Kampanje



NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE 20-26. JANUAR 2025. GODINE

14.01.2025

Nedelja prevencije raka grlića materice, koja se održava svake godine 3. nedelje januara, ključno je vreme za podizanje svesti o raku grlića materice i važnosti ranog otkrivanja, vakcinacije i skrininga u spasavanju života.

Cilj obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice je promocija značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije, kako mera primarne prevencije (promocija zdravog stila života, odgovornog seksualnog ponašanja i HPV imunizacija), tako i mera sekundarne prevencije (ranog otkrivanja karcinoma grlića materice putem Papanikolau testa i redovnim posetama ginekologu).

Kada se dijagnostikuje, rak grlića materice je jedan od oblika raka koji se najuspešnije leči, sve dok se rano otkriva. Karcinomi dijagnostikovani u kasnim stadijumima takođe se mogu kontrolisati odgovarajućim lečenjem i palijativnim zbrinjavanjem.

„Osnovna poruka svim ženama - rak grlića materice je maligna bolest koja se može sprečiti, žene treba da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da u toku godine odvoje samo jedan dan kada će posetiti svog lekara - ginekologa i obaviti preventivni pregled.

 

Želimo da osiguramo da sve žene znaju kako se rak grlića materice može sprečiti i blagovremeno lečiti  a da bi se to postiglo neophodno je uraditi sledeće:

  • Vakcinisati se protiv HPV-a u uzrastu 9-19 godina;
  • Znati gde pronaći podršku i dodatne informacije - imati izabranog ginekologa;
  • Uraditi skrining grlića materice (od 25 do 64 godine, 1 godišnje ili ređe ako ginekolog odredi);
  • Poznavati simptome raka grlića materice (najčešće je to krvarenje između ciklusa ili nakon prestanka ciklusa; osećaj tegoba u donjem trbuhu) i
  • Pridržavati se zdravog stila života.

 

Podaci o obolevanju i umiranju od raka grlića materice u Srbiji i Vojvodini

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2022. godine u Srbiji je registrovano 1.060 novoobolelih žena od raka grlića materice (od toga 302 u Vojvodini), a 404 žena je umrlo u Srbiji (od toga 108 u Vojvodini). Standardizovana stopa incidencije od od ove maligne bolesti u Vojvodini (33,8) veća je nego prosečna u Republici Srbiji (31,0).

Standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju sveta prema vodećim lokalizacijama kod žena u Republici Srbiji, u 2022. godini, pokazuju da se karcinom grlića materice nalazi na petom mestu (zajedno sa karcinomom jajnika) sa stopom od 10,7 (Vojvodina 10,9 za karcinom grlića materice a 12,3 za karcinom jajnika).

Što se tiče vodećih lokalizacija u umiranju, kod žena, u Republici Srbiji za 2022. godinu,  karcinom grlića materice je na petom mestu (4,6%), posle karcinoma dojke (18,8%), pluća/bronha (16,7%), kolona/rektuma (10,8%) i pankreasa (6,3%) a slede ovarijum (4,2%), mozak (3,2%), želudac (3,1%), telo materice (3,0%), jetra (2,0%) i ostale pojedinačne lokalizacije koje u strukturi vodećih lokalizacija zbirno čine 25,6%.

 

Uzroci raka grlića materice i blagovremeno otkrivanje rizika i ranih faza bolesti

 

Skoro svi slučajevi raka grlića materice (99%) povezani su sa infekcijom visokorizičnim humanim papiloma virusom (HPV), izuzetno čestim virusom koji se prenosi već prvim seksualnim kontaktom ali i drugim bliskim kontaktima kože na kožu. Iako se većina infekcija HPV-om spontano povlači i ne izaziva nikakve simptome, uporna infekcija može izazvati rak grlića materice kod žena.

Pregled za rano otkrivanje raka grlića materice sprovodi se jednostavnim Papanikolau testom. Pored PAPA testa može se uraditi i HPV skrining test koji sa sigurnošću utvrđuje da li postoji HPV virus ili ne i to putem PCR tehnike, a nakon toga i HPV test genotipizacije kojim se otkriva genotip virusa koji spada u visoko ili srednje rizične grupe. Ove vrste testova se rade u našoj zemlji u cilju prevencije nastanka raka grlića materice i uspostavljanja tačne dijagnoze.

Pored organizovanog skrininga raka grlića materice koji podrazumeva pregled PAP testom na svake tri godine po pozivu lekara za žene uzrasta od 25. do 64. godine, svaka žena starija od 15 godina ima pravo na redovan ginekološki pregled.

Prema preporukama Američkog udruženja ginekologa i akušera (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), PAP test se preporučuje svake tri godine od 21 do 29 godina. Od 30 do 65 godina, žene imaju tri opcije: PAP test svake tri godine, PAP test plus HPV test (ko-test) svakih pet godina ili samo HPV test svakih pet godina.

 

Efikasni primarni (vakcinacija protiv HPV-a) i sekundarni pristupi prevenciji (skrining i lečenje prekanceroznih lezija) sprečiće većinu slučajeva raka grlića materice.

 

Na teritoriji Republike Srbije, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je omogućio besplatnu vakcinaciju devojčica/devojaka i dečaka/mladića starosti od 9 do 19 godina devetovalentnom HPV vakcinom: 

  • Preporučena vakcina je protiv oboljenja koja izaziva humani papiloma virus (HPV).
  • HPV vakcina prevenira (sprečava) infekciju određenim visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV).
  • HPV vakcina je bezbedna, efikasna i štiti od većine karcinoma uzrokovanih HPV i genitalnih kondiloma (bradavica).

