Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom:
dostupna i pristupačna svima
„Zdravlje za sve”
Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja, ove godine posvećen je dostupnosti zdravstvenoj zaštiti i obeležava se pod sloganom „Zdravlje za sve”. Ove godine obeležava se i jubilarnih 70 godina od inicijative i prvog obeležavanja ovog važnog datuma od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja 2018. godine SZO poziva svetske lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih. Slogan „Zdravlje za sve” ovogodišnje kampanje je ujedno sedamdesetogodišnja vizija SZO.
Osnovne činjenice
- Najmanje polovina ljudi u svetu trenutno nije u mogućnost da dobije osnovne zdravstvene usluge.
- Skoro 1000 miliona ljudi je siromašno, a prisiljeno da plaća zdravstvene usluge iz svog xepa.
- Preko 800 miliona ljudi, odnosno gotovo 12% populacije potroši 10% na zdravstvene troškove za sebe, bolesno dete ili drugog člana porodice što predstavlja prekomerne troškove i veliki globalni problem.
- Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućiće da ljudi i zajednice dobiju zdravstvene usluge koje su im potrebne bez finansijskih troškova. Ovo ne znači besplatnu pokrivenost za sve moguće zdravstvene intervencije, već podrazumeva minimalni paket zdravstvenih usluga. To se ne odnosi samo na lečenje pojedinaca, već takođe uključuje i usluge za celokupnu populaciju, kao što su kampanje javnog zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija će se fokusirati na univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom kroz niz događaja u 2018. godini, počev od Svetskog dana zdravlja, 7. aprila, na globalnom i lokalnom nivou, u cilju pronalaženja rešenja za postizanje „Zdravlja za sve”.
Svetski dan zdravlja je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja planirana je organizacija i održavanje velikog broja zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su predavanja, tribine, okrugli stolovi, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji, bazari zdravlja.
Ključne poruke Svetskog dana zdravlja 2018. godine:
- Univerzalnim zdravstvenim osiguranjem ljudi mogu dobiti kvalitetne zdravstvene usluge, gde i kada su im potrebne, bez patnje i obzira na financijsku situaciju.
- Zdravlje je ljudsko pravo. Niko ne bi trebalo da bira između dobrog zdravlja i drugih životnih potreba.
- Univerzalno zdravstveno osiguranje je ključ zdravlja i blagostanja za sve ljude i nacije.
- Univerzalno zdravstveno osiguranje je izvodljivo. Neke zemlje su napravile veliki napredak. Njihov izazov je da se održi pokrivenost i ispune očekivanja ljudi.
- Sve zemlje će pristupiti univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti na različite načine: ne postoji jedna veličina koja odgovara svima. Svaka zemlja može da uradi nešto da se unapredi univerzalna zdravstvena zaštita.
- Svako - pojedinci, zajednice, gradovi, zdravstveni radnici, organizacije civilnog društva, mediji, vlade - mogu igrati važnu ulogu na putu ka ostvarenju univerzalnog zdravstvenog osiguranja, učestvujući u razgovorima na ovu temu.
Zašto je važna univerzalna dostupnost zdravstvenoj zaštiti
Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva čiji je osnovni cilj ostvarenje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja zdravlja građana. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.
U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:
1) očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;
2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;
3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih;
4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.
Zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji stanovništvo ostvaruje preko zdravstvenog osiguranja koje postoji kao obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene ovim zakonom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom, osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu odnosno koji se nisu uključili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.
Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu da sprovode pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom, kao i Republički fond.
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:
1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika;
3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, kao i zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou.
Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata:
1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja;
3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede;
4) preglede i lečenje bolesti usta i zuba;
5) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede;
6) lekove i medicinska sredstva;
7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga medicinska pomagala.
Osiguranim licima se, radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja obezbeđuju sledeće mere:
1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenog radnika u vezi sa zaštitom, očuvanjem i unapređenjem zdravlja, sticanjem znanja i navika o zdravom načinu života, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika;
2) sistematski i ostali pregledi dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života, žena u vezi sa trudnoćom i odraslih osoba u skladu sa republičkim programom prevencije i ranog otkrivanja bolesti od većeg socijalnog – medicinskog značaja, odnosno skrining programa;
3) preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života.
4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoće, kontracepcijom i hirurškom sterilizacijom, testiranjem na trudnoću, testiranjem i lečenjem seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije;
5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republičkom programu imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti;
6) higijensko-epidemiološke i druge zakonom predviđene mere i postupke u vezi sa sprečavanjem, otkrivanjem i lečenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i sprečavanjem njihovog širenja.
Zemlje koje ulažu u zdravstvenu zaštitu investiraju u ljudski kapital. U poslednjih nekoliko decenija zdravstveno osiguranje se pojavilo kao ključna strategija za ostvarivanje napretka u odnosu na druge zdravstvene i šire razvojne ciljeve. Pristup osnovnoj zdravstvenoj nezi i finansijskoj zaštiti ne samo da poboljšava zdravlje ljudi i očekivani životni vek, već štiti zemlje od epidemija, smanjuje siromaštvo i rizik od gladi, obezbeđuje radna mesta, pokreće ekonomski rast i povećava ravnopravnost polova.