Svake godine, druge subote u septembru, obeležava se Svetski dan prve pomoći i to je globalna inicijativa. Cilj ovog dana je da se podigne svest o značaju obuke iz prve pomoći i o tome kako ona može spasiti živote u hitnim situacijama. Ovaj dan je posvećen promociji znanja i veština iz prve pomoći u stanovništvu, uz podsticanje ljudi da budu spremni da pomognu u svakoj vanrednoj situaciji.

Takođe, ovog dana se podsećamo da je prva pomoć, kao čin spasavanja života, odraz humanosti, altruizma i osećaja za potrebe drugih ljudi, koji svako može pružiti kako bi se sprečile povrede i spasili životi.

U 2025. godini fokus će biti na povezanosti prve pomoći i klimatskih promena. Pod sloganom „Spasavanje života u promenljivoj klimi“, ovogodišnja kampanja ističe kako ekstremne vremenske pojave i promene u životnoj sredini oblikuju način na koji se pripremamo za vanredne situacije i reagujemo u njima.

            Prva pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spasava život i sprečava dalje pogoršanje zdravlja povređenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti. Osnovni zadatak prve pomoći je očuvanje života ljudi, odnosno da se unesrećena lica u što boljem stanju i u što kraćem vremenskom periodu transportuju do odgovarajuće medicinske ustanove (po mogućstvu i najbliže). Prva pomoć se razlikuje od stručne medicinske pomoći, a pružaju je lekari, obučeni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesreće (a koji bi trebalo da budu obučeni za pružanje prve medicinske pomoći).

Osnovni ciljevi prve pomoći su: otklanjanje uzroka koji ugrožavaju život povređenih i obolelih osoba, vraćanje unesrećenih lica u život, njihovo zbrinjavanje, obezbeđivanje optimalnog transporta itd.

Istorijat Svetskog dana prve pomoći:

Ovaj dan osnovala je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 2000. godine i od tada se obeležava svake godine, druge subote u septembru. Izraz „prva pomoć“ odnosi se na pomoć koja se pruža svakome ko pretrpi iznenadnu povredu ili bolest. Pre 150 godina, bitka na severu Italije postakla je ideju koja je od tada promenila svet. Dana 24. juna 1859. godine, Anri Dinan, mladi ženevski biznismen, bio je svedok užasne patnje i agonije nakon bitke kod Solferina. Mobilisao je civilno stanovništvo, uglavnom žene i devojke, da se brinu o ranjenicima, bez obzira na njihovu ulogu u sukobu. Osigurao ih je neophodnim materijalom i zalihama i pomogao u osnivanju privremenih bolnica. Njegova knjiga „Sećanje iz Solferina“ inspirisala je osnivanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) 1863. godine.

Glavni ciljevi prve pomoći su očuvanje života i sprečavanje pogoršanja stanja. Ne obavlja ga uvek medicinsko osoblje. U hitnim situacijama, obični ljudi često moraju da pruže prvu pomoć kako bi spasili nečiji život.

Prva pomoć ne mora nužno zahtevati predznanje i može uključivati improvizaciju. Međutim, ako osoba koja pruža prvu pomoć ne zna šta radi, mogla bi da naškodi umesto da pomogne. Zato, Međunarodna federacija Crvenog krsta i crvenog polumeseca ohrabruje ljude da prođu osnovnu obuku iz prve pomoći ili se barem obrazuju koristeći dostupne pouzdane izvore.

Svetski dan prve pomoći ima za cilj podizanje svesti o tome na koji način prva pomoć može sprečiti povrede i spasiti živote u svakodnevnim i kriznim situacijama, kao i promovisanje pristupačnosti prve pomoći. Događaji i aktivnosti održani na ovaj dan fokusirani su na obuku za pružanje prve pomoći. Svake godine bira se nova globalna tema za taj dan, a učesnici se ohrabruju da planiraju događaje prema temi tekuće godine.

Prva pomoć je važna i igra ključnu ulogu u našim životima, ali odgovarajuća obuka i znanje su neophodni pri pružanju prve pomoći povređenoj ili bolesnoj osobi. Takođe, prilikom putovanja uvek treba da nosimo komplet prve pomoći, sa važećim rokom trajanja, a pribor za prvu pomoć treba da imamo i u svojim domovima, na radnim i javnim mestima.

U Crvenom krstu u Srbije svake godine preko 30.000 građana nauči osnovne veštine prve pomoći, a obučava ih 1.165 predavača i instruktora koliko ih ima u mreži Crvenog krsta Srbije.

Svetski dan prve pomoći posvećen je širenju svesti o značaju učenja prve pomoći!

Najvažniji načini obeležavanja ovog dana uključuju učešće u aktivnostima koje promovišu znanje i obrazovanje o prvoj pomoći, kao i sticanje praktičnih veština iz prve pomoći za sebe, svoju porodicu i prijatelje.

Prva pomoć je delatnost Crvenog krsta koja je uređena i Zakonom o Crvenom krstu Srbije/CKS (član 6, 7 i 10 Zakona), kao povereno javno ovlašćenje, i takođe kao usluga koju pružamo svim pravnim i fizičkim licima.

Program prve pomoći CKS obuhvata:

• Obuku građana i volontera Crvenog krsta u pružanju prve pomoći;
• Angažovanje ekipa prve pomoći u obezbeđenju javnih skupova, sportskih manifestacija i drugih okupljanja;
• Promociju prve pomoći i preventivnih mera za sprečavanje nesreća i povređivanja (naročito u okviru bezbednosti u saobraćaju i bezbednosti na radnom mestu);
• Obuku predavača i instruktora Crvenog krsta u prvoj pomoći;
• Izradu literature iz prve pomoći: priručnika, uputstava i vodiča za pružanje prve pomoći za različite ciljane grupe i namene.

Takođe, Crveni krst Srbije preko opštinskih I gradskih organizacija sprovodi sledeće obuke: obuke o prvoj pomoći za buduće vozače (prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima); obuke za zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom (na osnovu člana 10. Zakona o Crvenom krstu Srbije); obuke za pripadnike svih struktura u okviru lokalne zajednice koje su angažovane u slučaju masovnih nesreća (vatrogasno-spasilačke jedinice MUP-a Srbije, jedinice Civilne zaštite, pripadnici saobraćajne policije, pripadnici javnih komunalnih službi); obuke volontera CKS za delovanje u nesrećama i obuke za spasioca na vodi.

Veštine koje možete naučiti u okviru prve pomoći:

• CPR (kardiopulmonalna reanimacija): izvođenje masaže srca i veštačkog disanja kako bi se održala cirkulacija i disanje kod osoba sa srčanim zastojem.
• Zbrinjavanje rana: čišćenje, previjanje i negu posekotina, ogrebotina i drugih rana radi sprečavanja infekcija i podsticanja zarastanja.
• Zbrinjavanje opekotina: primena odgovarajuće nege kod manjih i težih opekotina, uključujući hlađenje opekotine i prekrivanje sterilnim zavojem.
• Reakcija na gušenje: izvođenje tehnika kao što je Hajmlihov zahvat za otklanjanje prepreka iz disajnih puteva.
• Zbrinjavanje preloma: imobilizacija slomljenih kostiju i postavljanje udlaga kako bi se sprečile dodatne povrede.
• Zbrinjavanje šoka: prepoznavanje i pružanje pomoći osobi u stanju šoka – obezbeđivanjem toplote, udobnosti i pravilnog položaja do dolaska stručne pomoći.
• Alergijske reakcije: prepoznavanje simptoma teških alergijskih reakcija i primena epinefrina ako je potrebno.
• Trovanja: reagovanje u slučajevima trovanja gutanjem, udisanjem ili preko kože, uključujući pozivanje centra za kontrolu trovanja i pružanje prve pomoći.
• Hitna stanja usled toplote i hladnoće: pružanje pomoći kod toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, hipotermije i promrzlina.
• Pomoć pri epileptičnom napadu: obezbeđivanje sigurnosti osobe tokom napada i pružanje adekvatne nege tokom i nakon njega.
• Veštačko disanje: pružanje pomoći osobi koja ne diše adekvatno putem „usta na usta“ ili pomoću zaštitne maske.

Ove veštine omogućuju vam da efikasno reagujete u hitnim situacijama i pružite dragocenu podršku dok stručna medicinska pomoć ne stigne.

Uvek je dobro znati i najvažnije razloge pozvanja službe hitne medicinske pomoći (gubitak svesti, prestanak ili znatno poremećeno disanje ili rad srca, krvarenje i dr), a ako nismo sigurni, oni mogu pomoći savetima (besplatan poziv na 194 dostupan je 24 časa).

Izvori:

1. https://www.globalfirstaidcentre.org/event/world-first-aid-day-2025/
2. https://www.redcross.org.rs/