Tema „Porodično orijentisane politike za održivi razvoj“.

Ovogodišnja tema naglašava važnost integracije porodičnih politika u nacionalne razvojne strategije da bi se postigao održiv društveni razvoj.

Međunarodni dan porodice obeležava se svake godine 15. maja od 1994. godine, kada je prvi put ustanovljen nakon što je 1993. godine generalna skupština Ujedinjenih nacija donela rezoluciju A/RES/47/237. Ovaj dan pruža priliku da se promoviše svest o pitanjima koja se odnose na porodice i da se poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodice.

Zvanični simbol Međunarodnog dana porodice je zeleni krug sa crvenim srcem i kućom u sredini. Ovaj simbol predstavlja centralnu ulogu doma u ljudskom društvu i važnost porodice kao osnovne jedinice društva.

Porodica je mesto gde se stiču osnovne vrednosti, gde se pruža podrška i neguje međusobno razumevanje. U vremenu golobalnih izazova, jačanje porodičnih politika znači ulaganje u budućnost – u obrazovanje, jednakost, zdravlje i socijalnu stabilnost.

Ciljevi obeležavanja Svetsko dana porodice 2025. godine:

• Isticanje značaja porodičnih politika: naglašavanje uloge porodičnih politika u okviru predstojećeg Drugog svetskog samita za društveni razvoj
• Analiza postojećih politika: Pregled porodičnih politika i izazova kroz Nacionalne dobrovoljne izveštaje za period 2020-2024. godine
• Pregled inicijativa: Razmatranje glavnih inicijativa sprvedenih povodom tridesetogodišnjice Međunarodne godine porodice
• Promocija dobrih praksi: Prezentacija dobrih praksi u kreiranju porodičnih politika na regionalnom i nacionalnom nivou
• Preporuke za budućnost: Preporučivanje porodično orijentisanih politika za implementaciju Agende 2030. godine za održivi razvoj.

Svetski dan porodice 2025. godine pruža priliku da se reflektuje na postignuća i izazove u oblasti porodičnih politika, te da se promovišu strategije koje podržavaju važnost porodice u društvu i njen uticaj na razvoj pojedinca.

Iz istorijata Međunarodnog dana porodice:

Tokom 1980-ih  godina 20. veka, Ujedinjene nacije su počele da usredsređuju pažnju na pitanja u vezi sa porodicom. Na osnovu preporuka 1983. godine Ekonomskog i socijalnog saveta, Komisija za socijalni razvoj u svojoj rezoluciji o ulozi porodice u razvojnom procesu (br. 1983/23) zatražila je od generalnog sekretara da se utiče na povećanje svesti među donosiocima odluka i javnosti o problemima i potrebama porodice, kao i o efikasnim načinima zadovoljenja tih potreba.

U svojoj rezoluciji br. 1985/29, od 29. maja 1985. godine, Savet je pozvao Generalnu skupštinu UN da razmotri mogućnost uključivanja u privremeni dnevni red svog 41. zasedanja tačke pod nazivom „Porodice u procesu razvoja“, s ciljem da razmotri zahtev Generalnog sekretara da pokrene proces razvoja globalne svesti o uključenim pitanjima usmerenih ka vladama, međuvladinim i nevladinim organizacijama i javnom mnjenju.

Kasnije, na osnovu preporuka Komisije za socijalni razvoj, formulisanih u njenom 30. krugu zasedanja, Skupština je pozvala sve države da iznesu svoje stavove u vezi sa mogućim proglašenjem Međunarodne godine porodice i da ponude svoje komentare i predloge.

Savet je takođe zatražio od Generalnog sekretara da Generalnoj skupštini UN na njenom 43. zasedanju podnese sveobuhvatan izveštaj, zasnovan na komentarima i predlozima država članica o mogućem proglašenju takve godine i drugim načinima i sredstvima za poboljšanje položaja i dobrobiti porodice i intenzivira međunarodnu saradnju kao deo globalnih napora za unapređenje društvenog napretka i razvoja.

Generalna skupština UN je u svojoj rezoluciji br. 44/82, od 9. decembra 1989. godine, proglasila Međunarodnu godinu porodice.

Generalna skupština UN je 1993. godine u rezoluciji A/RES/47/237 odlučila da se 15. maj svake godine obeležava kao Međunarodni dan porodice. Ovaj dan pruža priliku za unapređenje svesti o pitanjima koja se odnose na porodice i za povećanje znanja o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodice.

GLOBALNI TRENDOVI U VEZI PORODICE

Promena porodične strukture

Tradicionalna nuklearna porodica (otac, majka, deca) sve više ustupa mesto različitim oblicima: samohrani roditelji, istopolne porodice, zajednice bez dece i tzv. "patchwork" porodice (nastale spajanjem dve prethodne).

Porast individualizma

Ljudi sve češće prioritizuju lični razvoj, obrazovanje i karijeru, što odlaže brak i roditeljstvo.

Pad nataliteta

Većina razvijenih zemalja beleži pad stope rađanja. Razlozi uključuju ekonomsku nesigurnost, visoke troškove života i promene vrednosti.

Digitalizacija i tehnologija u porodici

Tehnologija menja način komunikacije unutar porodice, ali i može doprineti otuđenju i zavisnosti od ekrana, naročito kod dece.

Povećana uključenost očeva u odgoj

U mnogim društvima beleži se veća participacija muškaraca u brizi o deci, što menja tradicionalnu rodnu podelu uloga.

Migracije i transnacionalne porodice

Sve više porodica živi razdvojeno (npr. jedan roditelj u dijaspori), održavajući veze putem digitalnih sredstava.

