Nikada ranije stanovništvo nije tako brzo raslo - 1950. godine, pet godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija (UN), svetska populacija procenjena je na oko 2,6 milijardi ljudi. Vrlo brzo taj broj dostigao je 5 milijardi u 1987. i 6 milijardi 1999. godine. U oktobru 2011. procenjeno je da globalna populacija iznosi 7 milijardi. Globalni pokret „7 milijardi akcija“ pokrenut je da obeleži ovu prekretnicu. Očekuje se da će se svetska populacija u narednih 30 godina povećati za 2 milijarde osoba, sa trenutno 7,7 milijardi na 9,7 milijardi u 2050. godini, a mogao bi dostići vrhunac na skoro 11 milijardi oko 2100. godine.

Prava i izbori su odgovor: Bez obzira na to da li je bejbi bum ili krah, rešenje za promenu stope plodnosti leži u davanju prioriteta reproduktivnom zdravlju i pravima svih ljudi

U ovoj drugoj godini COVID-19 suspendovani smo u međuprostoru, gde neki delovi sveta izlaze iz dubokih udubljenja pandemije, dok drugi idalje vode bitku sa koronavirusom, jer pristup vakcinama ostaje udaljen i postaje smrtonosna stvarnost. Pandemija je ugrozila zdravstvene sisteme, posebno u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Takođe su se razotkrile i pogoršale nejednakosti zasnovane na polu: rodno zasnovano nasilje se povećalo pod zatvaranjem kao i rizik od dečjih brakova. Značajan broj žena napustio je radnu snagu, eliminisani su njihovi često slabo plaćeni poslovi ili je povećana odgovornost za negu dece koja uče na daljinu ili za starije ljude koji su vezani za kuću - destabilizujući njihove finansije, ne samo za sada, već́ dugoročno. U tom kontekstu, mnoge zemlje izražavaju sve veću zabrinutost zbog promene stope plodnosti. Istorijski gledano, alarmantnost zbog stopa plodnosti dovela je do ukidanja ljudskih prava.

Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) ne savetuje reakcije politike, koje mogu biti izuzetno štetne ako krše prava, zdravlje i izbore. Agencija naglašava da žene moraju biti obrazovno, ekonomski i politički osposobljene da biraju svoje telo i plodnost.

https://serbia.unfpa.org/sr

Da li ste znali?

• Uprkos ustavnim garancijama rodne ravnopravnosti u mnogim zemljama, žene u svetu u proseku uživaju samo 75% zakonskih prava muškaraca
• Kvantitativna istraživanja ukazuju da 4-29% žena koje koriste kontracepciju to rade bez znanja muž/partnera
• Samo 55% žena ima moć́ da samostalno donosi odluke o svojim telima, što bi trebalo da bude znak za uzbunu vladama, kreatorima politike i razvojnim institucijama
• Procenjuje se da je 58% žena u svetu žrtva ubistva intimnog partnera ili člana porodice, što iznosi 137 žena svakog dana. Ovakvu situaciju u svetu pogoršala je pandemija COVID-19, a nasilje nad ženama u vreme pandemije naziva se „pandemijom senke“.

Svetski trendovi stanovništva

            Trebalo je stotine hiljada godina da prođe kako bi svetska populacija narasla na milijardu - a onda je za samo još oko 200 godina porasla sedmostruko. U 2011. godini globalno stanovništvo dostiglo je granicu od 7 milijardi, a danas iznosi oko 7,7 milijardi, a očekuje se da će porasti na oko 8,5 milijardi u 2030. godini, 9,7 milijardi u 2050. i 10,9 milijardi u 2100. godini.

Ovaj dramatični rast je uglavnom bio podstaknut povećanjem broja ljudi koji su preživeli reproduktivno doba, a pratili su ga velike promene u stopama plodnosti, povećana urbanizacija i ubrzavanje migracija. Ovi trendovi će imati dalekosežne posledice za generacije koje dolaze. Nedavna prošlost zabeležila je ogromne promene u stopama plodnosti i očekivanom životu. Početkom 1970-ih žene su imale u proseku po 4,5 deteta; do 2015. godine ukupna plodnost u svetu pala je na ispod 2,5 deteta po ženi. U međuvremenu, prosečni globalni životni vek porastao je sa 64,6 godina početkom 1990-ih na 72,6 godina 2019. godine. Pored toga, svet beleži visok nivo urbanizacije i ubrzavanje migracija. Godina 2007. je bila prva godina u kojoj je više ljudi živelo u urbanim sredinama nego u ruralnim, a do 2050. godine oko 66% svetske populacije živeće u gradovima. Ovi megatrendovi imaju dalekosežne posledice jer utiču na ekonomski razvoj, zapošljavanje, raspodelu dohotka, siromaštvo i socijalnu zaštitu. Oni takođe utiču na napore da se osigura univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stanovanju, sanitarnim uslovima, vodi, hrani i energiji. Da bi se održivije bavili potrebama pojedinaca, kreatori politike moraju razumeti koliko ljudi živi na planeti, gde su, koliko imaju godina i koliko će ljudi doći nakon njih.