U našoj zemlji u toku je preporučena ( dobrovoljna) imunizacija protiv COVID-19. Moguće je izabrati bilo koju od pet dostupnih vakcina (Pfizer-BioNTech, Synopharm, Sputnik V, AstraZeneca, Spikevax ).

Pozivamo građane da se vakcinišu a pre toga da se informišu o ovim vakcinama i vakcinaciji:

O virusu: Novi korona virus (SARS CoV2) u svom sastavu sadrži proteine („N“ „E“ „M“ i „S“) od kojih je poslednji „S“ („spike“ protein ili protein „šiljka“) najvažniji jer omogućava ulazak virusa u ljudsku ćeliju.

O vakcinama

Sputnik V (Gam-COVID-Vac) („ruska“ vakcina) je vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina koji dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Adenovirus je izmenjen tako da se ne umnožava u organizmu. Prva i druga doza vakcine se razlikuju samo u odnosu na nosač (adenovirus serotip 26 u prvoj odnosno serotip 5 u drugoj dozi). Vakcinacija je namenjena odraslima           ( uzrast ≥18 godina). Prema nacionalnim preporukama, vakcinacija se sprovodi sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od najmanje 3 nedelje.

Pfizer-BioNTech vakcina sadrži iRNK u lipidnom omotaču koji omogućava stvaranje „spike“ proteina u ćelijama  i tako dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Važno je napomenuti da se iRNK ne umnožava i ne ugrađuje u genom ćelije jer se brzo razgrađuje  u organizmu. Vakcinacija se sprovodi  se dve odvojene doze vakcine u razmaku od najmanje 3 nedelje kod osoba ( uzrast ≥12 godina).Prema zaključku Stručnog komiteta za imunizaciju osobe uzrasta 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu protiv COVID-19 Pfizer-Bio-NTech vakcinom, po preporuci nadležnog pedijatra, pri čemu obrazac saglasnosti za vakcinaciju potpisuje lice koje se vakciniše u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata. Prema zaključku Stručnog komiteta za imunizaciju, imunizacija dece uzrasta 12 do 15 godina vakcinom proizvođača Pfizer-BioNTech preporučuje se prvenstveno kod dece sa komorbiditetima (neurološkim, metaboličkim, nefrološkim, kardiološkim, respiratornim, hematološkim, onkološkim, reumatološkim i dr.), uz prethodno dobijeno mišljenje pedijatra subspecijaliste iz odgovarajuće oblasti, kao i kod gojazne dece (vrednosti indeksa telesne mase iznad 95-og percentila). Vakcina Pfizer-BioNTech može se primeniti i kod ostale dece uzrasta 12 do 15 godina uz mišljenje pedijatra. 

Synopharm („kineska“ vakcina) je inaktivisana vakcina proizvedena tehnologijom prethodno već korišćenom u razvoju vakcina (npr. vakcina protiv dečje paralize, besnila i dr.). Vakcina sadrži mrtvi virus SARS-CoV-2 koji je izgubio sposobnost razmnožavanja u ljudskoj ćeliji, ali zato stvara zaštitni imunitet. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 2-4 nedelje..

AstraZeneca COVID-19 („oksfordska“) vakcina je, slično ruskoj, vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina i dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 12 nedelja.

Kod osoba koje su primile prvu dozu vakcine Astra Zeneka, kao druga doza može se primeniti i različita vakcina, pri čemu se preporučuje primena mRNK vakcine proizvođača Pfizer-BioNTech.

       Spikevax ( raniji naziv Moderna) vakcina sadrži informacionu iRNK inkapsuliranu u lipidne nanočestice. Nakon vakcinacije ćelije na mestu primene vakcine preuzimaju lipidne čestice  i dolazi do stvaranja  „spike“ proteina odnosno proteina “šiljka“ virusa. Tada naše imunske ćelije prepoznaju protein „šiljka“ što stimuliše imunitet i  doprinosi zaštiti od bolesti COVID-19. Važno je napomenuti da se iRNK ne umnožava i ne ugrađuje u genom ćelije jer se brzo razgrađuje  u organizmu. Vakcina Spikevax se primenjuje za vakcinaciji kod osoba uzrasta 12 godina i starijih. Daju se dve doze vakcine  u razmaku od 28 dana. Vakcina se ne daje ako je osoba imala ranije ozbiljnu alergijsku reakciju (anafilaktički šok) na komponente vakcine ili tešku neželjenu reakciju nakon prethodne doze vakcine ili ako osoba ima akutnu bolest ili povišenu telesnu temperaturu.

Najčešća pitanja i odgovori u vezi vakcinacije protiv COVID-19

Koliko brzo se stvara imunitet nakon vakcinacije?

Da li mogu da obolim od COVID-19 iako sam vakcinisan/a?

Studije pokazuju da nas vakcine protiv COVID-19 efikasno štite od infekcije, ali su posebno značajne jer smanjuju rizik od teških formi bolesti koje bi zahtevale bolničko lečenje. Vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv virusa koji uzrokuje COVID-19. Obično je potrebno nekoliko nedelja (2-4) nakon primanja druge, odnosno 7-10 dana nakon dobijanja treće doze COVID-19 vakcine da se stvori zaštitni imunitet protiv novog virusa korona. Osoba se smatra potpuno vakcinisanom ako je prošlo ≥2 nedelje nakon primanja druge doze ili ≥7 dana nakon treće doze vakcine, a manje od 210 dana od dobijanja druge ili treće doze vakcine.  To znači da je moguće da vakcinisna osoba dobije COVID-19 neposredno nakon ili u toku vakcinacije (npr. između dve doze) ako je u prethodnih 14 dana bila u kontaktu sa inficiranom osobom. To je zato što vakcina nije imala dovoljno vremena da pruži zaštitu odnosno organizam nije stigao da stvori zaštitni imunitet.

     Iako se to retko dešava, neke osobe neće stvoriti imunitet, jer nijedna vakcina ne pruža 100% zaštitu. Rizik od infekcije SARS CoV2  kod potpuno vakcinisanih ljudi ne može se u potpunosti eliminisati sve dok virus cirkuliše.  Zato je važno da u toku i nakon vakcinacije preduzimate sve mere zaštite od COVID-19 (nosite zaštitnu masku, držite distancu, izbegavate okupljanja…). Trenutno dostupni podaci pokazuju da potpuno vakcinisane osobe imaju manju verovatnoću da se inficiraju SARS-CoV-2 u odnosu na nevakcinisane osobe. Infekcije SARS-CoV-2 kod vakcinisanih osoba su potencijalno  manje prenosive nego infekcije kod nevakcinisanih osoba, odnosno te osobe manje i kraće zarazne u poređenju sa SARS-CoV-2  pozitivnim nevakcinisanim osobama.

Napomena: od vakcine nećete dobiti COVID-19 a vakcinalni virus (odnosno njegove komponente) se ne izlučuju iz organizma. To znači da niste zarazni za svoju okolinu nakon vakcinacije. Zaraznost može nastati ako niste stvorili imunitet nakon vakcinacije ili preležane bolesti ili je prošlo minimum 3 meseca od infekcije a bili ste u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom.

Koliko dugo traje imunitet posle vakcine protiv COVID-19?

Trajanje imuniteta posle vakcinacije protiv COVID-19  je ograničeno (4-5 meseci), zbog čega su uvedene dodatne (buster) doze vakcine. Sada znamo da prirodni imunitet na SARS-CoV-2, posle preležane bolesti  vremenom počinje da opada. Jedna danska studija sugeriše da su mlađi od 65 godina imali oko 80% zaštite tokom najmanje šest meseci, dok su stariji od 65 godina imali samo 47% zaštite od infekcije virusom SARS-CoV-2.

Šta ako sam sprečen/a da dođem na zakazanu vakcinaciju drugom ili trećom dozom vakcine?

