Još 1948. godine zemlje sveta su se udružile i osnovale SZO kako bi unapređivali zdravlje, očuvali svet bezbednim i služili ranjivim društvenim grupama tako da svako i svuda može da postigne najviši nivo zdravlja i blagostanja.

75. godišnjica SZO je prilika da se osvrnemo na uspehe javnog zdravlja koji su unapredili kvalitet života tokom poslednjih sedam decenija. To je i prilika da se podstaknu aktivnosti za suočavanje sa današnjim i budućim zdravstvenim izazovima.

Pridružite se SZO na putu ka postizanju zdravlja za sve.

Ključne poruke za javnost:

• Izraz „Zdravlje za sve“ predviđa da svi ljudi imaju dobro zdravlje za ispunjen život u mirnom, prosperitetnom i održivom svetu.
• Pravo na zdravlje je osnovno ljudsko pravo. Svaki čovek mora imati pristup neophodnim zdravstvenim uslugama, na vreme i na mestu kada su nam potrebne, bez finansijskih poteškoća (što se naziva univerzalnom pokrivenošću zdravstvenom zaštitom [prim. prev]).
• 30% svetske populacije nema pristup osnovnim zdravstvenim uslugama.
• Skoro dve milijarde ljudi suočava se sa katastrofalnim ili osiromašujućim troškovima za zdravstvene usluge, sa značajnim nejednakostima, koje najviše utiču na one u najugroženijim sredinama.
• Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom omogućuje finansijsku zaštitu i pristup kvalitetnim osnovnim uslugama, izvlači ljude iz siromaštva, unapređuje dobrobit porodica i zajednica, štiti od kriza javnog zdravlja i pokreće nas ka #Zdravlju za sve (#HealthForAll).
• Da bi „zdravlje za sve“ postalo stvarnost, potrebni su nam:
  • pojedinci i zajednice koji imaju pristup visokokvalitetnim zdravstvenim uslugama, kako bi mogli da brinu o svom zdravlju i zdravlju svojih porodica;
  • kvalifikovani zdravstveni radnici koji pružaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, usredsređenu na ljude; i
  • kreatori politike posvećeni ulaganju u univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom.
• Naučni dokazi ukazuju da su zdravstveni sistemi zasnovani na pristupu primarne zdravstvene zaštite (PZZ) najefikasniji i najefektivniji način da se ljudima približe usluge koje doprinose zdravlju i blagostanju.
• COVID-19 je unazadio stremljenje svake zemlje do cilja „zravlje za sve“ (#HealthForAll).
• COVID-19 i druge vanredne zdravstvene situacije, koje se preklapaju sa humanitarnim i klimatskim krizama, ekonomskim ograničenjima i ratom, učinile su još hitnijim stremljenje svake zemlje do cilja „zdravlje za sve“ (#HealthForAll). Sada je vreme da lideri preduzmu akciju kako bi ispunili svoje obaveze u vezi sa univerzalnom pokrivenošću zdravstvenom zaštitom i da civilno društvo pozove lidere na odgovornost.
• Mora se ubrzati napredak ako se želi ispunjenje Ciljeva održivog razvoja UN koji se odnose na zdravlje.

Zahtevajte svoje pravo na pristup neophodnim zdravstvenim uslugama bez finansijskih opterećenja!

Zašto je važna univerzalna dostupnost zdravstvenoj zaštiti?

Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva čiji je osnovni cilj ostvarenje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja zdravlja građana. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:

1) očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;

2) sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;

3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih;

4) informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.

Ključne poruke za države članice:

• Ulaganje u jake zdravstvene sisteme ključno je za prosperitetno društvo. Povećanje javnog finansiranja zdravstva i smanjenje troškova za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog xepa - spašavaju živote, uz unapređenje i drugih Ciljeva održivog razvoja UN (osim zdravlja).
• Potrebni su jaki zdravstveni sistemi kako bi se obezbedila univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom i spremnost za hitne slučajeve.
• Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom je politički i društveni izbor. Potrebno nam je snažno političko vođstvo i zahtevi javnosti.
• Zdravo životno okruženje može promeniti živote ljudi.
• SZO preporučuje povećanje tzv. „zdravstvenih poreza/taksi“ na duvan, alkohol, namirnice sa dodatim šećerom i fosilna goriva. Ovi porezi donose preko potrebne javne prihode.
• Između 2023-2030. godine predviđa se manjak od 10 miliona zdravstvenih radnika širom sveta. Potrebna su ulaganja u obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta za zdravstveni sektor.

