Evropski region Svetske zdravstvene organizacije se najbrže zagreva od svih šest regiona SZO, sa spoljašnjim temperaturama koje rastu skoro dvostruko brže od globalnog proseka. Od kako se sprovodi praćenje, tri najtoplije godine u istoriji regiona dogodile su se od 2020. godine, a 10 najtoplijih godina od 2007. godine.

Stanja uzrokovana ekstremnim vrućinama su vodeći uzrok smrti povezan sa klimatskim promenama u regionu. U proteklih 20 godina došlo je do povećanja stope smrtnosti povezanih sa vrućinom za 30%, a procenjuje se da su smrtni slučajevi povezani sa vrućinom povećani u skoro svim zemljama regiona gde se sprovodi praćenje. U proteklih 30 godina, sati rizika od toplotnog stresa za fizičku aktivnost proširili su se izvan najtoplijih delova dana.

Očekuje se da će se učestalost, intenzitet i trajanje toplotnih talasa, kao i drugi ekstremni vremenski događaji još povećavati u narednim decenijama. Zbog toga je još važnije da pojedinci i zajednice razumeju rizike i kako da budu spremni, a da se zdravstveni sistemi i društva prilagode promenljivoj klimi.

https://www.who.int/europe/health-topics/heatwaves#tab=tab_1

Svake godine, Evropski region Svetske zdravstvene organizacije pokreće kampanju #KeepCool kako bi podsetila sve ljude da, tokom perioda ekstremnih vrućina, neke jednostavne mere mogu pomoći da se izbegnu najgore posledice po zdravlje.

Vrućine najpre pogađaju najmlađu i najstariju populaciju, osobe koje rade napolju i hronične bolesnike, mogu izazvati iscrpljenost i toplotni udar kod izloženih, a mogu dovesti i do pogoršanja stanja kod hroničnih bolesti. Tokom perioda ekstremnih vrućina, važno je da se rashladite kako biste izbegli negativne posledice vrućine po zdravlje.

• Držite se podalje od vrućine

Izbegavajte izlazak napolje i obavljanje napornih aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana. Ako ste osetljivi na vrućinu, iskoristite prilike za obavljanje kupovine i slično, u hladnijim jutarnjim i večernjim časovima. Ostanite u hladu, ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranim vozilima i, ako je potrebno i moguće, provedite 2-3 sata dnevno u rashlađenom prostoru.

• Održavajte svoj dom rashlađenim

Koristite noćni vazduh da rashladite svoj dom. Smanjite toplotno opterećenje unutar stana ili kuće tokom dana korišćenjem roletni ili kapaka i isključivanjem što više električnih uređaja.

• Održavajte svoje telo hladnim i hidriranim

Koristite laganu i široku odeću, tuširajte se ili kupajte više puta dnevno i redovno pijte vodu, izbegavajući slatka, alkoholna ili kofeinska pića.

• Ostanite u kontaktu

Posetite ili pozovite članove porodice, prijatelje i komšije koji provode veliki deo vremena sami. Starijim i hronično bolesnim osobama može biti potrebna pomoć tokom vrućih dana. Ako je neko koga poznajete u opasnosti, pomozite mu da dobije savet i podršku.