HPV infekcija može perzistirati (dugo trajati) i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih teškoća. Zdravstveni problemi uzrokovani HPV infekcijom uključuju:

Genitalne kondilome (bradavice u predelu genitalija)

Karcinom cerviksa (grlić materice kod žena)

Orofaringealni karcinom (karcinom usne duplje i ždrela uključujući bazu jezika i tonzile/krajnike) kod oba pola

- Karcinom anusa kod oba pola

Karcinom vulve i vagine kod žena

Karcinom penisa kod muškaraca.

 

HPV VAKCINE

Deca uzrasta od navršenih 9 do 19 godina života bi trebalo da prime vakcinu, prema uputstvu proizvođača. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije.

Kako bi HPV vakcina bila efikasna, mora se primiti pre izlaganja HPV-u, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Nema razloga da se čeka da tinejdžeri stupe u seksualne odnose, pa da im se tada ponudi imunizacija HPV vakcinom. Deca u predtinejdžerskom periodu mogu primiti sve tri doze HPV vakcine mnogo pre nego što stupe u bilo koju vrstu seksualnog odnosa i time se izlože virusu. Takođe, HPV vakcina izaziva bolji imuni odgovor kod dece u predtinejdžerskom periodu nego kod starijih tinejdžera i mladih žena.

Čak i kada je neko već imao seksualne odnose može da primi HPV vakcinu. Kako HPV infekcija obično nastaje brzo nakon što osoba prvi put stupi u seksualne odnose, ona ne mora biti izložena svim tipovima HPV-a koji su sadržani u vakcini i vakcinacijom će dobiti zaštitu od infekcije onim HPV kojima nije bila izložena (delimična zaštita).

Kada su dečaci vakcinisani, oni imaju manje mogućnosti da prenesu HPV infekciju svojim partnerkama(ima). Ova vakcina pomaže u prevenciji infekcije vrstama HPV-a koji mogu uzrokovati karcinom usne duplje, ždrela, penisa i anusa. Vakcina takođe prevenira pojavu genitalnih kondiloma.

 

Kako deluje HPV vakcina?

HPV vakcina funkcioniše izuzetno dobro. Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100% zaštite od prekanceroznih lezija, a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima koji se nalaze u vakcini. U periodu od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se redukcija HPV infekcija od 56% kod tinejdžerki u SAD. Istraživanja takođe pokazuju smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U drugim zemljama kao što je npr. Australija, gde je pokrivenost HPV vakcinacijom veća, došlo je do redukcije broja slučajeva prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena. Takođe, pojava genitalnih kondiloma je značajno smanjena kod mladih žena i muškaraca u Australiji od kako je počela da se primenjuje HPV vakcina. 

Koliko traje zaštita HPV vakcinom?

Zaštita HPV vakcinom je dugotrajna. Podaci dobijeni na osnovu kliničkih studija i ispitivanja koja su u toku ukazuju da zaštita traje najmanje 15 godina i pritom ne gubi na efikasnosti. Nisu zabeleženi podaci o tome da se zaštita nastala nakon vakcinacije vremenom gubi. 

Da li je nakon vakcinacije potrebna revakcinacija?

Trenutno su na snazi dve šeme po kojoj se primenjuju dve doze u uzrastu od 9 do 13 godina, odnosno tri doze vakcine (od navršenih 14 godina) u periodu od šest meseci i revakcinacija se ne preporučuje. Kao i sve vakcine, primena HPV vakcine se kontinuirano prati kako bi se potvrdila njena bezbednost i efikasnost. Ukoliko zaštita HPV vakcinom ne potraje onoliko dugo koliko bi trebalo, onda će se izvršiti evaluacija podataka i doneti odluka o primeni buster doze (revakcinacija).

Da li je potrebno da se sa vakcinacijom krene ispočetka ukoliko je proteklo više vremena između primene doza (između dve doze) nego što je predviđeno?

Ako se vakcina daje u dvodoznom režimu, druga doza se daje najranije nakon 6 meseci, a najkasnije nakon 24 meseca. Preporuka je da se sve tri doze HPV vakcine prime u periodu od šest meseci; druga doza se daje jedan ili dva meseca nakon prve, a treću dozu treba dati šest meseci nakon prve doze. U svakom slučaju, ukoliko se desi da između dve doze protekne duži period od predviđenog, nije potrebno da se krene sa vakcinacijom ispočetka. Čak i ako su prošli meseci ili godine od poslednje doze, vakcinaciju treba kompletirati nedostajućim dozama.

EDUKATIVNA SREDSTVA O HPV IMUNIZACIJI I DRUGIM MERAMA PREVENCIJE:

https://www.youtube.com/watch?v=GEAf73EMrVA

Izvori:

  1. https://awareness-days.co.uk/awareness-day/cervical-cancer-prevention-week/2025-01-21/
  2. https://www.healthwatch.co.uk/event/2025-01-21/cervical-cancer-prevention-week
  3. Miljuš D, Živković Perišić S, Božić Z (ur). Maligni tumori u Republici Srbiji, 2022. Registar za rak u Republici Srbiji. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Beograd, 2024: 11, 13, 15, 21, 27.

 https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriURepubliciSrbiji2022.pdf

 

 

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju