Svake godine, 22. aprila, Međunarodni Dan planete Zemlje obeležava godišnjicu postojanja modernog ekološkog pokreta koji je nastao 1970. godine, sa ciljem skretanja pažnje na značaj očuvanja okruženja, kao i sprečavanja posledica nepovoljne ljudske aktivnosti na životnu sredinu.

Međunarodni dan planete Zemlje prerasta u najveći svetski ekološki pokret koji radi sa 150000 partnera u 192 zemlje na izgradnji ekološke demokratije. Svake godine,  u aktivnosti vezanim za obeležavanje Dana planete Zemlje, učestvuje više od milijardu ljudi, širom sveta, što predstavlja najveće građansko obeležavanje nekog događaja na svetu.

Prvi Dan planete Zemlje obeležen je 1970. godine, kada je Gajrold Nelson ekološki aktivista i senator Sjedinjenih Država iz Viskonsina, organizovao masovnu nacionalnu demonstraciju kako bi podigao svest o pitanjima vezanim za očuvanje životne sredine. Mitinzi su održani širom zemlje, a do kraja godine američka vlada je osnovala Agenciju za zaštitu životne sredine.

Od 1990. Dan planete Zemlje je postao međunarodni događaj koji je obeležavan u preko 150 zemalja širom sveta.

Godine 2009. godine Generalna skupština UN donela je Rezoluciju A/RES/63/278, težeći da istakne globalni značaj obeležavanja ovog datuma, u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.

Danas se Međunarodni Dan planete Zemlje obeležava u cilju favorizovanja akcije za promenu ljudskog ponašanja i stvaranja globalnih, nacionalnih i lokalnih političkih promena.

Tema ovogodišnjeg Dana planete Zemlje nosi slogan „Investirajmo u našu planetu“, koja naglašava važnost posvećivanja vremena, resursa i energije rešavanju globalne klimatske krize.

https://www.earthday.org/earth-day-2023/

Razorne posledice ljudske delatnosti prisutne su u svim delovima planete u vidu:

• rastuće temperature koje podstiču degradaciju zemljišta,
• promena obrazaca padavina i pojave prirodnih katastrofa,
• povećanje ekstremnih vremenskih događaja,
• nesigurnosti hrane i vode usled ograničene dostupnosti zdravstveno bezbedne hrane i vode za piće,
• ekonomski poremećaji.

Posledice su dalekosežne, a kao krajnji „korisnik“ javlja se čovek, koji strada od negativnih posledica po zdravlje zbog svojih sopstvenih postupaka.

Svetski stručnjaci su saglasni  da posledice koje se ogledaju u  topljenju glečera, porastu nivoa svetskih mora, nestajanju koralnih grebena, zakišeljavanju okeana, neplanskim krčenjem šuma i šumskim požarima, gubitkom staništa, nekontrolisanim zagađenjem pesticidima i drugo dostižu nepovratne maksimume, te da je neophodna kolektivna akcija da bi se usporile negativne posledice na ekosistem.

Nekim od predloženih koraka/akcija svaki pojedinac može da se uključi i pomogne:

EKOLOŠKA PISMENOST

Pre pedeset godina, prvi Dan planete Zemlje započeo je ekološku revoluciju. Sada se pokreće obrazovna revolucija kao jedna od izrazito značajnih akcija u spasavanju planete. Ova formalna kampanja,  pokrenuta u leto 2020, kombinuje podršku građana i napore studenata, prosvetnih radnika i neprofitnih organizacija, sa obavezama na nacionalnom nivou od strane ministarstava obrazovanja i životne sredine. Kroz ovu kampanju pismenosti o klimi i životnoj sredini će se osigurati da učenici širom sveta imaju koristi od visokokvalitetnog obrazovanja, kako bi se razvili u informisane i angažovane čuvare životne sredine.

NEKORIŠĆENJE PLASTIKE

Jedna od akcija međunarodnog Dana planete zemlje je da menja ljudske stavove i ponašanje prema plastici i time utiče na smanjenje zagađenja plastikom. Kampanja „Ne koristi plastiku“ pomaže ljudima da shvate uticaje plastičnog zagađenja na zdravlje ljudi i ekosistema i kako svakodnevne akcije mogu umanjiti problem.

