U 2021 i 2022. godini kampanja će biti usmerena na podizanje svesti o znacima moždanog udara i potrebi za blagovremenim pristupom kvalitetnom lečenju moždanog udara.

                Svetska organizacija za moždani udar (WSO) navodi da će svaka četvrta odrasla osoba doživeti moždani udar tokom svog života, i zato zvanični Svetski dan borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra, ima za cilj da podigne svest o toj bolesti širom sveta.

Činjenice o moždanom udaru

                 Moždani udar je stanje u kome je poremećeno snabdevanje mozga krvlju, što dovodi do svojevrsnog „gladovanja“ mozga za kiseonikom, oštećenja mozga i gubitka funkcije. Najčešće je uzrokovana ugruškom u arteriji koja snabdeva mozak krvlju (situacija poznata kao ishemija). Takođe, može biti uzrokovan krvarenjem, kada puknuti sud dovodi do krvarenja u mozgu. Moždani udar može izazvati trajno oštećenje, uključujući delimičnu paralizu i oštećenje govora, razumevanja i pamćenja. Obim i lokacija oštećenja određuju težinu moždanog udara, koja može biti od minimalnog do teškog.

                 Moždani udar je već dostigao razmere epidemije. Globalno, 1 od 4 odrasle osobe starije od 25 godina doživeće moždani udar tokom svog života. 13,7 miliona ljudi širom sveta imaće prvi moždani udar ove godine, a pet i po miliona će umreti usled toga. Trenutni trendovi sugerišu da će se broj godišnjih smrtnih slučajeva popeti na 6,7 ​​miliona, bez odgovarajuće akcije.

                 Moždani udar je vodeći uzrok smrti i invaliditeta na globalnom nivou, sa 116 miliona izgubljenih godina zdravog života svake godine.

                 Moždani udar nesrazmerno pogađa pojedince koji žive u siromašnim zemljama. Od 2000. do 2008. godine, ukupne stope incidencije moždanog udara u zemljama sa niskim i srednjim prihodima premašile su stope incidencije u zemljama sa visokim dohotkom za 20%. Danas dve od tri osobe koje pate od moždanog udara žive u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

                  Jedan od glavnih procesa bolesti koji dovode do moždanog udara je ateroskleroza. Incidencija moždanog udara značajno se povećava sa godinama. Postoje mnogi drugi faktori rizika, uključujući upotrebu duvana, fizičku neaktivnost, nepravilnu ishranu, štetnu upotrebu alkohola, hipertenziju, atrijalnu fibrilaciju, povišen nivo lipida u krvi, gojaznost, muški pol, genetsku predispoziciju i psihološke faktore.

                 Čovek može da se oporavi od moždanog udara, ali postoje oni koji pate od jednog ili više invaliditeta ili, u najgorem slučaju, umiru. Svetski dan prevencije moždanog udara jača ideju da se moždani udar može sprečiti. Jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo kako bi smanjili šanse da dobijemo moždani udar je da prestanemo sa konzumiranjem duvana, postanemo fizički aktivni, redovno vežbamo, ispravno se hranimo i redovno pijemo vodu. Ove aktivnosti će nam pomoći da ne budemo deo statistike „jedan od četiri“.

U Srbiji:

Na teritoriji Republike Srbije u službi opšte medicine je u 2020. godini pod dijagnozama I63(infarkt mozga), I64 (apopleksija- moždana kap) i I65-I69 (druge bolesti krvnih sudova mozga) bilo registrovano 25.685 obolelih.

Broj umrlih na teritoriji Republike Srbije zbog bolesti sistema krvotoka u 2020. godini (dijagnoze I00-I99) je iznosio 55.305, od čega je broj umrlih zbog bolesti sistema krvotoka mozga (I60-I69) iznosio 9.853.

Kada su u pitanju biološki faktori  rizika za nastanak moždanog udara, prema poslednjim podacima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine (https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf ):

- učestalost povišenog krvnog pritiska značajno je viša kod stanovnika Južne i Istočne Srbije (69,5%), žena (67,3%) i stanovnika sa nižim obrazovanjem (66,7%) i starosti 75 i više godina (66,4%);

- učestalost povišenih masnoća u krvi značajno je viša kod žena (24,9%), među stanovništvom Vojvodine (25,1%) i Beograda (23,6%) i stanovništvom starosti od 65 do 74 godine (22,2%) u odnosu na starije starosne kategorije; dok je

- učestalost šećerne bolesti značajno viša kod gradskog stanovništva (20,1%) u odnosu na ostala naselja (16,7%).

OBRATITE PAŽNJU NA:

F – Face - Lice:

Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?

A – Arm - Ruka:

Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna pada?

S–Speech - Govor:

Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li je govor otežan ili zvuči čudno?

T – Time - Vreme:

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!

Izvor:

https://www.world-stroke.org/world-stroke-day