NACIONALNI TRENDOVI (Srbija i region Zapadnog Balkana)

Starenje stanovništva i nizak natalitet

Srbija ima jednu od najnižih stopa nataliteta u Evropi. Povećan je broj starijih u odnosu na mlade, što vrši pritisak na porodičnu i socijalnu strukturu.

Odlaganje braka i roditeljstva

Mladi se sve ređe odlučuju za brak u ranim godinama – najčešće posle tridesete, a broj samaca i neformalnih zajednica raste.

Ekonomska nesigurnost

Težak pristup stambenom prostoru, nezaposlenost i niske plate otežavaju formiranje i očuvanje porodica.

Tradicionalne vrednosti i patrijarhalna kultura

Iako se beleže promene, mnoge porodice i dalje neguju tradicionalne podeljene uloge, što usporava rodnu ravnopravnost.

Odliv stanovništva i „porodice na daljinu“

Mnogi mladi napuštaju zemlju zbog boljih uslova života, ostavljajući roditelje i članove porodice kod kuće – što stvara emocionalne i funkcionalne izazove.

Povećana stopa razvoda

I u Srbiji je, kao i globalno, primetan porast razvoda, što ukazuje na promenu u percepciji porodičnih obaveza i prava na ličnu sreću.

Ovi trendovi ukazuju na transformaciju porodičnih struktura i vrednosti, kako globalno, tako i u Srbiji. Fokus se sve više pomera ka emocionalnoj povezanosti, kvalitetnom zajedničkom vremenu i adaptaciji na savremene izazove.

10 ZNAČAJNIH PREPORUKA ZA KOJE MOGU POMOĆI U JAČANJU PORODIČNIH VEZA:

1. Organizacija porodičih okupljanja

Jedan od najjednostavnijih, a najefikasnijih načina da se oda počast svojoj porodici jeste organizacija okupljanja. To može biti piknik u lokalnom parku, roštilj u dvorištu ili svečana večera kod kuće.  Deliti priče, uživanje u međusobnom društvu i prisećanje na  zajedničkeih trenutke, zbližava i jača porodične odnose.

2. Pravljenje porodičnog albuma ili spomenara

Ništa ne dodiruje srce kao zbirka uspomena. Sakupljanje fotografija, suvenira i pisanih uspomena predstavlja putovanje jedne porodice. Ovaj opipljivi omaž može služiti kao prelepa uspomena koja osvetljava jednu porodičnu priču, prekretnice i jedinstvena iskustva. Na taj način se podstiče svaki član porodice da doprinese svojim omiljenim uspomenama.

3. Priprema porodičnih recepta

Hrana ima čarobnu moć da okuplja ljude. Podsetiti se tradicija svoje porodice tako što će se  pripremati omiljeni recept koji se prenosi kroz generacije. Uključivanje članova porodice u pripremu, može se pretvoriti u zabavnu, zajedničku aktivnost. Tokom obroka, razgovorati o uspomenama koje vezuju za to  jelo i zašto je ono posebno za jednu porodicu.

4. Zajedničko volontiranje

Davanje zajednici je odličan način da se porodica zbliži dok istovremeno doprinosi višem cilju. Zajednički rad produbljuje veze i uči vrednostima empatije i zajedništva.

5. Započeti novu porodičnu tradiciju

Tradicije čine porodicu jedinstvenom. Iskoristiti Međunarodni dan porodice da se započne nova tradicija koju će svi iščekivati svake godine. To može biti godišnje putovanje, veče društvenih igara, mesečni ručak ili jednostavan ritual. Nova tradicija stvara uzbuđenje i jača osećaj pripadnosti.

6. Pisati iskrena pisma

U eri brze komunikacije, pisanje iskrenih pisama članovima porodice može biti veoma značajno. Treba deliti svoja osećanja, zahvaliti se i izraziti ljubav. Ova pisma mogu postati dragocene uspomene koje podsećaju voljene osobe koliko su važni.

7. Napraviti porodično stablo

Istraživanje porodične istorije je dubok način da se oda počast precima i prepoznaju koreni koji povezuju. Ova aktivnost može dovesti do zanimljivih razgovora i ličnih otkrića o poreklu. Deca vole da čuju priče o članovima porodice koje nisu upoznala, a i edukativno je.

8. Provoditi kvalitetno vreme u prirodi

Priroda ima moć da osveži duh i ojača veze. Okupiti porodicu za dan na otvorenom – pešačenje, veslanje ili piknik. Svež vazduh i zajednička iskustva stvaraju nezaboravne uspomene. Iskoristiti to vreme za razgovore, smeh i povezivanje daleko od svakodnevnog stresa.

9. Posvetiti dan porodici

Pretvoriti ovaj dan u porodični dan posvećen aktivnostima koje svi vole. Napraviti raspored sa igrama, filmovima ili hobijima. Neka to bude dan kada svi dele ono što ih ispunjava, kako bi bolje upoznali interese drugih. Možda se na ovaj način otkriju novi zajednički hobiji koji se  mogu negovati zajedno!

10. Razmisliti o porodičnim vrednostima

Odvojiti vreme za razgovor o vrednostima koje jedna porodica poštuje. Vrednosti mogu uključivati otvorenost, lojalnost, ljubav i podršku. Ova aktivnost ne samo da jača porodične veze već pomaže mlađim generacijama da nastave negovati te vrednosti.

Međunarodni dan porodice je više od datuma u kalendaru – to je podsetnik da cenimo odnose koje imamo i negujemo ljubav unutar porodice.

Izvori: 10 Meaningful Ways to Honor Family on International Day

International Day of Families 2025, 2026 and 2027 - Observances.global

Infografika | Republički zavod za statistiku Srbije