Svetski dan bez duvana:

„DONESI ODLUKU - OSTAVI DUVAN“

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju svake godine 31. maj - Svetski dan bez duvana. Ovom prilikom se ističu zdravstveni i drugi rizici koji se povezuju sa upotrebom duvana i promovišu delotvorne politike i aktivnosti kojima se smanjuje upotreba duvana.

Svetski dan bez duvana 2021. godine obeležava se pod sloganom  „DONESI ODLUKU - OSTAVI DUVAN”

Trenutno preko 70% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta nema pristup potrebnim službama za uspešno ostavljanje duvana. Stoga je Svetska zdravstvena organizacija ove godine pokrenula globalnu kampanju sa ciljem osnaživanja i pružanja podrške korisnicima da  prestanu da koriste duvan i duvanske proizvode. U ostvarivanju ovog cilja je ključna uloga zdravstvenog sektora. Kampanjom bi trebalo da se promoviše socijalna podrška i okruženje koje pogoduje odvikavanju od upotrebe duvana; podrška stručne javnosti za politiku prestanka pušenja; unapređenje i razvoj savetovališta za odvikavanje od pušenja i usluga i njima; podizanje svesti o taktikama duvanske industrije za sticanje novih korisnika duvana, kao i  osnaživanje korisnika za odvikavanja od upotrebe duvana i duvanskih proizvoda.

Duvan ugrožava zdravlje ljudi

Duvan godišnje uzrokuje više od osam miliona smrtnih slučajeva u svetu i ugrožava zdravlje ljudi. Postoji veliki broj bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana. Pušenje duvana je najvažniji faktor rizika za rak pluća, koji je globalno odgovoran za dve trećine smrtnih slučajeva usled ove bolesti; faktor rizika je i za hronične bolesti organa za disanje kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, astma i dr. 

Deca koja su od najranijeg doba izložena duvanskom dimu imaju posledice na organima za disanje i u odraslom dobu. Pušenje je povezano sa učestalijim ponovnim javljanjem tuberkuloze i povećanom smrtnošću od ove bolesti. Duvan je značajan faktor rizika za nastanak koronarne bolesti, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova. Duvanski dim značajno zagađuje životnu sredinu i vazduh u zatvorenim prostorima, a značajan deo čestica duvanskog dima se taloži na različitim površinama i tako izlaže ljude, a naročito malu decu, štetnim sastojcima i kancerogenima (tzv. zadržani duvanski dim; engl. third hand smoke).

Duvanski proizvodi i mladi u Srbiji

(Izvor: Evropsko školsko istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. godine: http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/EvropskoSkolskoIstrazianje2019.pdf)

U Srbiji su najčešće korišćeni duvanski proizvod cigarete. Podaci pokazuju da je ikada tokom života pušilo 38,5% učenika uzrasta 15-16 godina (1. razred srednje škole), dok procenat pušača koji svakodnevno potroše bar 1 cigaretu iznosi 16,8%. Devojčice u nešto većem procentu probaju da puše, a dečaka je više među onima koji su pušili u prethodnih 30 dana. Više od 2/3 učenika od onih koji su pušili u prethodnih mesec dana, spada u svakodnevne pušače, sa neznatnim razlikama prema polu (70,1% dečaka i 69,7% devojčica).

Dečaci u većem procentu (12,0%) puše više od 20 cigareta dnevno u poređenju sa devojčicama (7,6%). U Srbiji je 13,0 % učenika prvih razreda srednjih škola probalo cigarete sa 13 i manje godina života, dok je u tom uzrastu 1,7% učenika svakodnevno pušilo. Među učenicima prvih razreda srednjih škola koji su ikada probali da puše, najveći procenat njih je to uradio u 14. ili 15. godini života, a skoro svaki peti učenik (17,8%) je to učinio u veoma ranom uzrastu, pre 13. godine života.

Što se tiče elektronskih cigareta, 17,7% učenika prvih razreda srednjih škola bar jednom tokom života je probalo elektronske cigarete i među njima je više dečaka nego devojčica, a među onima koji su ih koristili u prethodnih 30 dana (5,5% učenika), najviše je onih koji su ih konzumirali manje od jednom nedeljno. U Srbiji je pre 13. godine života elektronsku cigaretu (e-cigaretu) probalo 4,4% učenika prvih razreda srednjih škola, a 0,9% je u ovom ranom uzrastu već koristilo ovaj proizvod svakodnevno, dok je najveći procenat to učinio sa 15 godina života.

U Srbiji su se prethodnih godina na tržištu pojavili zagrevani duvanski proizvodi. Ove proizvode je ikada tokom života koristilo 7,0% učenika prvih razreda srednjih škola, a u prethodnih 30 dana 3,1% učenika.

U Srbiji je 29,0% učenika prvih razreda srednjih škola koristilo najmanje jednom tokom života nargile i među njima je više dečaka nego devojčica, a 11,1% ih je koristilo u poslednjih 30 dana.                                          

Duvanski proizvodi i posledice pušenja kod odraslih u Srbiji

(Izvor: Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine:

http://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf)

U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja. Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (MKB 10).

U prethodnim godinama, na tržištu su se pojavili i novi duvanski i nikotinski proizvodi čija popularnost raste. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.

Istraživanje 2019. godine je pokazalo da je rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila 31,9%. Cigarete, cigare ili duvan za lulu (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 30,5% stanovnika. Cigarete je pušilo 24,8% (svakodnevno ili povremeno), cigare 6,6%, zagrevane duvanske proizvode 0,7%, nargile/šiše 0,5%, duvan za lulu 0,3% i druge duvanske proizvode 0,2%. Elektronske cigarete ili slične elektronske uređaje (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 3,3% stanovnika. Veći procenat pušača duvanskih proizvoda je zabeležen kod muškaraca (33,9%), nego kod žena (30,1%).

Najveći procenat pušača duvanskih proizvoda je bio u starosnoj grupi 45-54 godine (41,3%). U populaciji mladih starosti 15-19 godina 14,4% je izjavilo da konzumira neki od duvanskih proizvoda. Takođe, taj procenat je veći (35,5%) u populaciji sa najnižim primanjima domaćinstva. Svakodnevno je pušio duvanske proizvode svaki četvrti stanovnik Srbije (27,1%). Svakodnevnih pušača cigareta je bilo 26,5%, a 15,8% je pušilo 20 i više cigareta dnevno. Procenat pušača (svakodnevnih ili povremenih) cigareta, cigara ili duvana za lulu među stanovništvom u Srbiji je iznad proseka zemalja EU.

Rezultati ovog istraživanja ukazuju na potrebu unapređivanja zakonske regulative i njene implementacije. Ovo, između ostalog, proizilazi iz nalaza da je skoro polovina stanovništva (48,9%) starijeg od 15 godina bila izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru svaki dan, a skoro isto toliko (49,1%) nepušača je bilo zabrinuto zbog štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu po sopstveno zdravlje.

Postoji mnogo razloga za prestanak pušenja

• Pušači imaju veći rizik da razviju teški oblik COVID-19 i umru od ove bolesti.
• Duvan utiče na fizički izgled i ugrožava zdravlje porodice i prijatelja u okruženju.
• Pušenje smanjuje plodnost žena, a duvan i nikotin štete bebama.
• Pušenje ili korišćenje elektronskih cigareta u prisustvu dece ugrožava njihovo zdravlje i utiče posebno na razvoj bolesti organa za disanje.
• Duvan šteti gotovo svim organima tela i uzrokuje preko 20 vrsta raka.
• Upotreba duvana utiče loše na rad srca.
• Pušenje negativno utiče i na vid i sluh.
• Nargile, zagrevani duvanski proizvodi kao i elektronske cigarete štetni su po zdravlje.
• Upotreba duvana izaziva negativne socijalne i ekonomske posledice. Novac utrošen na duvan može se upotrebiti za važnije i korisnije stvari.
• Upotreba duvana i odlaganje otpada od duvanskih proizvoda zagađuju životnu sredinu.

Koristi od odvikavanja od pušenja

Postepen oporavak tela od štetnih efekata pušenja počinje odmah po prekidu pušenja:

• 20 minuta nakon prestanka pušenja krvni pritisak pada i puls se smanjuje
• 12 sati posle prekida pušenja, nivo ugljen-monoksida u krvi pada na normalu.
• Posle 2-12 nedelja bez pušenja, cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se poboljšava.
• Nakon 1-9 meseci bez pušenja, kašalj i otežano disanje se smanjuju.
• Posle jedne godine bez cigareta rizik od koronarne bolesti se približno upola smanjio.
• Deset godina bez cigareta smanjuje rizik od raka pluća na približno polovinu, a takođe se smanjuje i rizik od raka usta, grla, jednjaka, mokraćne bešike, grlića materice i pankreasa.
• Nakon 15 godina bez pušenja rizik od koronarne bolesti je isti kao kod nepušača.

Bivši pušači, takođe, imaju prednosti u poređenju sa onima koji nastavljaju sa pušenjem jer produžuju svoj život.  Kod ljudi koji imaju ozbiljne bolesti i ostave pušenje  vrlo brzo se osećaju prednosti tako što se smanjuju šanse za ponovni infarkt za 50%. Prestanak izloženosti duvanskom dimu kod dece smanjuje rizik od mnogih bolesti, a naročito respiratornih bolesti kao što je astma i upale uha. Prestanak pušenja smanjuje i verovatnoću za nastanak: impotencije, teškoća pri začeću, prevremenog porođaja, pobačaja kao i za rađenje bebe sa malom telesnom težinom.

