Novosti



18. novembar 2016. - Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika (EAAD- European Antibiotic Awareness Day)

14.11.2016

18. novembar 2016. - Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika

(EAAD- European Antibiotic Awareness Day)

 

14. do 20. novembar 2016. – Nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika

(World Antibiotic Awareness Week)



Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a od prošle godine na predlog Svetske zdravstvene organizacije i cela nedelja, sa ciljem da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju.


U prilog tome govore i podaci o rezistenciji invazivnih izolata prikupljenih iz 14 mikrobioloških laboratorija iz Srbije i analiziranih u Referentnoj laboratoriji za rezistrovanje i praćenje rezistencije IZJZV. Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata.


Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije.


 

ANTIBIOTICI

 

Šta su antibiotici?

Antibiotici (antimikrobni lekovi)su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, pa se koriste za lečenje infekcija ljudi, životinja i ponekad biljaka. Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i nisu svi aktivni protiv svih rsta bakterija. Postoji više od 15 klasa antibiotika koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i načinu dejstva.


REZISTENCIJA BAKTERIJA NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

 

Šta je rezistencija bakterija na antibiotike?

Bakterije su rezistentne na antibiotike kada ti lekovi izgube sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija. Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija). Problem koji više zabrinjava je pojava da neke bakterije koje su normalno osetljive na antibiotike postanu rezistentne kao rezultat genetskih promena (stečena rezistencija). Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege,  alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.




UZROCI REZISTENCIJE NA ANTIMIKROBNE LEKOVE

 

Šta je najznačajniji uzrok rezistencije?

Rezistencija bakterija na antibiotike je prirodna pojava koja nastaje zbog mutacija gena bakterija. Međutim, preterana i nepravilna primena antibiotika ubrzava pojavu i širenje rezistentnih bakterija. Kada su izložene antibioticima osetljive bakterije bivaju ubijene, a rezistentne nastavljaju da rastu i razmnožavaju se. Takve rezistentne bakterije se mogu širiti i izazvati infekciju drugih ljudi koji nisu uzimali antibiotike.


Šta je nepravilna upotreba antibiotika?

Kada se antibiotici koriste iz pogrešnih razloga: većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici NE deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje oboleleog, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome.

Kada se antibiotici koriste na neodgovarajući način: kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer 2 puta umesto 3 puta na dan) u organizmu se neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubije sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.

Uvek poslušajte savet lekara kada i na koji način da koristite antibiotike.

 

Koje bolesti izazivaju rezistentne bakterije?

Multirezistentne bakterije (otporne na više antibiotika istovremeno) mogu izazvati mnoge infekcije - mokraćnih puteva, kože, rana, upale pluća, prolive, opšte infekcije sa prodorom bakterija u krvotok. Lokalizacija infekcije zavisi od vrste bakterija i stanja bolesnika.

Pacijenti u bolnicama izloženi su riziku od nastanka infekcija koje nisu u vezi sa osnovnom bolešću zbog koje su primljeni u bolnicu, uključujući i sepsu i infekcije hiruških rana izazvane rezistentnim bakterijama.


 

PROBLEM REZISTENCIJE NA ANTIBIOTIKE

 

Zašto rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja problem?

Lečenje infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama predstavlja izazov: najčešće korišćeni antibiotici više nisu efikasni, pa lekari moraju da se odluče za druge, što može izazvati kašnjenje početka terapije, komplikacije pa i smrt. Takođe pacijent zahteva više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati i teže neželjene efekte.



Koliko je ozbiljan ovaj problem?

Situacija se pogoršava sa pojavom novih multirezistentnih sojeva bakterija (rezistentnih istovremeno na više grupa antibiotika).Takve bakterije mogu postati rezistentne na sve dostupne antimikrobne lekove. Bez delotvornih antibiotika mogli bismo da se vratimo u “pre-antibiotsku eru “, kada transplantacije organa, hemoterapija karcinoma, intenzivna nega i druge medicinske procedure ne bi više bile moguće. Bakterijske infekcije bi se širile, ne bi se mogle lečiti i izazivale bi često smrt.


Da li je rezistencija problem u Evropi?

Podaci pokazuju da u Evropi sve veći broj rezistentnih bakterija predstavlja rastući problem. Najniži procenti rezistentnih bakterija izoluju se u skandinavskim zemljama, znatno viši na jugu i istoku Evrope, gde je i potrošnja antibiotika veća, mada i drugi faktori imaju značaja, kao što su kvalitet bolničke nege, imunizacija i socijalni faktori.


Rezistencija i životinje koje se proizvode za ishranu ljudi

Antibiotici koji se koriste za lečenje i prevenciju bakterijskih infekcija kod životinja pripadaju istim grupama kao i oni koji se koriste za lečenje ljudi, zato i životinje mogu nositi bakterije rezistentne na iste lekove. Određene rezistentne bakterije, kao što su salmonele i kampilobakter, unose se u organizam čoveka putem hrane životinjskog porekla, ređe se stiču u direktnom kontaktu sa životinjama.

