Trihineloza je jedna od najrasprostranjenijih zoonoza. Ovo oboljenje prouzrokuje valjkasta glista, trihinela spiralis (Trichinella spiralis), koja se u obliku larvi nalazi u mesu  zaraženih životinja. Upotreba takvog mesa u ishrani dovodi do infekcije ljudi.

Trihineloza je danas u Vojvodini vodeće oboljenje u grupi zoonoza. Svake godine se javljaju porodične epidemije, uglavnom manjih razmera ali nisu retka pojave i velike epidemije vezane za mesarske radnje ili nelegalnu proizvodnju i prodaju mesnih prerađevina. Najveća epidemija u Vojvodini bila je 1985. godine u Sremskoj Mitrovici sa 767 obolelih.

Infektivni agens

            Trihinela spiralis se u obliku larve nalazi  u poprečnoprugastim mišićima. Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane.

 Kada se mišićna vlakna, pod dejstvom želudačnog soka, razgrade, u organizmu novog domaćina  oslobađaju se larve i ulaze u sluzokožu tankog creva. U toku  par dana larve dostižu polnu zrelost. Posle oplodnje mužjaci uginu, a ženke počinju da polažu larve. Mlade larve napuštaju sluzokožu tankog creva i putem limfe prelaze u krvotok, a putem krvi u poprečnoprugaste mišiće. U mišićima dolazi do stvaranja kapsule a učaurene larve mogu ostati godinama žive i čekati novog domaćina. Tako se formiraju žarišta trihineloze.

            Žrtva trihineloze može da bude i čovek ako  koristi trihinelozno meso u ishrani. U tom slučaju se isti biološki ciklus parazita odvija u organizmu čoveka a oboljenje prolazi kroz crevnu, mišićnu i rekonvalescentnu fazu.

Rezervoari,  izvori zaraze i način prenošenja

Prema trihinelozi su osetljive sve vrste sisara, ali je najrasprostranjenija među životinjama koje pripadaju mesojedima i svaštojedima. Sve one mogu biti rezervoari zaraze za ljude, ukoliko se meso ovih životinja koristi u ljudskoj ishrani. Najveći epidemiološki značaj kod nas ima domaća svinja, mada je u Vojvodini registrovano više epidemija prouzrokovanih i mesom divlje svinje. U svetu su registrovane velike epidemije trihineloze prouzrokovane konjskim mesom.  Za neke epidemije je utvrđeno da su konji uveženi  sa ovih prostora. Nije  sasvim jasno kako je došlo do zaražavanja konja kao biljojeda.

            Životinja zaražena trihinelom ne pokazuje znake bolesti. Zbog toga se zaraženost životinje može utvrditi jedino ako se uradi pregled na trihinelu spiralis.

Čovek se zaražava alimentarno, korišćenjem u ishrani mesa i mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve Trichinelle spiralis. Zbog toga učestalost javljanja  trihineloze kod ljudi zavisi kako od rasprostranjenosti trihineloze kod životinja čije se meso koristi u ishrani, tako i od kulinarskih navika. Epidemiološki najrizičnije namirnice su dimljeno i termički neobrađeno ili nedovoljno obrađeno meso. Kobasice predstavljau epidemiološki vrlo rizičnu namirnicu. U Vojvodini, naročito u seoskim domaćinstvima, meso i prerađevine se obezbeđuju iz vlastitog uzgoja i klanja svinja, pri čemu se jedna količina mesa konzervira sušenjem ili se koristi za pravljenje kobasica. Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u obliku porodičnih epidemija u vreme svinjokolja.

Klinička slika trihineloze kod ljudi

Trihineloza kod ljudi prolazi kroz tri faze koje su usko povezane sa biološkim ciklusom parazita.

Period razvoja trihinele spiralis u tankom crevu odgovara crevnoj fazi bolesti. Prvi simptomi se mogu pojaviti već posle nekoliko dana od korišćenja trihineloznog mesa (period inkubacije). Ovi simptomi nisu ni karakteristični niti obavezno prisutni. Može se javiti gubitak apetita, malaksalost, muka, gađenje, bolovi u predelu želuca, povraćanje ili proliv. Ovim simptomima se često ne pridaje značaj niti se samo na osnovu njih može posumnjati na ovu bolest.

Kada mlade larve počnu da napuštaju sluzokožu tankog creva i putem limfe pređu u krvotok a putem krvi u poprečnoprugaste mišiće, počinje faza migracije.  Najviše larvi se zadržava  u onim mišićima koji su najbolje obskrbljeni krvlju. To su prečaga (dijafragma), međurebarni mišići, mišići jezika,  mišići za žvakanje i pokretanje očnih jabučica. U ovoj fazi larve mogu dospeti i do drugih organa, ali se u njima ne zadržavaju. Za ovu fazu bolesti karakteristična je visoka temperatura, otok očnih kapaka i lica i bolnost mišića zbog čega su otežani žvakanje, govor, hodanje, stajanje. Ovi  simptomi se najčešće javljaju 8-15 dana od konzumiranja infestiranog mesa (raspon je od 5-45 dana) i treba da pobude sumnju na trihinelozu, ali slične simptome mogu dati i brojna druga oboljenja. Značajan epidemiološki podatak, koji će usmeriti lekara da sprovede ciljana ispitivanja, je da je bolesnik konzumirao meso, koje nije pregledano na trihinelozu kao i pojava sličnih simptoma kod  ukućana koji su jeli takvo meso ili prerađevine.

U trećoj fazi dolazi do smirivanja upalnih procesa u mišićima i učauravanja larvi. Faza oporavka može da traje mesecima.

Mere sprečavanja i suzbijanja

Najznačajnija mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je pregled mesa. Za pregled se uzima kruna dijafragme. Dijafragma deli grudnu od trbušne duplje, a kruna dijafragme se nalazi uz kičmeni stub. Uzorak se uzima sa obe strane. Ukoliko se istovremeno kolje više svinja, uzorak se uzima od svake životinje posebno. Češće su zaražene starije svinje, praščare, ali sve životinje, bez obzira na rasu i starost, uključujući i prasad, mogu biti zaražene.  Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake. Zaražene životinje ne pokazuju vidljive znakove bolesti.

Pored pravilnog uzimanja uzorka važno je da pregled izvrši stručno lice, odnosno nadležna veterinarska služba koja je za to registrovana.

Do dobijanja nalaza da je meso ispravno, ne treba probati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine. Termička obrada treba da se vrši na temperaturi većoj od 700°C i dovoljno dugo tako da se boja mesa u svim delovima promeni od ružičaste u  sivu.

I niske temperature dovode do uništenja larvi pod uslovom da se ona spusti do određene tačke i da traje dovoljno vreme. U mesu debljine od 25cm na –250°C trihinela će biti razgrađena za 10 dana.

Zaraženost svinja je značajno veća u gazdinstvima u kojima  ima pacova (zbog visoke  zaraženosti pacova trihinelozom i mogućnosti da ga svinja pojede). Zbog toga je deratizacija vrlo značajna mera za sprečavanje brojnih zoonoza uključujući i trihinelozu. Deratizacija treba da se sprovodi kontinuirano i sistematski uz  pravilno odstranjivanje (zakopavanje) uginulih pacova