Momenti za akciju:

• Pređite sa ekonomija vođenih profitom i zagađenjem na ekonomije vođene pravednošću i blagostanjem.
• Uspeh se mora meriti blagostanjem ljudi i zdravim okruženjem.
• Angažovati i osnažiti pojedince, porodice i zajednice za povećanje društvenog učešća i poboljšanu brigu o sebi u pogledu zdravlja. Osigurati informisano i aktivno učešće, sa ljudima u centru zdravstvenih odluka i ishoda.
• Ojačati integrisane nacionalne zdravstvene sisteme koristeći pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti za pružanje kvalitetnih usluga, uz finansijsku zaštitu i programiranje orijentisano na pravičnost, rodno osetljivo i zasnovano na ljudskim pravima, kako bi se doseglo i angažovalo one koji su u najvećoj potrebi i poboljšalo zdravlje i blagostanje svih ljudi u svim uzrastima.
• Omogućitu nedržavnim akterima da učestvuju u planiranju koje vodi vlada, u nadziranju napretka ili implementaciji ka univerzalnoj pokrivenosti zdravstvenom zaštitom.

Deset najvećih dostignuća u javnom zdravlju:

• Smanjenje smrtnosti dece i majki.
• Smanjenje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama.
• Pristup bezbednoj vodi i kanalizaciji.
• Prevencija i kontrola malarije.
• Prevencija i kontrola HIV/AIDS-a.
• Kontrola tuberkuloze.
• Kontrola zanemarenih tropskih bolesti.
• Kontrola duvana.
• Povećana svest i poboljšanje globalne bezbednosti na putevima.
• Poboljšana spremnost i odgovor na globalne zdravstvene pretnje.

Neke ideje za obeležavanje 7. aprila 2023. godine, Svetskog dana zdravlja:

• Organizujte događaj za Svetski dan zdravlja za svoju zajednicu.
• Radite sa „zdravstvenim šampionima“ i uticajnim ljudima da mobilišete svoju zajednicu da zahteva svoje pravo na pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti bez finansijskih teškoća.
• Koristite glavnu sliku kampanje za svoju veb-lokaciju i kanale društvenih medija.
• Angažujte umetnike, glumce, muzičare, parlamentarce, uticajne sportiste, nevladine organizacije, poznate ličnosti na društvenim mrežama da izraze šta „zdravlje za sve“ znači vama i vašoj zajednici.
• Uključite škole, univerzitete i omladinske mreže da vode aktivnosti kao što su šetnje, maratoni, umetnička takmičenja, debate da biste stvorili dijalog o zdravstvenim potrebama vaše zajednice i pomerili ljude ka fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani itd.
• Napravite plan društvenih medija. Možda želite da koristite: #HealthForAll i #WHO
• Ako ste preduzeće ili organizacija, zamolite svoje osoblje da na svojim platformama društvenih medija objavi fotografije ili priče o tome kako se bave zdravim aktivnostima i hobijima koristeći #HealthForAll i #WHO
• Javite nam koji događaj organizujete. Pišite nam na: who75@who.int.

Izvori:

1. https://www.who.int/campaigns/75-years-of-improving-public-health/key-messages
2. https://guides.lib.berkeley.edu/publichealth/whatisph/achievements

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA IMA 7 PRIČA

(+ 5 DODATNIH) O KONCEPTU „ZDRAVLJE ZA SVE“, ŠIROM SVETA

„75 GODINA UNAPREĐENJA JAVNOG ZDRAVLJA“

Izvor: https://www.who.int/campaigns/75-years-of-improving-public-health/stories

1. Zdravlje za sve: krajnji cilj

Posvećenost Svetske zdravstvene organizacije (SZO) konceptu „Zdravlje za sve“, podržano demokratskom idejom da su svi ljudi jednaki, zablistala je u njenom osnivačkom Ustavu iz 1948. godine. Ustav SZO je bio dokument bez presedana u svetu koji se tek oporavljao nakon užasnih posledica Drugog sveta rata, ali ga je postavio na transformišući put vrednovanja svih ljudskih života. Beskompromisno je pozivao na zdravlje kao osnovno pravo svakog čoveka i temelj mira i bezbednosti.