Propisan je minimalni ali ne i maksimalni vremenski razmak između prve i druge odnosno druge i treće doze vakcine. Dakle, ne možete biti vakcinisani ranije u odnosu na zakazani termin ali se vakcinacija može odložiti (preporučeno je što kraće odlaganje).  Najbolje za vas je da drugu (odnosno treću) dozu primite pravovremeno (u naznačenom vremenu) da bi što pre stvorili ili podstakli imunitet. Vakcinacija se može odložiti iz opravdanih medicinskih ili nemedicinskih razloga. Napomena: Ukoliko ste pre primanja druge ili treće doze u međuvremenu dobili COVID-19 potrebno je odložiti  dozu vakcine minimum jedan mesec po ozdravljenju. Ako ste se razboleli od neke druge akutne bolesti ili vam se pogoršala hronična bolest javite se svom lekaru, a telefonom na vakcinalni punkt (biće vam zakazan novi termin po izlečenju ili poboljšanju).

Šta ako sam neposredno pre ili u toku vakcinacije bio/la u bliskom kontaktu sa osobom kod koje potvrđen COVID-19?

Ukoliko ste u poslednjih 7-10 dana bili u bliskom kontaktu sa osobom kod koje je potvrđen COVID-19 (blizak kontakt unutar 2 metra, bez maske, 15 minuta i duže tokom 24 časa), vakcinacija se odlaže za narednih 10 dana.

Da li je potrebno i kada da se vakcinišem ako sam preležao/la COVID-19?

Da, potrebno je. Iako vi niste prioritet za vakcinaciju, vakcinacija se zbog rizika od ponovne infekcije preporučuje. U slučaju da ste imali laboratorijski potvrdu COVID-19, bez simptoma, vakcina se najranije može dati 10 dana od dana laboratorijske potvrde COVID-19; U slučaju da ste imali blagu kliničku sliku bolesti, bez potrebe za hospitalizacijom, vakcina se najranije može dati 30 dana od laboratorijske potvrde COVID-19; U slučaju da ste imali tešku kliničku formu COVID-19, zbog koje ste hospitalizovani, vakcina se najranije može dati 90 dana od ozdravljenja.

To se naročito odnosi na osobe koje su u visokom riziku od infekcije zbog čestih i ponavljanih kontakata sa bolesnim osobama (npr. zdravstveni radnici, negovateljice u gerontološkim centrima itd). Minimalni vremenski razmak do vakcinacije se računa od dana kada s prestanka simptoma akutne bolesti  ( npr pacijent nema više povišenu telesnu temperaturu). Ako niste imali simptome, a imali ste pozitivan PCR ili brzi antigenski test, minimalni razmak je mesec dana od dana pozitivnog testa. Ako ste u terapiji COVID-19 primali rekonvalescentnu plazmu ili monoklonska antitela  potrebno je vakcinaciju odložiti za 90 dana.

Da li su vakcine protiv COVID-19 bezbedne?

Za razliku od lekova, vakcine se po pravilu daju zdravim ljudima. To je razlog zašto svaka vakcina, kao i svaki lek, prethodno prolazi veliki broj testiranja i analiza u pogledu njihove bezbednosti. Pre primene, vakcine se najpre ispituju na velikom broju                   (desetinama hiljada) dobrovoljaca. Svaki proizvođač kontroliše kvalitet i bezbednost u procesu proizvodnje. U našoj zemlji Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) vrši registraciju vakcina i izdaje dozvolu za stavljanje vakcine u promet. Takođe, ALIMS sertifikuje analize svake serije vakcina koja je u prometu, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet. I nakon početka vakcinacije nastavlja se nadzor kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni događaji/reakcije i kako bi se pratio učinak vakcina u rutinskoj upotrebi. Većina neželjenih reakcija posle vakcinacije protiv COVID-19 su blage, očekivane i prolaze unutar par dana, bez terapije. Retko ili veoma retko dešavaju se i ozbiljne neželjene reakcije posle vakcinacije nekom od gore navedenih vakcina.