PORUKE ZA PUŠAČE:

• Posvetite svoje vreme odvikavanju od pušenja

Prestanak pušenja može predstavljati težak životni izazov za pušače, posebno u komplikovanim socijalnim i ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19. Međutim, odvikavanje od pušenja je sada važnije nego ikad, jer pušači imaju veću verovatnoću da dobiju teški oblik COVID-19 nego nepušači. Širom sveta oko 780 miliona ljudi se izjašnjava da želi da prestane da puši.

• Odlučite i vi da prestanete sa pušenjem još danas.

Donesite odluku da prestanete da pušite.

Nikotin koji se nalazi u duvanu izaziva i stvara jaku zavisnost. Ponašanje, svakodnevne radnje i emocionalne veze sa upotrebom duvana, poput cigarete uz kafu ili neko piće, osećaj tuge ili stresa kao i  žudnja za duvanom otežavaju odvikavanje od  pušenja. Uz profesionalnu podršku i usluge prestanka upotrebe duvanskih proizvoda, korisnici duvana udvostručuju šanse za uspešno odvikavanje od njihove upotrebe. Zato, ukoliko ne možete sami da ostavite duvan, potražite pomoć stručnjaka i pridržavajte se njihovih saveta u toku procesa odvikavanja.

Kratki saveti za suzbijanje želje za pušenjem i žudnje za cigaretom:

• Odlaganje: Odložite pušenje koliko god možete pre nego što ćete popustiti svojoj žudnji za cigaretom.
• Duboko disanje: Udahnite duboko 10 puta kako biste se opustili dok žudnja za cigaretom ne prođe.
• Pijenje vode: Voda za piće je zdrava alternativa cigaretama.
• Odvraćanje pažnje: Uradite nešto drugo da biste sebi odvratili pažnju od cigarete - istuširajte se, čitajte, šetajte, slušajte muziku!

Prestanak pušenja će znatno promeniti vaš život.

Iz istraživanja o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu:

Izvor: http://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/PoredjenjeRezultata2010-2019.pdf

Istraživanja pokazuju da dostupnost mesta prodaje u okruženju i niska cena cigareta utiču na povećanje učestalosti pušenja.

Mere kontrole duvana je neophodno intenzivirati kako mladi ne bi pušili, a onima koji već puše neophodno je pružiti podršku za prestanak pušenja. Neophodno je u aktivnosti usmerene na prevenciju pušenja cigareta uključiti sadržaje koji se odnose na nove izazove u kontroli duvana kao što su upotreba nargila, elektronskih cigareta i zagorevanih duvanskih proizvoda. Potrebno je preduzeti korake za dosledniju primenu zakonski propisane zabrane prodaje duvana i duvanskih proizvoda maloletnim licima.

Savetovanje stanovništva od strane zdravstvenih radnika o štetnosti pušenja (intenziviranje edukacija i motivisanje zdravstvenih radnika za davanje saveta o štetnosti/prestanku pušenja).

Implementacija postojeće zakonske regulative, kao i dalje usvajanje mera za kontrolu duvana u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije ostaju prioriteti zdravstvene politike Republike Srbije.

U periodu od 2010. do 2019. godine smanjen je procenat pušača (stalni i povremeni) sa 42% na 34%. Ovaj procenat je i dalje veoma visok i za njegovo smanjenje neophodno je sprovođenje mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.

U Srbiji se beleži porast procenta pušača koji razmišljaju da prestanu da puše.

Izloženost duvanskom dimu je i dalje visoka na radnim mestima i u obrazovnim ustanovama uprkos zabrani pušenja i ukazuje na potrebu bolje implementacije zakonske regulative kojom se zabranjuje pušenje na ovim mestima.

Potrebno je unaprediti zakonsku regulativu u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana SZO potpunom zabranom pušenja na svim radnim i javnim mestima bez izuzetaka, uključujući i potpunu zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima gde je izloženost duvanskom dimu najveća.

Nasuprot smanjenju učestalosti pušenja cigareta, u porastu je procenat stanovnika koji su bar jednom pušili nargile, elektronske cigarete ili zagrevane duvanske proizvode (potrebno je intenzivirati edukaciju stanovništva u ovoj oblasti).

Više o kampanji Svetske zdravstvene organizacije na:

https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2021

Pročitajte više od 100 razloga za odvikavanje pušenja

Više saveta za odvikavanje od pušenja pogledajte ovde.

Agitka o štetnosti pušenja za decu i mlade 10-14 godina (na srpskom jeziku)

Agitka o štetnosti pušenja za mlade i odrasle (na srpskom jeziku)

Agitka o štetnosti pušenja za decu i mlade 10-14 godina (na mađarskom jeziku)

Agitka o štetnosti pušenja za mlade i odrasle (na mađarskom jeziku)