Kampanja skreće pažnju na štetne efekte plastike u našoj okolini - šteti morskom i ljudskom zdravlju, zatrpava plaže i pejzaže, začepljuje tokove otpada i deponije i time osnažuje ljude da naprave razliku i da prestanu da zagađuju planetu plastikom.

SAĐENJE DRVEĆA

Još jedna od akcija pokrenutih tokom Međunarodnog Dana planete zemlje je „Canopi“ projekat sa ciljem poboljšanja globalnog okruženja sadnjom drveća širom sveta. Od pokretanja projekta 2010. godine, zasađeno je na desetine miliona stabala, radeći širom sveta na jačanju i osnaživanju zajednica.

Ovoj projektu su se priključili mnogi globalni partneri i učestvuju u pošumljavanju područja koji je neophodna rehabilitacija, uključujući područja u kojima su neke od svetskih najugroženijih biljnih i životinjskih zajednica, ugroženih zbog klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Isti projekat je pokrenuo sadnju drveća u područjima nakon ekoloških katastrofa.

GLAS ZA PLANETU

Svaka akcija ima značaj. Svaki glas ima značaj i moć, inovativnost i kapacitet za promene širom planete. Ujedinjeni oko zajedničkih interesa vezanih za ekološke akcije, može se doći do rezultata ka zdravijoj planeti. Samo ujedinjeni mogu napraviti razliku.

#VOTEEARTH

GLOBALNO ČIŠĆENJE

„Veliko globalno čišćenje“ („The Great Global Cleanup“) je svetska kampanja za trajno oslobađanje životne sredine od otpada i plastike. I u toku 2023. godine, kampanja nastavlja aktivnosti i poziva da se pridruži svaki pojedinac koji može i ima želju da pomogne da se stvori svet bez otpada.

ODRŽIVA MODA

Proizvodnja odeće se udvostručila od 2000. godine, a procenjuje se da će se utrostručiti do 2050. godine. Veliki otpad karakteriše ovu industriju, jer iscrpljuje zdravo zemljište, kontaminira izvore slatke vode, zagađuje vazduh, zagađuje okeane, uništava šume, oštećuje ekosisteme i zdravlje njihovog biodiverziteta. Jedan od ciljeva očuvanja planete Zemlje je i promene ka održivim praksama u nabavci, proizvodnji, distribuciji, marketingu i potrošnji.

Na Međunarodni dan planete Zemlje, kao i tokom cele godine, možemo doprineti obnovi i očuvanju ekosistema putem različitih grupa aktivnosti, od podučavanja do praktične primene:

• Klima i ekološka pismenost
• Tehnologije klimatske obnove
• Napori za pošumljavanje
• Regenerativna poljoprivreda
• Pravednost i ekološka pravda
• Nauka o građanskom aktivizmu
• Akcije „čišćenja“ prirode i još mnogo toga.

Podatke vezane za analizu i procenu uticaja činila iz životne sredine mogu se pratiti na sajtu i društvenim mrežama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

• http://www.izjzv.org.rs/
• Instagram
• Facebook
• Tiktok

U činioce životne sredine, neophodne za život čoveka i svih živih bića na zemlji, ubrajaju se vazduh, voda, hrana, predmeti opšte upotrebe, fizički uslovi sredine kao što je buka i dr.. Prisustvo mikroorganizama u nedozvoljenom broju ili vrsti, izmena koncentracije pojedinih jedinjenja ili elemenata i narušavanje fizičkih uslova životne sredine predstavljaju opasnosti koje ispoljavaju svoj uticaj na zdravlje ljudi i doprinose oboljevanju i umiranju populacije. U skladu sa postojećim klimatskim promenama, ciljevima održivog razvoja i potrebi obezbeđivanja što boljih uslova životne sredine za pojedinca i društvo u celini, neophodno je osnažiti kapacitete za utvrđivanje i praćenje uticaja činilaca životne sredine na zdravlje stanovništva kako na nivou zdravstvenih ustanova, tako i uspostavljanjem inter i multidisciplinarne saradnje na domaćem i međunarodnom nivou.