Nemojte  nikad zaboraviti da je rizik da obolite ili umrete od COVID-19  neuporedivo veći nego rizik od eventualnih ozbiljnih neželjenih reakcija nakon vakcinacije koje su retke ili veoma retke.

Koje su najčešće neželjene reakcije nakon vakcinacije protiv COVID-19?

Svaka vakcina, kao i svaki lek, može dati određene neželjene reakcije. Velika većina tih reakcija su očekivane i po pravilu blage, kratkotrajne i ne ostavljaju trajne posledice po zdravlje vakcinisanog. Najčešće neželjene reakcije nakon primene vakcina protiv COVID-19 su lokalne: bol, otok i crvenilo na mestu primanja vakcine (nadlaktica). Moguće su i blagi zamor, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, mučnina, otok limfnih čvorova u blizini mesta primene vakcine. Ove reakcije se ne javljaju kod svih, nego samo kod nekih vakcinisanih, bez obzira da li je u pitanju prva ili druga doza vakcine i predstavljaju prirodnu reakciju organizma. Nešto su češće posle druge doze vakcine. Traju dan-dva, ređe nekoliko dana i najčešće ne zahtevaju lekarsku pomoć. Retke ili veoma retke, teže i dugotrajnije reakcije (ukoliko se jave) zahtevaju da se obratite lekaru.

Napomena: većina ozbiljnih „neželjenih događaja“ u toku ili posle vakcinacije se samo „poklapa“, tj. vremenski koincidira sa vakcinacijom, tj. desile bi se i da nije bilo vakcinacije. Ipak, da bi se utvrdilo da li je reč o neželjenoj reakciji posle vakcinacije, svaka od njih zahteva da se javite lekaru.

Da li su posle vakcinacije moguće alergijske reakcije?

Kao i na svaki lek, tako i na svaku vakcinu se (izuzetno retko) mogu javiti teže alergijske reakcije (podrazumevaju anafilaksiju, gušenje, nesvesticu...). One se najčešće javljaju unutar nekoliko minuta do sat vremena posle vakcinacije. Zato se posle vakcinacije rutinski savetuje da ostanete u čekaonici bar 15 minuta (ili pola sata ako lekar tako odredi), a ako ste skloni alergijama i duže (sat vremena). Alergija na prirodne alergene (grinje, polen…) nije razlog za zabrinutost i ne predstavlja kontraindikaciju za vakcinaciju. Međutim, ako ste skloni alergijama na lekove ili vakcine, posebno na više vrsta lekova iz različitih grupa, saopštite taj podatak lekaru, ali imajte na umu da je vakcinacija protiv COVID-19 i tada moguća i izvodljiva ali uz pojačane mere opreza (ponekad se savetuje prethodni pregled kod alergologa ili alergološko ispitivanje ili vakcinacija u bolničkim uslovima). Ako se unutar nekoliko dana od vakcinacije na mestu davanja vakcine pojavi crvenilo i otok koji svrbi i širi se toliko da zahvata rame i/ili lakat i onemogućava pokrete u zglobu, potrebno je javiti se svom lekaru.

Saveti u slučaju da se jave neželjene reakcije:

Ako imate umeren do jak bol na mestu davanja vakcine možete staviti hladan oblog. Porazgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju lekova koji se prodaju bez recepta, kao što su ibuprofen, paracetamol ili antihistaminici. Ove lekove možete uzimati samo ako nemate drugih medicinskih razloga koji vas sprečavaju da normalno uzimate ove lekove. Ne preporučuje se preventivno uzimanje ovih lekova (pre vakcinacije) jer nije poznato da li i kako ovi lekovi utiču na  delotvornost vakcine.