 

Da li je problem veći nego ranije?

Pre otkrića antibiotika, hiljade ljudi su umirale od bakterijskih infekcija kao što su upale pluća ili infekcije nakon hiruških zahvata. Od otkrića i početka korišćenja antibiotika, sve više bakterija, koje su u početku bile na njih osetljive, razvija različite mehanizme za odbranu od tih lekova. Zbog povećanja rezistencije i malog broja novootkrivenih antibakterijskih lekova, poslednjih godina problem rezistencije postaje jedna od glavnih pretnji javnom zdravlju.

Od presudnog je značaja pravilna i odgovorna upotreba antibiotika. Uspešne javno-zdravstvene kampanje, koje su već organizovane u nekim zemljama, kao rezultat imaju smanjenje upotrebe antibiotika


Svi imamo značajnu ulogu u smanjenju rezistencije na antibiotike:

 

  • Pacijenti

-       Poštujte savete lekara u vezi sa uzimanjem antibiotika

-       Kadgod je moguće , sprečite infekcije vakcinacijom

-       Perite redovno ruke

-       Uzimajte antibiotike uz lekarski recept, nikad ne koristite lekove koji nisu vama prepisani ili “ostatke” od prethodnih lečenja


  • Lekari i drugi zdravstveni radnici

-       Prepisujte antibiotike samo kad je to potrebno, za dokazane bakterijske infekcije, kad god je to moguće na osnovu antibiograma

-       Kada god je moguće, prepišite lek specifičan za datu infekciju a ne antibiotik širokog spektra

-       Objasnite pacijentu kako da olakša simptome prehlade ili gripa bez antibiotika

-       Objasnite pacijentu zašto je važno da se pridržava pravila prilikom uzimanja antibiotika


Za zdravstvene radnike

 

Rezistencija na antimikrobne lekove

 

  • Rezistencija na antimikrobne lekove je sposobnost mikroorganizma da se odupre dejstvu antimikrobnog leka.
  • To je adaptacija mikroorganizma na uslove sredine
  • Svaka upotreba antibiotika stimuliše mikroorganizam da se adaptira ili ugine
  • Rezistentni postaju mikroorganizmi koji kolonizuju ili izazivaju infekcije kod ljudi ili životinja, a ne sami ljudi i životinje
  • Rezistencija je rezultat smanjenja ili gubitka efikasnosti antimikrobnog leka u lečenju ili prevenciji infekcije

Bakterija je rezistentna na antibiotike onda kad oni izgube sposobnost da je ubiju ili spreče njen rast i razmnožavanje.

  • Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija)
  • Problem koji više zabrinjava je pojava da bakterija koja je bila osetljiva na antibiotike postane rezistentna kao rezultat adaptacije kroz genske promene (stečena rezistencija)
  • Geni koji kodiraju rezistenciju mogu lako da se šire iz jedne bakterijske vrste u drugu
  • Sve rezistentne bakterije preživljavaju, bivaju selekcionirane, dok antibiotik ubija one koje su još uvek osetljive
  • Infekcija izazvana rezistentnom bakterijom zahteva više nege, kao i primenu alternativnih, skupljih antibiotika, koji često imaju teže neželjene efekte
  • Rezistentne bakterije mogu da se šire sa osobe na drugu osobu, a velika potrošnja antibiotika u populaciji (bolnici ili u vanbolničkim uslovima)snažno doprinosi tom širenju.

Multipla rezistencija predstavlja rezistenciju mikroorganizama na veći broj grupa antimikrobnih lekova.

  • Multirezistentne mogu biti ne samo bakterije koje izazivaju bolničke infekcije, nego i one koje se prenose hranom i vodom, uzročnici tuberkuloze, seksualno prenosivih bolesti, na primer gonoreje, kao i virus HIV.
  • Problem sa multirezistentnim bakterijama leži u smanjenom broju preostalih opcija za terapiju pacijenata inficiranih ovakvim bakterijama

Primeri bakterija koje su često multirezistentne:

  • Meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA)
  • Vankomicin-rezistentni enterokoki (VRE)
  • Enterobakterije koje produkuju beta-laktamaze proširenog spektra (ESBL Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae)
  • Multirezistentni Pseudomonas aeruginosa
  • Multirezistentni Acinetobacter baumannii
  • Clostridium difficile

Dva glavna pokretača rezistencije na antimikrobne lekove su:

  • Upotreba antibiotika, koja vrši ekološki, selektivni pritisak na mikroorganizme i doprinosi pojavi i selekciji rezistentnih jedinki u populaciji mikroorganizama
  • Širenje i prenos rezistentnih mikroorganizama među ljudima, među životinjama i između ljudi, životinja i spoljne sredine.


Dva glavna područja kontrole i prevencije rezistencije na antibiotike su:

  • Racionalna upotreba antibiotika (samo kada je neophodno, u korektnim dozama, intervalima i odgovarajućem trajanju terapije)
  • Higijenske mere za kontrolu prenosa rezistentnih bakterija (kontrola infekcija) uključujući higijenu ruku, skrining, izolaciju pacijenata koji su nosioci rezistentnih bakterija

Upotreba antibiotika u veterinarskoj medicini takođe utiče na rezistenciju

  • Antibiotici koji se koriste za lečenje i prevenciju infektivnih bolesti životinja pripadaju istim hemijskim grupama kao i oni koji se koriste u humanoj medicini, zbog toga životinje nose bakterije rezostentne na antibiotike koji se koriste za terapiju infekcija kod ljudi
  • Neke bakterije, na primer Salmonella i Campylobacter, unose se u ljudski organizam kontaminiranom hranom i izazivaju dijareju
  • Zbog izloženosti antibioticima, životinje mogu da nose rezistentne sojeve salmonela ili kampilobaktera, koji se prenose putem hrane sa životinja na ljude.
  • Ljudi mogu da steknu rezistentne bakterije i direktnim kontaktom sa životinjama, kao što je slučaj sa određenim sojevima MRSA koji se izoluju kod stoke, naročito kod svinja.

 

Ipak, glavni uzrok nastanka rezistencije kod bakterija izazivača humanih infekcija ostaje upotreba antibiotika u  populaciji, bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama.

Na individualnom nivou (pacijent):

  • Uzimanje antibiotika uvek modifikuje normalnu bakterijsku floru i praćeno je selekcijom bakterija rezistentnih na antibiotike
  • Te rezistentne bakterije mogu da perzistiraju, uglavnom bez nastanka infekcije, do 6 meseci, a ponekad i duže
  • Pacijenti kolonizovani rezistentnim bakterijama imaju veću šansu da razviju infekciju izazvanu tim rezistentnim sojevima, nego osetljivim varijetetima iste vrste.
  • Antibiotike ne treba koristiti kada nisu neophodni, na primer u slučaju prehlade ili gripa.
  • Kada su antibiotici neophodni (o tome odlučuje lekar koji prepisuje lek) treba voditi računa da se koriste na pravi način, što znači u pravoj dozi, odgovarajućim intervalima, propisanoj dužini lečenja- na taj način postiže se optimalni efekat kojim se leči infekcija, a minimalizuje se verovatnoća pojave rezistencije.
  • Rezistencija se ponekad javlja kao prirodni proces adaptacije čak i u slučajevima kada se antibiotici pravilno koriste. Kada se rezistentne bakterije pojave, osnovno je preduzeti mere kontrole infekcije za sprečavanje širenja ovakvih sojeva sa inficiranih osoba na ostale pacijente ili druge osobe

 

Na nivou populacije:

  • Postoje velike razlike između pojedinih država u učestalosti infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama . U Evropi najređe se javljaju na severu (Skandinavija), a najčešće na jugu (Grčka, Kipar)
  • Potrošnja antibiotika najveća je upravo u tim zemljama, u Grčkoj ja, na primer, tri puta veća nego u Holandiji.
  • Nivo potrošnje antibiotika  uvek je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom rezistencije bakterija u datoj populaciji.
  • U nekim evropskim zemljama (Francuska, Belgija), u kojima se sistematski sprovodi nacionalna kampanja za borbu protiv rezistencije i mere racionalne primene antibiotika, zabeleženo je smanjenje procenata rezistentnih bakterija.

U većini evropskih zemalja rezistencija je česta i ovaj problem se povećava

  • Rezistencija se naročito često nalazi kod Staphylococcus aureus (MRSA), Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae iPseudomonas aeruginosa
  • Sve češće su infekcije izazvane bakterijskim sojevima rezistentnim na većinu ili na sve dostupne antibiotike. Primeri ovakvih bakterija su enterobakterije koje produkuju karbapenemaze (KPC produkujuća Klebsiella pneumoniae) i multirezistentni  Acinetobacter. Za lečenje ovakvih infekcija često su efikasni jedino stari, toksični lekovi, kao što je kolistin.
  • Dodatno zabrinjava činjenica da je veoma malo supstanci u fazi razvoja i istraživanja, koje bi potencijalno delovale na ovakve panrezistentne bakterije, a koje bi se mogle naći na tržištu za 5 do 10 godina
  • Savremena medicina u lečenju i profilaksi bakterijskih infekcija oslanja na efikasne antibiotike. Bez delotvornih antibiotika ne bi bila moguća intenzivna nega, transplantacija organa, hemoterapija malignih bolesti, nega prevremeno rođene dece, pa čak ni obični hiruški zahvati.
  • Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama nose veći rizik od smrtnog ishoda, dovode do produženog i komplikovanijeg lečenja, produženog boravka u bolnici i značajno većih troškova.

 

Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove je globalni problem, a očuvanje delotvornosti antibiotika za generacije koje dolaze je odgovornost svih nas!

 

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju