I ove godine u Srbiji se pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA” obeležava 31. januar, Nacionalni dan bez duvana. Pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja što je i tema ovogodišnje kampanje.  

Posledice upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu

Upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja. 

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.

Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja. Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (MKB 10). Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti(21%) odrasli stanovnik. U prethodnim godinama, na tržištu su se pojavilii novi duvanski i nikotinski proizvodi čija popularnost raste. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.  Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36% punoletnih stanovnika Srbije.

U Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i rezultati Istraživanja iz 2019. godine.

Kao i do sada, veći procenat pušača duvanskih proizvoda je zabeležen kod muškaraca (33,9%), nego kod žena (30,1%). U pogledu geografske rasprostranjenosti, region Šumadije i Zapadne Srbije se ističe po manjem procentu svakodnevnih pušača (23,9%), dok je u Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji veći procenat pušača koji pripadaju uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina (21,4%, odnosno 17,5%). Najveći procenat pušača duvanskih proizvoda je bio u starosnoj grupi od 45 do 54 godine (41,3%). U populaciji mladih starosti od 15 do 19 godina svaki sedmi (14,4%) je izjavio da konzumira neki od duvanskih proizvoda. Takođe, taj procenat je veći (35,5%) u populaciji sa najnižim primanjima domaćinstva. Svakodnevno je pušio duvanske proizvode svaki četvrti stanovnik Srbije (27,1%). Svakodnevnih pušača cigareta je bilo 26,5%, a 15,8% je pušilo 20 i više cigareta dnevno.

Istraživanje 2019. godine je pokazalo da je rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila 31,9%. Cigarete, cigare ili duvan za lulu (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 30,5% stanovnika. Cigarete je pušilo 24,8% (svakodnevno ili povremeno), cigare 6,6%, zagrevane duvanske proizvode 0,7%, nargile/šiše 0,5%, duvan za lulu 0,3% i druge duvanske proizvode 0,2%. Elektronske cigarete ili slične elektronske uređaje (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 3,3% stanovnika.

Rezultati Istraživanja 2019. godine ukazuju na potrebu unapređivanja zakonske regulative i njene implementacije. Ovo, između ostalog, proizilazi iz nalaza da je skoro polovina stanovništva (48,9%) starijeg od 15 godina bila izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru svaki dan, a skoro isto toliko (49,1%) nepušača je bilo zabrinuto zbog štetnih posledica izloženosti duvanskom dimu po sopstveno zdravlje.

Posebno osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i  brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Pušenje i KOVID-19

Brojna istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih oboljenja. Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju KOVID-19, oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2. U cilju prevencije prenosa virusa SARS-CoV-2 savetuje se da se izbegava dodirivanje lica rukama. Ova preporuka se teže može primeniti kod korisnika duvana koji tokom pušenja ili upotrebe duvana češće rukama dodiruju lice, pa zato pušenje može predstavljati rizik kod prenosa virusa. Pored toga, tokom pušenja skida se maska, koja je u toku pandemije u zatvorenim prostorima obavezna.

Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

• O globalnoj pandemiji upotrebe duvana
• Pušenje i kovid-19:
• Aplikacija Instituta za javno zdravlje Vojvodine za mobilne telefone „Ostavi sad“, za podršku samoodvikavanju od pušenja. Preuzmite sa sajta: http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/ ili koristite letak koji sadrži testove za procenu stepena zavisnosti, spremnosti na odvikavanje i QR-kôd ka aplikaciji za android mobilni telefon:
  • Prednja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje i QR-kôdom:
  • Zadnja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje:
• Letak „Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima“;
• Bojanka za decu uzrasta 6-10 godina: „Zdrava deca zdravi ljudi cigareta tu ne smrdi“:

Izvor:

1. WHO Report on the Global Tobacco Epidemic 2019. World Health Organization: Geneva; 2019.
2. Kilibarda B, Mitov Scekic S, Stankovic L, Vitrai J, Bojovic A, Pusztai Z, Mauer-Stender K. Smoking attributable number of deaths in Serbia. Abstract book ECTOH Berlin, 2020.
3. WHO Report on the Global Tobacco Epidemic, 2008: The MPOWER Package. World Health Organization: Geneva; 2008.
4. Reitsma MB, Fullman N, Ng M, Salama JS, Abajobir A, Abate KH, et al. Smoking prevalence and attributable disease burden in 195 countries and territories, 1990–2015: a systematic analysis from the Global Burden of Disease Study 2015. The Lancet. 2017. 389(10082): p. 1885-1906.
5. Ministarstvo zdravlja RS. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine. https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20216003.pdf
6. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. 31. januar, Nacionalni dan bez duvana – „365 dana bez duvana“. https://www.batut.org.rs/index.php?content=2169