U slučaju da imate povišenu telesnu temperaturu koja se održava satima, uzimajte puno tečnosti i antipiretike  (npr. paracetamol ili ibuprofen), a ako febrilnost ( posebno T>38,5^◦S) traje danima posle vakcinacije javite se lekaru. Imajte na umu da povišena telesna temperatura koja se javi nakon 4-7 dana od vakcinacije najčešće ima neki drugi uzrok i nije posledica vakcinacije. Napomena: ako ste bili u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom unutar 7-10 dana pre vakcinacije, povišena telesna temperatura može biti prvi znak infekcije (obično se javljaju i druge tegobe kao što su zamor, gubitak čula mirisa i/ili ukusa i dr.) pa je potrebno da se odmah javite u nadležnu „kovid“ ambulantu.

VAKCINACIJA OSOBA KOD KOJIH JE NAKON DAVANJA PRVE DOZE VAKCINE DOŠLO DO ALERGIJSKE REAKCIJE

Osobe kod kojih je nakon prve doze vakcine došlo do alergijske reakcije, a od davanja prve doze je prošlo manje od šest meseci, mogu primiti kao drugu dozu različitu vakcinu, u skladu sa mišljenjem dobijenim od strane alergologa/kliničkog imunologa.

Vakcinacija protiv COVID-19 i planiranje trudnoće

Parovi koji planiraju trudnoću ne moraju da odlažu začeće nakon vakcinacije.  Parovima koji treba da uđu u program biomedicinski potpomognute oplodnje preporučuje se prethodna kompletna vakcinacija protiv COVID-19. Po obavljenoj vakcinaciji medicinski tim će proceniti kada je optimalno vreme (od nekoliko dana do dva meseca) za započinjanje ovog postupka, kako imunski sistem ni na koji način na njega ne bi uticao.

Da li se mogu vakcinisati trudnice?

Preporučuje se vakcinacija trudnica vakcinom proizvođača Pfizer-BioNTech. Vakcinacija trudnica navedenom vakcinom može se sprovesti tokom čitave trudnoće, pri čemu se preporučuje da trudnice prime dve, a po mogućstvu i buster dozu vakcine pre porođaja ili pre ulaska u treći trimestar trudnoće, kada je rizik od ozbiljnog oboljevanja najveći. Ukoliko je prva doza vakcine protiv COVID-19 primljena pre trudnoće, ili u momentu davanja prve doze žena nije znala da je trudna, drugu dozu treba primiti u roku od tri nedelje, pri čemu se primenjuje vakcina proizvođača Pfizer –BioNTech, bez obzira na vrstu vakcine koja je primenjena kao prva doza. Trudnici sa teškim oblikom  oslabljenog imunog sistema (sa autoimunskim bolestima, malignitetima, na dugotrajnoj primeni visokih doza imunosupresivne terapije, sa transplantiranim organom i drugim stanjima imunokompromitovanosti) pre vakcinacije potrebna je konsultacija sa lekarom koji leči osnovno stanje bolesti ili specijalistom alergologije i imunologije.

Šta je sa vakcinacijom dece?

Osobe uzrasta 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu Pfizer-BioNTech ili Spikevax             vakcinom po preporuci nadležnog pedijatra, pri čemu obrazac saglasnosti za vakcinaciju potpisuje lice koje se vakciniše u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata. Vakcinu mogu da prime i osobe sa hroničnim obolenjima.

Imunizacija dece uzrasta 12 do 15 godina vakcinama Pfizer-BioNTech ili  Spikevax i preporučuje se prvenstveno kod dece sa komorbiditetima (neurološkim, metaboličkim, nefrološkim, kardiološkim, respiratornim, hematološkim, onkološkim, reumatološkim i dr.), uz prethodno dobijeno mišljenje pedijatra subspecijaliste iz odgovarajuće oblasti, kao i kod gojazne dece (vrednosti indeksa telesne mase iznad 95-og percentila). Vakcinacija dece uzrasta 12–15 godina može se vršiti u domovima zdravlja, odsek za imunizaciju dece, pedijatrijskim odeljenjima bolnica, kao i na svim ostalim vakcinalnim punktovima za imunizaciju protiv COVID-19, uz prethodni pregled nadležnog lekara na punktu, u cilju utvrđivanja postojanja privremenih, odnosno trajnih kontraindikacija za imunizaciju.