Tokom decenija, SZO se bavila ključnim izazovima svoje misije: predvođenjem u naporima za poboljšanje društvenih uslova tako da se ljudi rađaju, rastu, rade, žive i stare u dobrom zdravlju. SZO je, takođe, imala centralnu ulogu za globalnu promociju inkluzije koncepata roda i invaliditeta. Ali takav napredak je bio stalno ugrožavan postojanjem zdravstvenih nejednakosti globalno. Stoga je cilj da se postigne „zdravlje za sve“ i danas jednako važan kao i pre 75 godina. Za SZO ovo ostaje ključni put ka Cilju održivog razvoja UN (COR) br. 3, ojačan sa 16 drugih COR koje treba postići do 2030. godine.

Slika: Diplomate koji se sastaju u San Francisku u Kaliforniji radi formiranja Ujedinjenih nacija i slažu se da kroz modernu istoriju nije postojala dovoljna saradnja između zemalja da bi se kontrolisalo širenje opasnih bolesti širom sveta. Zajedno odlučuju o potrebi za globalnom organizacijom koja bi nadgledala globalno zdravlje i planiraju stvaranje SZO. & UN

2. Ublažavanje smrtonosnih bolesti

Jedna od ključnih misija SZO je da spreči, ublaži i potpuno zaustavi širenje  smrtonosnih infekcija. Kao rezultat globalnog udruženog delovanja zdravstvenih sistema bez presedana, SZO je 1980. godine zvanično proglasila velike boginje (variola vera) iskorenjenim. Velike boginje su bile veoma zarazna i smrtonosna bolest koja je samo u 20. veku odnela oko 300 miliona života.

Početkom 2020-ih, svet je na ivici iskorenjivanja dve druge po zdravlje opasne bolesti – dečije paralize i drakunkulijaze (engl. “guinea-worm”). Globalna inicijativa SZO za iskorenjivanje dečije paralize udružila se i podržala napore koji su pomogli da se postigne smanjenje širenja dečije paralize od 99,9%.

Slika: Pergament potpisan u Ženevi, 9. decembra 1979. godine, od strane članova Globalne komisije za sertifikaciju iskorenjivanja velikih boginja. 1966. godine, 19. Svetska zdravstvena skupština zatražila je od generalnog direktora SZO da pokrene akciju za sprovođenje svetskog programa iskorenjivanja velikih boginja. Istorijski gledano, program ostaje jedno od velikih dostignuća SZO, pošto je 1980. godine 33. Svetska zdravstvena skupština podržala zaključke Globalne komisije za sertifikaciju iskorenjivanja velikih boginja da su velike boginje iskorenjene širom sveta i da je povratak virusa malo verovatan. & WHO / Naomi Wenger

3. Zaštita ljudi od pandemija

SZO svakoga dana prepoznaje na hiljade signala za hitne zdravstvene situacije i, na osnovu procene, radi na zaštiti ljudi od  rizika i posledica epidemija i pandemija. Tokom proteklih decenija, SZO je bila na prvim linijama odbrane svih velikih hitnih zdravstvenih situacija: od kolere i ebole do ptičijeg gripa (H5N1), SARS-a i pandemije COVID-19. Svaki put se u takvim situacijama aktivira jedinstvena sazivna uloga SZO, tehnička ekspertiza i partnerstva, kako bi se reagovalo brzo i u širokom obimu, premeštajući ljude, resurse i zalihe tamo gde su oni najpotrebniji. Uvidom u podatke i raspoložive uzorke u najrizičnijim okruženjima, sledi razmena mišljenja i donošenje odluka na naučnoj osnovi, a u cilju prevazilaženja problema u hitnim situacijama.

Samo tokom 2020-2021. godine, SZO je reagovala na 87 hitnih zdravstvenih kriznih situacija, pored COVID-19. SZO je 1969. godine uspostavila Međunarodni zdravstveni pravilnik (IHR) i revidirala ga 2005. godine, kao sporazum sklopljen između država članica da rade zajedno na sprečavanju i reagovanju na akutne rizike po javno zdravlje koji mogu da pređu granice i ugroze zdravlje ljudi širom sveta. Novi globalni sporazum o pandemiji je u izradi, u konsultaciji sa 194 države članice i sa širokim spektrom javnih zainteresovanih strana, sa ciljem izgradnje nove strategije koja će efikasnije zaštititi nove generacije od pandemija u 21. veku.

Slika: SZO je podržala spremnost i odgovor na COVID-19 za ugrožene Rohinja izbeglice i zajednice domaćina u Koks Bazaru, Bangladeš. & WHO / Blink Media – Fabeha Monir

4. Mir za zdravlje, zdravlje za mir

SZO igra često nevidljivu ulogu u pregovorima o humanitarnim i zdravstvenim uslugama tokom ratova i sukoba. Od 1980-ih, SZO sprovodi projekte „Zdravlje kao most za mir“ u Africi, Aziji, Evropi i Latinskoj Americi, realizujući humanitarne intervencije u konfliktnim okruženjima. Uz pomoć SZO 1990-ih, zaraćeni regioni u Bosni složili su se da dozvole slobodno kretanje vozila humanitarne pomoći i hitne medicinske pomoći, nastavljajući vakcinaciju protiv dečije paralize i kampanju borbe protiv tuberkuloze i HIV-a.

Osoblje SZO nastavlja da obavlja opasne dužnosti u zonama ratnih sukoba od Iraka, Libije i Sudana do Ukrajine. Na mnogim teritorijama se umnožavaju sukobi i haos izazvan ratom. U regionu istočnog Mediterana, na primer, u toku je najveća izbeglička i migrantska zdravstvena kriza na svetu, a polovina od ukupno 22 zemlje i teritorije su u aktuelnom ili produženom vanrednom stanju.

SZO je 2019. pokrenula program „Globalno zdravlje za mir“ kako bi ubrzala promociju zdravstvene zaštite u zonama sukoba, baveći se rešavanjem prepreka za mir.

Slika: U selu Siena, region Duhok u severnom Iraku, muškarci, žene i deca Jezidi staju u red u mobilnoj klinici koju podržava SZO kako bi dobili medicinsku negu koja im je potrebna. U selu živi oko 1.500 Jezida, od kojih mnogi u nedovršenim zgradama. Raseljeni su sa planine Sinxar 2014. godine. & WHO / Sebastian Meyer

5. Vodeća politika i standardi za zdravlje

SZO je globalni autoritet za izdavanje politika i smernica za unapređenje zdravlja ljudi. Države članice SZO su 1981. godine usvojile Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko. Do 2020. godine kodeks je primenjen u 136 zemalja, promovišući dojenje za milione beba.

Države članice SZO su 2003. godine usvojile prvi ugovor o javnom zdravlju u svetu – Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (OKKD SZO; engl. FCTC WHO). Ugovor, koji sada važi u 181 zemlji, štiti sadašnje i buduće generacije od razornih uticaja upotrebe duvana. Od 2021. godine upotreba duvana se smanjivala u 150 zemalja upravo zahvaljujući primeni OKKD SZO.

Ovo su samo dva primera pomenutog ključnog mandata SZO. Stručnjaci SZO su svakog dana na raspolaganju da prikupe najbolje dostupne naučne dokaze o zdravstvenim pitanjima – od anemije do trans-masti, hepatitisa i hipertenzije. Oni rigorozno procenjuju naučne dokaze ali i konsultuju se sa mrežama stručnjaka, kreatorima politike, praktičarima i civilnim sektorom, kako bi izradili standarde i smernice za oblikovanje boljih politika za unapređenje našeg zdravlja.

Slika: Gvido (levo) i Livija (desno) učestvuju u radionici na temu prevencije pušenja pod nazivom "Agent 00 Cigareta, Misija Lilt" (engl. „Agent 00 Cigarettes, LILT Mission“), sa volonterkom Alis (u sredini). Radionica je deo kampanje LILT (Italijanska liga za borbu protiv raka) za edukaciju dece o opasnostima od pušenja i podsticanje da donesu zdrave životne izbore bez duvana; 9. marta 2021. godine, u Milanu, Italija. & WHO / Blink Media - Francesca Volpi

6. Sprečavanje bolesti putem vakcinacije 

SZO je odigrala pionirsku ulogu u obezbeđivanju vakcina protiv određenih bolesti. Pokrenula je Prošireni program imunizacije 1974. godine, kako bi podržala uvođenje vakcina za decu širom sveta, usmerenih na više bolesti istovremeno, ne ostavljajući nikoga nezaštićenim. Sada imamo vakcine koje nas štite od više od 20 bolesti opasnih po život, pomažući osobama svih uzrasta da žive duže i zdravije.

Imunizacija trenutno sprečava 3,5-5 miliona smrtnih ishoda svake godine od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama, poput tetanusa, pertusisa, gripa i morbila. Kako bolesti poput dečije paralize i difterije nestaju iz sećanja, ljudi se sve više vakcinišu protiv bolesti koje nikada nisu videli, što otežava razumevanje koliko one mogu biti razorne, u slučaju njihove ponovne pojave. Vakcine protiv ebole, majmunskih boginja, žute groznice i kolere mogu pomoći u sprečavanju širenja i ovih bolesti.

2021. godine uvedena je još jedna nova vakcina: protiv malarije – prva protiv parazita – sa izvesnošću da će spasiti na hiljade mladih života svake godine. Štaviše, SZO radi sa zemljama na implementaciji Agende imunizacije do 2030, kako bi se izgradio svet u kome svi ljudi na svetu imaju punu korist od vakcina koje obezbeđuju dobro zdravlje i blagostanje.

Slika: Šestomesečna Lordina prima novu vakcinu protiv malarije, na klinici, u zajednici Breman-Amanfopong, u Gani. SZO preporučuje revolucionarnu vakcinu protiv malarije za decu koja žive u područjima sa umerenom do visokom transmisijom malarije. Dugo očekivana vakcina protiv malarije predstavlja napredak u nauci, zdravlju dece i kontroli malarije. To je prva vakcina protiv parazita i mogla bi spasiti desetine hiljada mladih života svake godine. & WHO / Francis Kokoroko

7. Rešavanje zdravstvenih izazova povezanih sa klimom

Klimatske promene su najveća pretnja po zdravlje sa kojom se čovečanstvo danas suočava. One utiču  na kvalitet vazduha, vodu za piće, snabdevanje hranom, kanalizaciju, uslove stanovanja i životnu sredinu u celini. SZO ukazuje na značaj boljih podataka, nauke, politikâ i rukovođenja za unapređenje upravljanja rizicima po zdravlje iz životne sredine i procene njihovog uticaja.

SZO je bila predvodnica u rešavanju sve većih rizika od zdravstvenih izazova povezanih sa klimom, uspostavljajući Program za klimatske promene i zdravlje 1990-ih. Program podržava zemlje pri razvoju sveobuhvatnih akcionih planova za rešavanje zdravstvenih efekata klimatskih promena, izgrađujući otpornije, održive zdravstvene sisteme i objekte, bez emisije ugljen-dioksida. 2021. godine SZO je pokrenula Savez za transformativnu akciju za klimu i zdravlje (engl. ATACH), sa ciljem izgradnje klimatski otpornih i održivih zdravstvenih sistema, koristeći zajedničku moć država članica SZO i drugih zainteresovanih strana, kako bi unapredili ovaj plan po brzini i obimu izvođenja; takođe, zalažu se za integraciju klimatskih promena u relaciji sa zdravljem u odgovarajuće nacionalne, regionalne i globalne planove. Od januara 2023. godine, više od 62 zemlje su pridružene Savezu.

Slika: Dana 20. septembra 2022. godine, Intore (levo na slici) je pregledan na pothranjenost od strane člana mobilnog zdravstvenog tima u Koru, iz okruga Marsabit, Kenija. Milioni ljudi na širem Rogu Afrike suočavaju se sa akutnom glađu jer se region suočava sa jednom od najgorih suša poslednjih decenija. Mnogi ljudi su napustili svoje domove u potrazi za hranom i vodom i pašnjakom za životinje. Raseljavanje velikih razmera često je praćeno pogoršanjem higijene i sanitarnih uslova. Epidemije zaraznih bolesti predstavljaju veliku zabrinutost, posebno kada se kombinuju sa niskim postojećim obuhvatom vakcinacijom i dostupnošću zdravstvenih usluga. & WHO / Billy Miaron

+1. Spašavanje života majki i dece

Jedno od najvećih javnozdravstvenih dostignuća proteklih decenija odnosi se na zdravlje žena i  dece.

Zahvaljujući naporima u povećanju broja edukovanih porodilja, vakcinaciji dece i uvođenju metoda kao što je „SZO Integrisano upravljanje dečijim bolestima (engl. IMCI)“, danas preživljava više majki i dece nego ikada ranije. Između 2000. godine i danas prepolovljena je smrtnost među decom mlađom od pet godina i trudnicama, što je impresivan napredak u zaštiti zdravlja najugroženijih.

Novi izazovi, a koji se tiču problema u oblasti mentalnog zdravlja, gojaznosti i negativnog uticaja COVID-19 na zdravlje ljudi, zahtevaju nova rešenja i obnovljenu snagu u njihovom rešavanju.

Slika: Lilti dovodi svoju dvogodišnju ćerku Hermelu na naknadni pregled kod dr Mohameda. Hermela je rođena u izbegličkom kampu Um Rakuba, ubrzo nakon dolaska njene majke, krajem 2021. godine. Vitamin C koji je Hermeli prepisan tokom posete obezbedila je SZO. & WHO / Ala Kheir

+2. Briga za one koji brinu o nama

Dostignuća u javnom zdravlju kojima svedočimo omogućena su ogromnim naporima generacija zdravstvenih radnika širom sveta. SZO promoviše rad zdravstvenih radnika, kojima su ostvarena dostignuća u očuvanju zdravlja populacije, od iskorenjivanja velikih boginja do dramatičnog napretka u obezbeđenju lečenja HIV-a.

Kontinuirano promovišući značaj uloge zdravstvenih radnika, posebno medicinskih sestara/tehničara, u postizanju zdravlja za sve, SZO je 2017. godine imenovala „Glavnog službenika za medicinske sestre/tehničare“ (engl. Chief Nursing Officer), kao deo svog liderskog tima. „Globalna strategija SZO o ljudskim resursima za zdravlje: radna snaga 2030“, u periodu od 2016. do 2020. godine,  je dovela do povećanja radne snage u oblasti zdravstva širom sveta od skoro 30%. Strategija se fokusira na projektovani nedostatak od 10 miliona zdravstvenih radnika do 2030. godine, što predstavlja kritičan izazov za postizanje Ciljeva održivog razvoja UN u vezi sa zdravljem.

Slika: 1960. godine, Ziagul, 17-godišnja devojka iz Kabula, diplomirala je kao pomoćna medicinska sestra - babica. Ova, svojevrsna „prva ruka medicinske pomoći“ seže dalje u sela Avganistana, gde obuku završava prva grupa pomoćnih medicinskih sestara - babica u zemlji. Ovaj program obuke koji podržava SZO jedan je od nekoliko namenjenih unapređenju rada medicinskih sestara u Avganistanu. Ziagul (na slici desno) i njena prijateljica Roafza, koja je takođe diplomirala kao pomoćna medicinska sestra - babica, krenule su na kliniku u selu Čarasiab. & WHO / Homer Page

+3. Borba protiv nezaraznih bolesti i mentalnog zdravlja

Uživanje u dobrom zdravlju ne znači samo život bez bolesti, već i postizanje stanja potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja. SZO radi na zaštiti ljudi od najčešćih faktora rizika koji dovode do hroničnih oboljenja, kao što su upotreba duvana, fizička neaktivnost, prekomeran unos alkohola i nepravilna ishrana. Navedeni faktori dovode do bolesti i stanja kao što su dijabetes, rak, moždani udar i u vezi sa tim povezane traume i patnje, što čini 74% svih smrtnih slučajeva širom sveta.

Pionirski rad SZO, uključujući prvu Globalnu strategiju za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti iz 2000. godine, prvi Izveštaj o svetskom zdravlju koji se tiče mentalnog zdravlja iz 2001. godine „Nova razumevanja, nova nada“, Globalni akcioni program za mentalno zdravlje (mhGAP) iz 2008. godine i Inicijativa za eliminaciju raka grlića materice iz 2018. godine – da pomenemo nekoliko primera – pružaju spasonosne smernice zemljama kako bi milioni ljudi živeli duže u dobrom zdravlju.

Slika: Rane jutarnje vežbe u parku Rizal, Manila, Filipini. & WHO / Yoshi Shimizu

+4. Rešavanje antimikrobne rezistencije

Tokom decenija unazad, svedoci smo zloupotrebe i/ili prekomerne upotrebe proizvoda moderne medicine. Kao rezultat  toga, naša zajednička odbrana od bolesti je oslabila. To je dovelo do pojave novih mikroorganizama otpornih na poznate lekove i ugrožavanja napretka koji je prethodno ostvaren ka unapređenju zdravlja i dužem trajanju života. Antimikrobna rezistencija je kriza u razvoju i globalna je pretnja po zdravlje.

SZO je razvila globalni akcioni plan 2015. godine, upozoravajući svet na otpornost na antimikrobne lekove i mobilišući zemlje da otkriju, spreče i upravljaju ovom krizom. Zajedno sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu, Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Svetskom organizacijom za zdravlje životinja, SZO je osnovala alijansu „Jedno zdravlje“, posvećenu borbi protiv otpornosti na antimikrobne lekove širom sveta. Agencije su 2022. godine potpisale revolucionarni sporazum o jačanju saradnje u cilju održivog balansiranja i optimizacije zdravlja ljudi, životinja, biljaka i životne sredine. Sporazum pruža pravni okvir za suočavanje sa izazovima ljudi, životinja, biljaka i ekosistema u zemljama i na međunarodnom nivou, doprinoseći globalnoj zdravstvenoj bezbednosti.

Slika: Pedijatri, dr Gazarjan i dr Harutjunjan, ispituju pluća devetomesečne Nare koja ima bronhiolitis, na klinici Vigmor u Jerevanu, Jermenija, 8. novembra 2021. godine. Kao i mnoge zemlje, Jermenija je suočena sa javnozdravstvenim izazovom otpornosti na antibiotike (AMR) . Međutim, zemlja preduzima korake da smanji prekomernu upotrebu antimikrobnih sredstava (antibiotika, antivirusnih, antimikotika i antiparazitarnih sredstava). & WHO / Nazik Armenakyan

+5. Vođeni naukom i inovacijama

Zdravstveni uspesi proteklih decenija ne bi bili mogući da u fokusu SZO nije bila posvećenost nauci i inovacijama. SZO je 1972. godine uspostavila Specijalni program istraživanja i obuke u oblasti ljudske reprodukcije (engl. „HRP“), posvećen istraživanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava.

SZO je 1975. godine osnovala i počela da sprovodi Specijalni program za istraživanje i obuku o tropskim bolestima (engl. „TDR“), globalni program naučne saradnje koji pomaže da se olakšaju napori i podrže aktivnosti u borbi protiv bolesti siromaštva.

U 21. veku, vođena naprednim tehnologijama, SZO osigurava da nauka ostane krajnji vodič u njenom radu. Kao deo svoje agende transformacije, 2019. godine, SZO je osnovala novo Odeljenje za nauku, koje radi u oblasti javnog zdravlja.

Osnivanje Odeljenja za nauku pokazalo se blagovremenim kao pomoć u borbi protiv pandemije COVID-19, posebno u brzom reagovanju zasnovanom na osnovu pristupa isključivo naučnim podacima i pomoću u koordinaciji razvoja i distribucije vakcina protiv ove bolesti, sa usmerenjem na njihovu pravičnu raspodelu. Pored toga, 2021. godine, SZO je osnovala Naučni savet, konsultativno telo koje uključuje vrhunske svetske naučnike, kako bi pružio savete o novim, visokoprioritetnim, naučnim pitanjima i tehnologijama koje bi mogle direktno uticati ili unaprediti globalno zdravlje.

Ovim inicijativama SZO se stara da ostane lider u naučnoj zajednici, osiguravajući da novi alati i proizvodi mogu biti od koristi svim ljudima kojima su potrebni.

Slika: Ispitivanje kulture bakterija uzete iz brisa grla u slučaju pneumonije usled gripa. Većina smrtnih slučajeva koji se pripisuju gripu su zapravo posledica komplikacija bakterijske upale pluća. Identifikacija odgovornih bakterija je neophodna kako bi se mogla dati odgovarajuća antibiotska terapija.