Svetski dan štitne žlezde obeležava se 25. maja kako bi se podigla svest o ovoj  ključnoj žlezdi sa unutrašnjim lučenjem u telu (endokrina žlezda).

Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti i podsticanje ljudi da razgovaraju o bolestima štitne žlezde, uzrocima bolesti i dostupnim mogućnostima lečenja. Svetski dan štitne žlezde takođe edukuje javnost o značaju štitne žlezde za naše opšte blagostanje.

Članovi Međunarodne federacije za štitnu žlezdu proglasili su Svetski dan štitne žlezde 2007. godine. Datum je izabran u čast osnivanja Evropskog udruženja za štitnu žlezdu (ETA), koje je osnovano 25. maja 1965. godine.

Ova žlezda u obliku leptira proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Iako je štitna žlezda mala žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ona ima značajan uticaj na zdravlje. Glavna uloga štitne žlezde je regulisanje metabolizma tela. Većina ljudi poistovećuje metabolizam sa efikasnošću sagorevanja kalorija. Međutim, metabolizam utiče na telesnu temperaturu i rad srca, kao i rast i razvoj tela. Kada imate problem sa štitnom žlezdom, to utiče na vaš metabolizam.

Poremećaji štitne žlezde mogu proizvesti premalo ili previše tiroksina i trijodotironina.

Najčešći poremećaji štitne žlezde i njihovi simptomi

Hipotireoza

Hipotireoza predstavlja smanjenu aktivnost štitne žlezde. Javlja se kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona da zadovolji potrebe vašeg tela. Simptomi hipotireoze uključuju umor, povećanje telesne težine, netoleranciju na hladnoću, suvu kožu, nagle promene raspoloženja, opadanje kose, neprijatan osećaj u vratu i depresiju.

Hipertireoza

Suprotno hipotireoidizmu, kod hipertireoze, štitna žlezda proizvodi prekomerne količine tiroidnih hormona, što uzrokuje simptome kao što su gubitak težine, netolerancija na toplotu, anksioznost, tremor (drhtanje ruku) i ubrzan rad srca.

Hormoni štitne žlezde direktno utiču na rad srca. Hipotireoza može uzrokovati sporiji rad srca (bradikardiju, odn. <60 otkucaja/min), dok hipertireoza može dovesti do bržeg otkucaja srca (tahikardija, odn. ˃100 otkucaja/min) ili nepravilnog otkucaja srca (aritmija). Takođe, oni mogu uticati na menstrualne cikluse kod žena i nivo holesterola (uticaj na zdrav profil lipida).

Svetski dan štitne žlezde je važan događaj koji skreće pažnju na važnost zdravlja štitne žlezde. Podizanjem svesti, promovisanjem ranog otkrivanja i podržavanjem istraživanja i brige o pacijentima, ovaj dan značajno doprinosi poboljšanju života onih koji su pogođeni poremećajima štitne žlezde.

Briga o vašoj štitnoj žlezdi je ključna za održavanje opšteg zdravlja i blagostanja. Ako primetite bilo kakve simptome povezane sa disfunkcijom štitne žlezde, odmah potražite savet lekara. Rano otkrivanje i pravilno lečenje mogu značajno uticati na vaše zdravstvene ishode.

Institut za javno zdravlje Vojvodine će se pridružiti inicijativi brojnih zdravstvenih ustanova u zemlji povodom 25. maja – Svetskog dana štitne žlezde i organizovati javnu manifestaciju, u petak 23. maja 2025. godine, od 7.30 do 9 časova, u holu Instituta (ul. Futoška 121).

Tom prilikom sprovodiće se sledeći pregledi i aktivnosti: merenje krvnog pritiska; određivanje nivoa šećera u krvi; određivanje nivoa zasićenosti krvi kiseonikom (saturacija kiseonika); izračunavanje Indeksa telesne mase; savetovanje u vezi sa pravilnom ishranom i zdravim obrascima života (sa zakazivanjem pregleda u Savetovalištu za pravilnu ishranu), podela FOB testova sa uputstvom (skrining, odn. rano otkrivanje skrivenog krvarenja u stolici radi blagovremenog lečenja karcinoma debelog creva) i podela zdravstveno-vaspitnog i edukativnog materijala.

