Novosti



Godišnji odmori i rizici po zdravlje

05.07.2016

Godišnji odmori i rizici po zdravlje

(sa posebnim osvrtom na rizike od zaraznih bolesti)


         Godišnji odmor je najlepši period u toku godine svakog radno aktivnog čoveka. Planiranje i organizacija putovanja su najvažniji segment svakog putovanja, a naročito ako putujete sa decom.  Retko razmišljamo o rizicima od zaraznih bolesti koje se mogu dobiti bilo tokom putovanja ili boravka na željenom odredištu. Epidemiološka situacija, odnosno, rizik za oboljevanje od zaraznih bolesti, je različita ne samo između država, već i u različitim regionama iste države. Sem toga, epidemiološka situacija je promenljiva. Ukoliko se planira putovanje, a posebno u neku od prekookeanskih zemalja, bitno je imati na umu da svako putovanje i boravak na novom odredištu nosi nove rizike od zaraznih bolesti. Saveti koji vam mogu pomoći:


PROVERITE DESTINACIJU


Većinu informacija danas dobijamo preko interneta. Kad pretražujete destinaciju i proveravate informacije o smeštaju, ishrani, turističkim atrakcijama, obavezno pogledajte i rizike od bolesti koje možete dobiti tokom boravka na datom odredištu. O rizicima i merama prevencije se možete informisati i u vašoj turističkoj agenciji. Turistička destinacija treba da ispunjava uslove koji omogućavaju ostvarivanje vaših potreba. Npr. ukoliko putujete sa bebom ili malim detetom, preporučuje se da do izabrane destinacije stignete brzo i lako,  da vaše izabrano odredište sadrži najmanje lekarsku ambulantu, apoteku,  prodavnicu robe široke potrošnje, itd.. 


POSETITE SVOG LEKARA


     Ovo se posebno odnosni na decu i starije osobe kao i na bolesnike koji boluju od hroničnih bolesti za koje je neophodno stalno uzimanje terapije. Lekar će po potrebi izvršiti pregled i dati savet u vezi terapije i lekova koje je potrebno poneti na put. Lekar će izvršiti lekarski pregled i uvid u vakcine koje ste Vi ili Vaše dete do sada primili. Na put obavezno ponesite vašu zdravstvenu knjižicu, medicinsku dokumentaciju, kao i karton o izvršenim vakcinacijama kao i polisu zdravstvenog osiguranja. Vašoj najbližoj rodbini dajte plan putovanja sa odredištima i ostavite im Vaše telefone uz uputstva kako Vas mogu kontaktirati u toj zemlji.  Poneti sa sobom sve lekove koje inače koristite. Kako su neki od lekova možda čak i zabranjeni u državi u koju putujete, uzmite od lekara potvrdu da su vam neophodni i da ih nosite za ličnu upotrebu.

     Ukoliko duže ostajete u nekoj zemlji potrebno je da se posavetujete sa lekarima epidemiolozima u Ambulanti za vakcinaciju u medjunarodnom saobraćaju (Institut za javno zdravlje Srbije, tel. 011/2684-566, lok 132), jer je za neke zemlje potrebna dodatna vakcinacija (protiv žute groznice, trbušnog tifusa, hepatitisa A, meningokoknog meningitisa) ili hemioprofilaksa (to se odnosni prvenstveno na  lekove koji se daju u prevenciji malarije u malaričnim područjima određenih zemalja). Optimalno je da se javite minimum mesec dana ranije, a najmanje dve nedelje pre puta, da bi imali dovoljno vremena za davanje svih potrebnih vakcina i otpočinjanje preventivne antimalarijske profilakse, ukoliko je to potrebno.

Neophodno je epidemiologa upoznati ne samo sa krajnjom destinacijom do koje se putuje već i o regiji u kojoj će se boraviti, kao i o tome u koje države se još boravi u tranzitu, koliko dugo se planira ostanak, kakvi se uslovi smeštaja očekuju, kao i o trenutnom zdravstvenom stanju, lekovima koji se koriste itd. Pre dolaska kod epidemiologa, potrebno je pronaći i poneti staru zdravstvenu knjižicu ili lični karton o imunizacijama. Ako nemate nikakvu dokumentaciju o primljenim vakcinama, od nadležnog lekara Doma zdravlja uzeti potvrdu o primljenim rutinskim vakcinama tokom detinjstva (MMR, DTP, polio vakcina) i u odraslom dobu (vakcine protiv tetanusa, gripa i sl.).


Tokom putovanja i boravka  se savetuje:

-Oprez pri konzumiranju vode

Na putovanjima se preporučuje upotreba flaširane voda za piće (eventualno se bebama može prokuvavati voda iz vodovoda u trajanju od 10 minuta, a nakon toga je brzo ohladiti). Izbegavati vodu sa lokalnih česmi, izvora i fontana.

-Oprez pri konzumiranju i hrane

Pre početka putovanja pripremiti putnu torbu sa najpotrebnijim stvarima (suva hrana za put, voda ili nezaslađen čaj, vlažne maramice, putna apoteka). Bar sat vremena pre polaska na put ne bi trebalo jesti, vodeći računa da poslednji obrok ne bude obiman, a hrana da ne bude jako masna i začinjena. Pauze u putu praviti na svakih 2-3 sata. Ukoliko se radi o dužem putovanju, preporučuje se da dete prvih sat vremena vožnje ništa ne jede, a posle davati manje količine suve hrane (kifla, suvi keks, tost) i eventualno voće (banane). Ne davati prženu, masnu, slatku hranu i proizvode od mleka i mlečnih proizvoda. Obavezno, u kraćim inervalima, detetu treba davati manje količine negazirane vode ili nezaslađenih čajeva. Kada su u pitanju odrasli, za kratka putovanja tokom leta, a posebno tokom vremena sa ekstremno visokim temperaturama, ne treba planirati pripremu obroka. Međutim, za duža putovanja je najbezbednija hrana koju sami pripremite i brižljivo upakujete. Poželjno je na put poneti suv keks ili slane kifle, sveže (jabuke ili tvrđe breskve), jezgrasto (orah, lešnik ili badem) i suvo (npr. grožđice) voće ili sendvič, koji ne sme imati u sebi lako kvarljive sastojke (jaja, majonez, pavlaka). Tokom putovanja izbegavajte gotova jela i „fast-food “ hranu, koju ćete kupiti na nekoj od usputnih stanica. Hranu spakujte u plastificirane termos-torbe u koju ćete staviti patrone iz frižidera (ili još bolje - mini frižideru), u što hladnijem delu automobila, autobusa ili voza. U putu i tokom boravka na odredištu obavezno je pranje ruku vodom i sapunom pre obedovanja, konzumiranje samo dobro skuvane hrane i temeljno opranog voća i povrća, a izbegavanje hrane i sladoleda kupljenih kod uličnih prodavaca, kao i mleka i mlečnih proizvoda, ako niste sigurni da je mleko pasterizovano.

- Zaštita od ujeda insekata koji prenose različite zarazne bolesti (npr malarija) korišćenjem repelenata, nošenjem odeće sa dugim rukavima i nogavicama dok ste napolju, spavanje u krevetima prekrivenim zaštitnim mrežama impregniranim permetrinom, izbegavanje boravka u spoljašnjoj sredini u doba dana kad je aktivnost insekata najveća (sumrak i zora), korišćenje repelenata u prostorijama. - Izbegavanje kontakata sa divljim, ali i domaćim životinjama, a ako do ujeda ipak dođe ranu odmah obilno isprati vodom i sapunom, i javiti se najbližem lekaru. - Izbegavanje svih vrste povreda, pre svega onih u vožnji (kad god je moguće iznajmiti lokalnog vozača – taksi, a ako je to nemoguće onda ne konzumirati alkohol pre vožnje, koristiti obavezno sigurnosni pojas u kolima i kacige na motorciklima, izbegavati vožnju noću). - izbegavanje rizičnih seksualnih kontakata (obavezna upotreba kondoma ako ipak odlučite da stupite u seksualne  odnose). Ne savetuje se tetoviranje u studijima gde niste sigurni da se koristi pribor za jednokratnu upotrebu. -  nemojte hodati bosi, posebno na plažama i po travnatim terenima i sprovodite pojačanu higijenu nogu u cilju zaštite od parazitarnih i gljivičnih oboljenja.  Po povratku sa puta – ukoliko ste bili u području gde ima malarije, nastavite sa korišćenjem antimalarijske profilakse još četiri nedelje.U slučaju pojave simptoma malarije ( groznica, jeza, drhtavica, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima..) obavestite nadležnog lekara o tome gde ste  putovali u poslednjih godinu dana i koje lekove ste koristili u hemioprofilaksi.


 PRIRUČNA APOTEKA

Kada krenete na letovanje, posebno  sa decom/bebom, u koferu bi trebalo da imate i priručnu apoteku. Osim lekova koje svakodnevno uzimate, obezbedite i materijal za prvu pomoć kod  povreda, kao i lekove koji će vam pomoći u slučaju pojave visoke telesne temperature, bolova, stomačnih  problema, prehlade, alergije ili opekotina od sunca. Čim stignete na željeno odredište, lekove bi  trebalo skloniti na tamno i hladno mesto, što dalje od sunca. Preporučuje se da priručna apoteka sadrži:

  • Tablete protiv povraćanja npr. Dramamine (dimenhidrinat)
  • Lekove za "obaranje" telesne temperature
  • Lekove protiv alergija (na letovanju nisu retke alergije na sunce, ujede insekata ili hranu).
  • Kapi za nos.
  • Kod dijareje (proliva) korisna su sredstva za nadoknadu tečnosti, a takođe treba poneti neki probiotik.
  • Antibiotik ne treba samostalno "uključivati”. Trebalo bi pre započinjanja terapije  konsultovati lekara, ali je preporučljivo imati kod sebe neki sirup/tablete/kapsule  antibiotika širokog spektra. Poneti i antibiotsku kremu/mast za primenu na koži.
  • Protiv opekotina od velikog značaja je poneti kremu/mleko sa visokim faktorom zaštite od sunca. Zaštitne kreme je potrebno naneti 15 minuta pre izlaganja sunčevim zracima, a u periodu od 11 – 17h treba izbegavati boravak na suncu.
  • Kapi za oči (boravak na pesku i često trljanje oka, što je česta pojava pogotovo kod dece, mogu uzrokovati konjuktivitis, zbog čega antibiotske kapi za oči mogu pomoći). Obavezno se treba pridržavati propisanih doza za upotrebu, a najbolje je, ukoliko je moguće, pre upotrebe konsultovati lekara.
  • Sterilna gaza i hanzaplast zauzimaju malo mesta, a mogu biti veoma korisni.
  • Antiseptični rastvor kao što je povidon jod, 3% hidrogen ili 3% borna kiselina su  neohodni za pravilnu obradu eventualnih posekotina ili oderotina.
  • Termometar.

Autor-prim.mr.s.med Snežana Medić

Specijalista epidemiolog

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju