Podstakuti višegodišnjim iskustvom izvrsne partnerske saradnje, Dan zdravih gradova 2024. godine, obeležavaju zajednički četiri najmnogoljudnija grada u zemlji: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Sublimirana nastojanja Instituta za javno zdravlje Niš, Instituta za javno zdravlje Vojvodine Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Instituta za javno zdravlje Kragujevac na polju kreiranja gradova kao podsticajnih mesta za čuvanje i unapređenje zdravlja stanovnika, postaju posebno vidljiva navedenim partnerstvom u obeležavanju Dana zdravih gradova.

 Povod za ovogodišnju temu Dana zdravih gradova pronašli smo u podtemi prvog dana (13. maj) Evropske nedelje javnog zdravlja (obeležene 13-17. maja širom Evropskog regiona SZO, pod sloganom „Zdravlje je ljudsko pravo“), koji je bio posvećen razmatranju koncepta „Zdravlje je politički izbor: početak diskusije”.

Tim povodom, Institut za javno zdravlje Vojvodine je uz svesrdnu podršku Instituta za javno zdravlje Niš, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Instituta za javno zdravlje Kragujevac i koordinatora za projekat „Zdrav grad“ Grada Rijeke (Hrvatska) organizovao „onlajn“ okrugli sto: „Zdravlje u svim gradskim politikama - pet iskustava iz koncepta 'zdrav grad'”, kojeg možete odloženo pogledati OVDE a možete preuzeti i prezentacije:

1. Novi Sad, „Zdrav grad“ EMZG SZO – naš put
2. Rijeka, „Zdravi grad“ EMZG SZO – naš put
3. Grad Beograd – iskustva bliska konceptu zdravih gradova SZO
4. Grad Niš – iskustva bliska konceptu zdravih gradova SZO
5. Grad Kragujevac – iskustva bliska konceptu zdravih gradova SZO

ŠTA SU ’ZDRAVI GRADOVI’?

‘Zdrav grad’ je onaj grad koji stalno stvara i unapređuje svoje fizičko i socijalno okruženje i razvija resurse zajednice koji omogućuju ljudima da se uzajamno podržavaju u vođenju svih životnih funkcija i razvoja do njihovog maksimalnog potencijala. Stoga se zdravi gradovi definišu kao proces, a ne jednom zauvek postignut ishod. Drugim rečima, Zdravi gradovi nisu nešto što se dostiže određenim zdravstvenim stanjem stanovništva. To je svesnost o zdravlju kao multifaktorski uslovljenom fenomenu, čijem unapređenju doprinose svi sektori društva i težnja da se ono stalno unapređuje. Na taj način svaki grad može biti ’zdrav grad’, uzimajući u obzir trenutni zdravstveni status njegovog stanovništva i stanje determinanti zdravlja.

Zahtevi koji se ispostavljaju pred gradove u ovom konceptu jesu:

• posvećenost zdravlju,
• zdravlje u svim politikama i
• proces i struktura da se to postigne.

Koncept zdravih gradova se bazira na 3 ključna strategijska principa:

1. Multisektorska saradnja, uzimajući u obzir da zdravlje nije samo odgovornost zdravstvene službe već i drugih sektora
2. Aktivna participacija stanovništava, kroz samopomoć, uzajamnu podršku i pomoć u donošenju odluka bitnih za zdravlje i sprovođenju aktivnosti
3. Zdrava životna sredina (biološka, fizička, socijalna) – kao pravo ljudi da žive u zdravoj životnoj sredini.

Danas je više od 1400 gradova članova EMZG SZO, posredstvom 88 imenovana grada, a postoji i 20 akreditovanih nacionalnih mreža. Ovim konceptom je obuhvaćeno više od 185 miliona ljudi u Evropskom regionu SZO.

* * *

U našoj zemlji, formalno, član Evropske mreže zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije (EMZG SZO) je Grad Novi Sad, ali mnogi gradovi u Srbiji primenjuju brojne prakse iz koncepta „zdrav grad“. Zakonska obaveza da, prema Zakonu o javnom zdravlju, svaka opština/grad ima Plan javnog zdravlja i Savet za zdravlje, u značajnoj meri olakšava put opština i gradova u Srbiji da se strateški opredele da prihvate ovaj koncept. U tom smislu, ovogodišnji „onlajn“ okrugli sto „Zdravlje u svim gradskim politikama - pet iskustava iz koncepta 'zdrav grad'” pokreće širu diskusiju da je planiranje zdravlja u svim gradskim politikama za mnoge gradove u Srbiji perspektiva koju već žive.

Formalno članstvo u EMZG SZO je najlakše postići pred kraj radnih ciklusa (faza), što se upravo odvija, jer je 2025. godine kraj VII faze EMZG SZO. Iz tog razloga stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine (koji pružaju stručnu i tehničku podršku članstva Grada Novog Sada u EMZG SZO), pripremili su publikaciju  „Vodeći primeri praksi zdravih gradova na prelasku iz VII u VIII fazu Eevropske mreže zdravih gradova SZO - Vodič za donosioce odluka”. Takođe, Primer Grada Novog Sada je uvršten u SZO publikaciju: „Gradsko rukovođenje zajednicama prilagođenim uzrastu u eri nakon pandemije: pet lekcija za izgradnju otpornosti na zdravstvene hitne situacije iz 16 evropskih gradova“ (“City Leadership for Age-Friendly Communities in the Post-Pandemic Era: Five Lessons for building health emergency resilience from 16 European Cities”), pri čemu je fotografija koja simboliše aktivnu participaciju članova Udruženja penzionera Grada Novog Sada izabrana za naslovnu stranu ove SZO publikacije.