Ehinokokoza je parazitarna bolest iz grupe zoonoza, čiji je uzročnik pantljičara iz roda Echinococcus. Poznata su četiri oblika: cistična ehinokokoza (uzročnik Echinococcus granulosus), alveolarna (uročnik E. multilocularis), policistična (uzročnik E. vogeli) i unicistična (uzročnik E. oligarthrus). Cistična i alveolarna ehonokokoza kod ljudi imaju najveći medicinski i javnozdravstveni značaj, jer su najzastupljenije.

Rezervoari, odnosno stalni domaćini ove bolesti su brojni mesožderi, a među njima posebno su značajni psi, lisice, a retko životinje iz porodice mačaka. U crevima ovih životinja se razvija odrasli oblik pantljičare koji se fecesom u obliku jaja izbacuje u spoljašnju sredinu. U ciklusu cistične ehinokokoze, psi, ređe mačke, bivaju zaraženi nakon konzumiranja iznutrica drugih životinja (ovce, koze, svinje, goveda), takozvanih prelaznih domaćina, koje sadrže larve ovog parazita.

Alveolarna ehinokokoza se održava u ciklusu divljih životinja, najčešće između lisica i pacova ili drugih glodara. Psi i mačke mogu retko biti jedna od karika ovog ciklusa.

Čovek se kao prelazni domaćin zarazi unošenjem jaja parazita ili preko prljavih ruku nakon bliskog kontakta sa infestiranim životinjama (psima najčešće) ili unošenjem kontaminirane hrane (najčešće neadekvatno oprano voće i povrće) ili vode, koje sadrže jaja ehinokokusa. Iz jaja ehinokokoka se u organizmu čoveka razvijaju larve, koje putem krvotoka mogu dospeti u različite organe, a najčešće se zadržavaju u jetri, a ređe u plućima, bubrezima, kostima, mozgu, gde stvaraju ciste. Za alveolarnu ehinokokozu je karakteristično njeno metastaziranje, odnosno raznošenje larvi i u udaljene organe (pluća, mozak i dr.) putem krvi ili limfnog sistema.

Inkubacioni period za ovu bolest kod čoveka je dug i meri se godinama. Kod cističnog oblika, ova infestacija u većini slučajeva prolazi bez ikakvih tegoba kod zaraženog i otkriva se slučajno nakon sprovođenja različitih dijagnostičkih pretraga (UZ, skener i dr). Tek kada ciste nakon nekoliko godina dostignu određenu veličinu, odnosno kada počnu da pritiskaju organe, nastaju simptomi i znaci ove bolesti u vidu gubitka apetita, gubitka telesne težine i slabosti, koji su praćeni bolovima u stomaku, mučninom i povraćanjem, ukoliko se cista nalazi u jetri ili hroničnim kašljem, bolovima u grudima ili kratkim dahom, ukoliko je ova promena lokalizovana u plućima. Zavisno od zahvaćenog organa, mogu se javiti i drugi simptomi. Alveolarna ehinokokoza je izuzetno progresivna bolest, koja se, u slučaju izostanka ciljane terapije, završava fatalno.

Ehinokokne ciste se mogu otkriti ultrazvučnim pregledom, CT-om ili magnetnom rezonancom, a specifična antitela se otkrivaju laboratorijskim serološkim testovima.

U Vojvodini se ehinokokoza kontinuirano registruje od 1982. godine.

SAVETI ZA PREVENCIJU:

• Redovno perite ruke vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama

• Temeljno operite voće i povrće pre konzumiranja

• Ukoliko imate pse ili mačke kao kućne ljubimce, sprovodite redovno njihovu dehelmintizaciju, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima

• Održavajte dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje

• Sprovodite redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva

• Pridržavajte se higijenskih postupaka pri klanju stoke, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica (u konsultaciji sa veterinarskom službom)

• Na adekvatan način izolujte dvorišta od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo ukoliko ste u blizini lovišta/šuma