Da li se mogu vakcinisati dojilje?

U skladu sa revidiranim preporukama Stručnog komiteta za imunizaciju dojenje ne predstavlja kontraindikaciju za primenu vakcina protiv COVID-19, izuzev vakcine Sputnik V u čijem uputstvu se dojenje navodi kao kontraindikacija za primenu.

Da li smem da se vakcinišem ako imam autoimunu bolest?

Autoimuna oboljenja nisu kontraindikacija za većinu vakcina protiv COVID-19, ali su mera opreza, što znači da je vakcinacija moguća i izvodljiva ali uz prethodnu konsultaciju sa ordinirajućim lekarom (specijalistom). Zbog terapije koju uzimaju pacijenti sa ovim bolestima, posebno ako uzimaju imunosupresivne lekove, imuni odgovor na vakcinu može biti slabiji.

Da li smem da se vakcinišem ako imam  malignu bolest?

Da, ali uz prethodnu konsultaciju sa nadležnim lekarom (onkologom). Pacijentima kod kojih je bolest u pogoršanju ne savetuje se vakcinacija dok bolest ne bude stavljena pod kontrolu (osim ako zbog visokog rizika od infekcije nadležni lekar ne proceni drugačije). Ako primate citostatike, radioterapiju ili hemioterapiju, ova terapija slabi vaš imuni sistem i moguće je da će imuni odgovor na vakcinu biti slabiji.

Da li i ko treba da primi treću ( buster) dozu vakcine?

Buster doza vakcine protiv COVID-19 primenjuje se kod svih osoba, uzrasta 18 godina i starijih, kod kojih je završena primovakcinacija i to nakon najmanje tri meseca od davanja druge doze vakcine, bez obzira na vrstu vakcine koju je osoba primila u okviru primovakcinacije.

Ostavlja se mogućnost da osoba koja se vakciniše izabere vrstu vakcine koja će biti primenjena kao buster doza.  Ukoliko se Gam-KOVID-Vak vakcina primenjuje kao buster doza, u tom slučaju daje se prva komponenta navedene vakcine.

Kada se primenjuje vakcina Spikevax za buster se daje doza od 0,25 ml.

Primena buster doze vakcina protiv COVID-19 za sada se ne preporučuje kod zdrave dece mlađe od 18 godina. Buster doza vakcine protiv COVID-19 može se primeniti kod dece mlađe od 18 godina sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama ( oslabljenim imunitetom) i drugim komorbiditetima koji nose povećan rizik od komplikacija kovid 19, uz mišljenje nadležnog lekara subspecijaliste.

  Vakcinacija pacijenata sa oslabljenim imunitetom

Kod se osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom (pacijenti na hemioterapiji, pacijenti sa transplantacijom organa koji primaju imunosupresivnu terapiju, pacijenti sa imunosupresivnom terapijom autoimunskih i imunoinflamatornih oboljenja, pacijenti sa HIV/AIDS-om, pacijenti na hemodijalizi itd) preporučuje se primena dodatne doze vakcine posle najmanje 28 dana od aplikovanja druge doze vakcine, pri čemu se kao dodatna doza daje dostupna mRNK vakcina, uz mišljenje nadležnog lekara specijaliste.

Preporučuje se primena četvrte doza vakcine, nakon najmanje tri meseca od davanja dodatne, treće doze mRNK vakcine,  kod osoba sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama.

      Kod osoba na hemodijalizi koje su već primile buster dozu vakcine protiv COVID-19, posle šest meseci od davanja druge doze, a kod kojih je i nakon buster doze izostao humoralni imunski odgovor, preporučuje se primena dve doze dostupne mRNK vakcine u razmaku od 21 dana, posle najmanje šest nedelja od davanja buster doze.

Koje su kontraindikacije za vakcinaciju (ko ne sme da ih primi)?

Za svaku vakcinu ponaosob propisane su kontraindikacije (ko ne sme da primi datu vakcinu). Najčešće kontraindikacije za vakcinaciju su: alergijske reakcije (posebno anafilaksija i teže alergijske reakcije) na prethodnu dozu vakcine ili komponentu te vakcine,  teške neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine, akutna bolest uključujući povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje hroničnih bolesti, trudnoća (osim za Pfizer-BioNTech vakcinu, koja se može dati u drugom i trećem trimestru trudnoće), dojenje                           (ukoliko se vakciniše vakcinom Sputnik V). Deca i adolescenti uzrasta do 18 godina ne mogu se vakcinisati Sputnik V, Synopharm ili AstraZeneca vakcinom dok se deca uzrasta do 12 godina ne mogu vakcinisati Pfizer-BioNTech ili Spikevax vakcinom. Podatak o teškoj alergijskoj reakciji u prošlosti na lekove ili vakcine obavezno napomenite (posebno u slučaju da primate Sputnik V ili Synopharm vakcinu). Mere opreza (nisu kontraindikacije) su specifične za svaku vakcinu, a vakcinacija se sprovodi prema proceni lekara na vakcinalnom punktu (savetuje se da lekaru na vakcinalnom punktu obavezno kažete od kojih hroničnih bolesti bolujete, da li ste alergični na neki lek i da ponesete potrebnu medicinsku dokumentaciju; takođe, lekar treba da zna ukoliko uzimate imunosupresivnu ili antikoagulantnu terapiju).

Zašto je potrebno nositi masku i nakon vakcinacije?

Zaštitnu masku nosite i u toku i nakon vakcinacije iz više razloga. Masku nosite ne samo zato jer je to zvanično propisano epidemiološkim merama, nego i zato jer:

• nije sigurno da ste stvorili zaštitni imunitet na vakcinu ni da li je taj imunitet dovoljan da vas zaštiti u slučaju da ste u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom – nijedna vakcina nije 100% efikasna
• u slučaju da niste stvorili imunitet nakon vakcinacije ili vaš imunitet oslabi nakon više meseci i dođete u kontakt sa inficiranom osobom, moguće je da se inficirate ili da obolite od COVID-19 . Iako  zaraznost  traje kraće  nego kod nevakcinisanih osoba, potrebno je da nosite masku u narednih 10 dana
• maska štiti i od novih, mutiranih, varijanti SARS-CoV-2 virusa koji se pojavljuju.

Da li treba proveravati antitela posle vakcinacije?

Nakon vakcinacije većina vakcinisanih stvori antitela klase IgG (na „spike“ protein, a kod Synopharm vakcine i na ostale delove virusa). Nivo antitela zavisi od toga koliko vremena je prošlo od davanja druge doze vakcine, mada se izvestan imunitet postiže i posle prve doze vakcine. Iako se kod jednog broja vakcinisanih zaštita može očekivati i posle minimum  nedelju dana od druge doze, provera pre minimum 28 dana ( za Sinopharm posle 45 dana od druge doze) može dati lažno negativne rezultate. Imunitet zavisi i od imunog odgovora organizma (može biti umanjen ako vam je imunitet oslabljen iz raznih razloga). Međutim, posle vakcinacije  se ne savetuje rutinska provera nivoa stvorenih antitela sa ciljem provere imuniteta jer, za sada, nije poznato koji je nivo antitela dovoljan da nas zaštiti od infekcije ovim virusom. Osim toga, postoji i ćelijski imunitet koji se stvara posle vakcinacija a za koga trenutno ne postoje komercijalno dostupni testovi (ako ne stvorite antitela, ne znači nužno da niste zaštićeni od infekcije). Manji procenat vakcinisanih neće stvoriti imunitet na vakcinu (taj procenat se razlikuje od vakcine do vakcine).

Da li mogu da primim drugu dozu vakcine nekog drugog proizvođača?

Vakcinacija se kompletira davanjem druge doze vakcine istog proizvođača. Jedino se ostavlja mogućnost izbora  buster doze. Ukoliko se Sputnik V vakcina primenjuje kao treća (buster) doza, u tom slučaju daje se prva komponenta navedene vakcine. Kod osoba koje su primile prvu dozu vakcine Astra Zeneka, kao druga doza može se primeniti i različita vakcina, pri čemu se preporučuje primena mRNK vakcine proizvođača Pfizer-BioNTech.

Koji je vremenski razmak između davanja vakcine protiv COVID-19  i vakcine protiv gripa?

Vakcina protiv COVID-19 može se primeniti istovremeno sa vakcinom protiv sezonskog gripa, pri čemu se vakcine daju u suprotne ruke. Ukoliko se ne daju istovremeno, vakcine se mogu dati i u bilo kom vremenskom razmaku.

Da li  vakcine mogu ostaviti neke trajne posledice na primer autoimune bolesti?

Iako je do sada (treća nedelja septembra 2021. godine) u svetu aplikovano više od pet milijardi različitih vrsta vakcina protiv COVID-19.i dalje se često postavlja pitanje o tome da li ove vakcine mogu da pogoršaju tok postojeće autoimune bolesti ili, čak, da izazovu njeno nastajanje. Istini za volju, do sada nije pouzdano utvrđeno zbog čega neki ljudi uopšte razvijaju autoimune bolesti (najčešće se u literaturi navodi da su uzrok tome genetski faktori i faktori sredine), a neki ne, ali se pouzdano zna da su autoimune bolesti postojale i mnogo, mnogo ranije pre nego što se započelo sa primenom vakcina. Dakle, logično posmatrano, nema nikakvog opravdanja za direktno povezivanje pojave autoimunih bolesti sa primenom vakcina. Ako se uzme u obzir broj do sada datih vakcina protiv COVID-19 i izostanak bilo kakvog porasta automunih bolesti u svetu, onda ne bi trebalo dovoditi u vezu ni ove vakcine sa pojavom autoimunih oboljenja.

Mi ne znamo ni za jedan dugoročni efekat vakcina duži od dva meseca, jer sve što je u direktnoj vezi sa vakcinama od neželjenih reakcija se događa u tom periodu, a najčešće unutar prva tri dana od vakcinacije. Ono što je važno reći je da je najverovatnije infekcija (virusna, baterijska ili neka treća) pokretač autoimunih formi bolesti, a pošto vakcina ne izaziva infekciju već samo aktivaciju antitela i zaštitu od infekcije, onda i sa te strane gledano, nema mesta strahu da će ona izazvati takav negativan efekat. Nijedna vakcina neće izazvati ništa od onoga što bi nevakcinisanoj osobi izazvala prirodna infekcija u smislu poremećaja zdravlja. Prema tome, bolje je da se od te bolesti ili same infekcije zaštitimo vakcinom nego da čekamo eventualne posledice od kontakta sa živim uzročnikom infekcije, kada ne znamo kako ćemo na njega odreagovati. Na kraju, nijedna vakcina nema sposobnost da nakon davanja hronično stimuliše imuni odgovor (imuni odgovor stimulisan vakcinama je vremenski ograničen) pa tako ne može ni teoretski izazvati hronični poremećaj kod vakcinisanog. Inače, vredi se podsetiti da pre donošenja odluke o dozvoli puštanja u promet vakcine (ili nekog drugog leka), samo na nivou Američke agencije za hranu i lekove (poznatija kao „FDA“), učestvuje čak pet hiljada stručnjaka različitih profila. I ovaj primer govori o ozbiljnosti i značaju da se obezbede svi mogući preduslovi da vakcina koja se pušta na tržište bude, pre svega, bezbedna po zdravlje vakcinisanih i da što je više moguće više štiti vakcinisane od posledica bolesti protiv koje je usmerena.