Značaj kontrole rizičnih faktora za hronične nezarazne bolesti (HNB) u relaciji sa štitnom žlezdom

          Procenjuje se da bi eliminacijom primarnih faktora rizika za HNB moglo biti sprečeno 80% slučajeva srčanih bolesti, šloga i dijabetesa tipa 2, kao i 40% slučajeva raka.

Intervencije usmerene na glavne faktore rizika mogu imati značajan uticaj na smanjenje opterećenja bolestima na globalnom nivou, pri čemu se pokazalo da napori usmereni ka unapređenju stila života, ishrane i povećanju fizičke aktivnosti efikasno smanjuju rasprostranjenost HNB.

Treba naglasiti da, iako je više autoimunih bolesti povezano sa određenim kardiovaskularnim bolestima, kao što su aterosklerotske bolesti, oboljenja zalistaka i aritmije, autoimune bolesti štitne žlezde — a posebno hipotireoza — do danas nisu zvanično uključene među faktore rizika za HNB.

Blagovremeno testiranje funkcije štitne žlezde i, što je od presudne važnosti, adekvatan unos i/ili suplementacija joda, selena, gvožđa i vitamina D, potrebni su kako bi se umanjio rizik od bolesti štitne žlezde. Pored toga, zdravstveni sektori širom sveta moraju aktivno učestvovati u razvoju politika (npr. kampanja protiv pušenja i obezbeđivanje univerzalne zdravstvene zaštite) kako bi se sprečilo širenje HNZB.

U međuvremenu, tiroideolozi širom sveta moraju nastaviti da štite svoje pacijente od HNB (na primer, kroz podsticanje samosvesti, predlaganje različitih oblika upravljanja životnim stilom i kontrolu metaboličkih poremećaja), istovremeno apelujući na nadležne institucije, uključujući SZO i EU, da teže ka smanjenju HNB i stvaranju bezbednog i zdravog sveta — posebno u domenu očuvanja globalne životne sredine.

Ključni preduslov za postizanje ovih ciljeva jeste zvanično priznanje bolesti štitne žlezde kao značajne komponente hroničnih nezaraznih bolesti!

Nelečena bolest štitne žlezde – koji su rizici?

Ignorisanje problema sa štitnom žlezdom može imati ozbiljne i dugoročne posledice po vaše zdravlje. Ako se poremećaji u radu štitne žlezde ne prepoznaju na vreme i ne leče, mogu se razviti ozbiljna stanja koja ugrožavaju različite sisteme u telu:

• Problemi sa srcem: Nelečena bolest štitne žlezde može povećati rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i čak moždanog udara. Hormon koji štitna žlezda proizvodi direktno utiče na ritam i snagu otkucaja srca, a poremećaji u ovom sistemu mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
• Fragilnost kostiju: Osteoporoza je još jedan potencijalni rizik. Nelečeni problemi sa štitnom žlezdom mogu oslabiti kosti, povećavajući rizik od preloma i ozbiljnih povreda.
• Komplikacije trudnoće: Žene koje imaju nelečene poremećaje štitne žlezde mogu se suočiti sa komplikacijama tokom trudnoće, što može predstavljati opasnost i za majku i za bebu. To može uključivati rizik od prevremenog porođaja, niskog porođajnog težine bebe, pa čak i pobačaja.
• Pogoršanje mentalnog zdravlja: Nelečena bolest štitne žlezde može izazvati teške mentalne probleme, kao što su depresija, anksioznost, pa čak i mentalna magla. To može ozbiljno uticati na kvalitet života, sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i opšte mentalno zdravlje.

Zbog svih ovih rizika, važno je ne ignorisati simptome bolesti štitne žlezde i odmah potražiti pomoć izabranog lekara i specijaliste endokrinologa.

Izvori:

1. https://www.thyroid.org/may-25th-world-thyroid-day/
2. https://www.onlymyhealth.com/world-thyroid-day-theme-history-and-significance-1716546899