Kampanje



EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA Četvrtak, 20. maj: „Svi za jedno zdravlje“

19.05.2021

Životinje, biljke i ljudi dele isti eko-sistem koji zahteva više sektora da rade zajedno. Kako zajednica javnog zdravlja može sarađivati da bi postigla jedno zdravlje?

Podteme

Klimatske promene; Održivi razvoj i održive politike prehrane; multisektorski pristupi zdravlju; Definicija SZO za Jedno zdravlje; antimikrobna rezistencija; bezbednost hrane; saradnja u javnom zdravstvu; kulturološka različitost.

KLJUČNE PORUKE

  1. Pristup „Jedno zdravlje“ prepoznaje da se zdravlje ekosistema ne može odvojiti od zdravlja svih ljudi, životinja, biljaka i njihovog životnog okruženja. Izvor: HEAL
  2. Klimatska kriza utiče na ljudsko zdravlje jer ugrožava pristup čistom vazduhu, sigurnoj vodi za piće, hranljivoj hrani i sigurnom skloništu. Izvor: WHO
  3. Profesionalne grupe iz različitih sektora treba da rade zajedno kako bi sprečile prekomernu upotrebu antibiotika u zdravlju ljudi i životinja, što može dovesti do antimikrobne rezistencije. To je Jedno zdravlje na delu. Izvor: WHO Europe
  4. Potrošači se moraju osećati ovlašćenima da smanjuju rasipanje hrane, usvajaju zdraviju ishranu i podržavaju preduzeća održivim praksama, jer imaju moć́ da menjaju prehrambene sisteme svojim odlukama o kupovini i načinu života, a dijetetičari su ključni agenti koji im pomažu i vode ih ka zdravijoj i održivija dijeta. Izvor: EFAD
  5. Održiva ishrana ima mali uticaj na životnu sredinu, raznolika je, hranljiva, sa manje resursa i proizvodi najmanje otpada koji doprinosi sigurnosti hrane i ishrane i zdravom životu za sadašnje i buduće generacije. Izvor: FAO
  6. Mora se osigurati saradnja između zdravstvenih sistema kako bi se postiglo „Jedno zdravlje“ za sve. Izvor: WHO
  7. Ciljevi održivog razvoja imaju za cilj „Jedno zdravlje“ i održivu budućnost. Imamo još 9 godina da postignemo ove ciljeve! Izvor: WHO
  8. Sistem označavanja nutricionističkih pakovanja u paketu pruža priliku za povećanje pismenosti ljudi, osnažujući ih da donose bolje izbore; istovremeno stvarajući zdravije okruženje za hranu, poboljšavajući prehrambene obrasce i promovišući zdrav način života. Izvor: EUPHA
  9. Borba protiv antimikrobne rezistencije zahteva razumevanje veza između zdravlja ljudi, životinja i životne sredine i preduzimanje odgovarajućih mera. Izvor: WHO Europe
  10. Borba protiv antimikrobne rezistencije zahteva: Razumevanje ljudskog ponašanja prema upotrebi antibiotika; unapređenje javnih zdravstvenih kompetencija; Koordiniranje naših napora putem pristupa One Health; Podizanje zdravlja kao političkog prioriteta za sve sektore. Izvor: https://twitter.com/hans_kluge/status/1330929586994089987?s=20
  11. Sigurnost hrane je stvar svih! Pratite 5 tastera za sigurniju hranu: Budite čisti; Odvojeno sirovo i kuvano; Temeljno kuvati; Držite hranu na bezbednoj temperaturi; Koristite sigurnu vodu i sirovine Izvori: WHO i WHO
  12. Prodavači koji prodaju hranu mogu preduzeti korake da osiguraju sigurnost hrane: Redovnim pranjem ruku; Pravilno rukovanje i čuvanje hrane; Odvajanje živih životinja i sirove hrane od gotove hrane. Izvor: WHO Europe
  13. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte boljim izborima transporta, hrane i upotrebe energije rezultira poboljšanjem zdravlja, posebno smanjenim zagađenjem vazduha. Izvor: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/climate-change-and-health
  14. Javni zdravstveni sektor treba da razmotri promene u obrazovanju zdravstvenih radnika i sprovođenju javnih zdravstvenih usluga i intervencija. Održivi razvoj zahteva hitnu akciju i globalno partnerstvo za rešavanje najsloženijih problema na svetu. Izvor: EUPHA Environmental Health Track report 2020
  15. Javno zdravstvena zajednica i vladini službenici trebalo bi da rade na integrisanju održivosti u nacionalne prehrambene smernice zasnovane na hrani kako bi pomogli društvima da se kreću ka zdravijim i održivijim obrascima hrane. Izvor: FAO

 

ČINJENICE

  1. Pristup One Health želi da poboljša saradnju između profesionalaca iz različitih sektora kako bi se pomoglo u suočavanju sa stalnom pretnjom antimikrobne rezistencije. To uključuje sprečavanje prelaska bolesti između životinja i ljudi. Izvor: https://twitter.com/WHO_Europe/status/1232296689110786050
  2. 60% svih zaraznih bolesti koje pogađaju ljude potiču od životinja. Zbog toga je potreban pristup One Health za borbu protiv antimikrobne rezistencije kod ljudi i životinja. Izvor: https://twitter.com/WHO_Europe/status/1230779190707998721
  3. Evropski klimatski pakt je inicijativa širom EU koja poziva ljude, zajednice i organizacije da učestvuju u klimatskim akcijama i grade zeleniju Evropu. Izvor: European Commission
  4. Antimikrobna rezistencija je sposobnost mikroorganizma da preživi i odupre se izlaganju antimikrobnim lekovima. Postoje različite vrste antimikrobnih sredstava koja deluju protiv različitih vrsta mikroorganizama. Izvor: https://twitter.com/WHO_Europe/status/1260530211583668224
  5. Evropska regija sada rizikuje ubrzano širenje antimikrobne rezistencije. Dugoročni problem sa neadekvatnom upotrebom antibiotika od strane pojedinaca i u zdravstvenim ustanovama pogoršava se kao rezultat pandemije COVID-19. Izvor: WHO
  6. U evropskom regionu se svakog minuta razboli 44 ljudi od jedenja kontaminirane hrane - to je 23 miliona svake godine. Sigurnost hrane je stvar svih i svi moramo da igramo ulogu u obezbeđivanju sigurne hrane. Izvor: https://twitter.com/WHO_Europe/status/1148249721070399494
  7. SZO / Evropa sazvala je pan-Evropsku komisiju za zdravlje i održivost - obnova i jačanje zdravstvenih sistema u svetlu pandemije - ovaj projekat okuplja stručnjake na visokom nivou iz različitih oblasti. Izvor: https://www.euro.who.int/en/health-topics/health-policy/european-programme-of-work/pan-european-commission-on-health-and-sustainable-development/multimedia/statement-rethinking-policies-in-the-light-of-the-pandemic
  8. Između 2030. i 2050. godine očekuje se da će klimatske promene uzrokovati približno 250 000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje, samo od neuhranjenosti, malarije, dijareje i toplotnog stresa. Izvor: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/climate-change-and-health
  9. Za mobilnost i migraciju zdravstvene radne snage potrebni su efikasni upravljački pristupi kako bi se zaustavilo odvođenje i odvod u odsustvu resursa. Za ovo je potreban globalni pristup zasnovan na solidarnosti i humanosti, kao i veća odgovornost EU. Izvor: EJPH i WHO Europe
  10. Globalni pariški klimatski sporazum, ciljevi održivog razvoja i Zeleni sporazum EU trebalo bi da budu vodeći principi i pravci politike za sve stručnjake i društvo u celini. Ključni principi iz tih dokumenata treba da pruže dodatne argumente za istraživanje, usmeravaju zagovaranje i bilo koju drugu vrstu akcije koja će doprineti poboljšanju životne sredine i zdravlja. Izvor: EUPHA
  11. Iako EU u proseku ima najvišu ocenu za SDG 1 (Svugde okončati siromaštvo u svim njegovim oblicima), ona ima najnižu ocenu za SDG 12 (Osigurati održive obrasce potrošnje i proizvodnje) i SDG 14 (Očuvati i održivo koristiti okeane, mora i morski resursi za održivi razvoj). Izvor: https://dashboards.sdgindex.org/#/
  12. Globalno, gubi se ili troši 25% do 35% ukupne proizvedene hrane, što je doprinelo 8% do 10% ukupnih antropogenih emisija stakleničkih gasova od 2010. do 2016. Izvor: IPCC
  13. Borba protiv antimikrobne rezistencije usko je povezana sa ciljevima održivog razvoja. Izvor: WHO Europe .

 

Literatura:

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga

Arhiva

Podelite informaciju