelja Izvor: IASC
  13. Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo GAMIAN-Europe i proučavao ljude sa već postojećim  poremećajima mentalnog zdravlja u 13 različitih evropskih zemalja:
  • većina ispitanika (82%) je mogla da pristupi zaštiti mentalnog zdravlja kada je to bilo potrebno tokom pandemije.
  • glavni razlozi zbog kojih nisu mogli pristupiti zaštiti mentalnog zdravlja po potrebi bili su: zdravstveni radnici koji nisu na raspolaganju, finansijski problemi i strah od zaraze virusom.
  1. preko polovine ispitanika videlo je da se njihovo mentalno zdravlje pogoršava tokom pandemije. Izvor: GAMIAN-Europe
  2. COVID-19 je imao značajne uticaje na mentalno zdravlje na zdravstvo i socijalnu zaštitu kao i na druge radnike u prvoj liniji. https://apps.vho.int/iris/bitstream/handle/10665/340220/VHO-EURO-2021-2150-41905-57496-eng.pdf
  3. Nedavni pregled zdravstvenih radnika utvrdio je da je rasprostranjenost depresije i anksioznosti 23% a nesanice 39% tokom COVID-19. (Izvor: Pappa, S., Ntella, V., Giannakas, T., Giannakoulis, VG, Papoutsi, E. i Katsaounou, P. (2020). Rasprostranjenost depresije, anksioznosti i nesanice među zdravstvenim radnicima tokom COVID-a -19 pandemije: Sistematski pregled i meta analiza).

 

Literatura:

 

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju