Povodom 20. maja, Dana zdravih gradova, Institut za javno zdravlje Vojvodine, tradicionalno, izdaje saopštenje za javnost zajedno sa Institutom za javno zdravlje Niš i Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograd, skrećući pažnju ove godine na ulogu muzike i plesa u očuvanju i unapređenju zdravlja.

            Grad Novi Sad je član Evropske mreže zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije već 10 godina. Zdrav grad je onaj grad koji stalno stvara i unapređuje svoje fizičko i socijalno okruženje i razvija resurse zajednice koji omogućuju ljudima da se uzajamno podržavaju u vođenju svih životnih funkcija i razvoja do njihovog maksimalnog potencijala. SZO za Evropu preporučuje osnovni model za zdrav grad. U ovoj mreži je 88 evropskih gradova i 1000 naselja.

''Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji''

Početak ljudske civilizacije desio se onog trenutka kada su ljudi osnovali prve gradove kao mesta gde se udruženim naporima pojedinaca stvarao osnov za delovanje u raznim akspektima života kakvi su proizvodnja dobara, trgovina, kolektivna zaštita, religioznost i razvoj prvobitnih  elementa pismenosti, zatim filozofije i nauke. Gradovi su brzo postajali mesta skoncentrisane ljudske aktivnosti u različitim aspektima života. Donosili su svojim stanovnicima veću sigurnost i veću šansu za opstanak u surovom prirodnom okruženju ali su istovremeno postajali i mesta velikih izazova, posebno u oblasti rizika po zdravlje uzrokovanih životom velikog broja ljudi na ograničenom i još uvek neadekvatno uređenom prostoru.

Vekovi su donosili velike promene. Mnogi gradovi su nestali u prirodnim kataklizmama, ratnim pustošenjima, epidemijama, drugi su uprkos svemu opstajali, povećavali ili vremenom gubili svoje stanovništvo, povećavali ili gubili značaj za šire zajednice i čitave države, rađali su se novi urbani centri i prerastali u kratkom vremenu u megalopolise. Gradovi su iznedrili prve ekonomske, političke i religiozne relacije među ljudima, u njima su delovali prvi filozofi, pisci, pesnici. Gradovi su izvodili prve javno-zdravstvene zahvate kroz melioracione radove, kroz izgradnju vodovodnih, kanalizacionih sistema, javnih toaleta i kupatila, kroz formiranje nukleusa budućih zdravstvenih sistema i sistema socijalne zaštite (karantini, bolnice, hospisi, sirotišta, leprozarijumi i drugo).

***

U moderno doba život u gradovima, nudeći mnoge mogućnosti za zapošljavanje i pristup boljim javnim uslugama (obrazovanje, zdravstvena zaštita, prevoz, snabdevanje, socijalna zaštita, sport i drugo) – privlači intenzivnije nego ikad tokom istorije veliki broj ljudi. Obimne i nagle migracije stanovništva ka gradovima nisu davale prostora za promptno pružanje adekvatnih uslova života pridošlicama, a te probleme osećaju u mnogome i savremeni megalopolisi. Po sadašnjim podacima, preko 55% stanovnika na planeti živi u gradovima a procene pokazuju da će 2050. godine više od 2/3 svetskog stanovništva živeti u urabanim sredinama.

Ovakav tempo brzog i teško kontrolisanog rasta istovremeno, predstavlja pogodno tle za nastanak velikih zdravstvenih rizika. U urbanim sredinama, determinante zdravlja su povezane sa društvenim, demografskim, ekonomskim i geografskim faktorima koji stvaraju izazove u svim oblastima života. Od početnih mesta zajedništva i grupnog delovanja, savremeni gradovi su sve češće mesta usamljenih ljudi, gde izostaje mogućnost podrške pojedincu u psihičkom, fizičkom i socio-ekonomskom trpljenju. Gradovi se zato susreću često sa izazovima patološkog socijalnog ponašanja: nasilja, kriminala, terorizma koji ugrožavaju bezbednost i živote građana, kao i autodestruktivnosti usled odustva ili neefikasnosti sistema podrške.

U tom kontekstu SZO prepoznaje gradove kao najvažnije partnere za rešavanje zdravstvenih izazova i snažne delatnike u rešavanju javno-zdravstvenih potreba kroz osnovne javne usluge za građane, a posebno za ranjive grupe.

Koncept zdravog grada zadat od strane SZO odnosi se na permanentno unapređivanje kvaliteta života stanovnika, te utiče na razvoj onih resura koji omogućavaju ljudima međusobnu podršku u obavljanju svih životnih funkcija i neometan razvoj svakog pojedinca i zajednica do ostvarivanja njihovih maksimalnih potencijala. Zdrav grad postoji ukoliko postoji dobro planiranje, participacija svih grupa građana i multisektorski pristup u rešavanju svih izazova uz primenu svih dokazanih naučnih doktrina. Sa nadom da će buduće generacije živeti naše današnje snove, pred savremenim gradovima su postavljeni komplikovani zadaci, ali su na raspolaganju i neiscrpni resursi ljudske kreativnosti da izmaštane vizije zdravih gradova budućnosti budu nečija svakodnevna realnost.

***

Podstakuti višegodišnjim iskustvom izvrsne partnerske saradnje, Dan zdravih gradova 2023. godine, obeležavaju zajedniči tri najmnogoljudnija grada u zemlji: Beograd, Novi Sad i Niš. Sublimirana nastojanja Instituta za javno zdravlje Niš, Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd na polju kreiranja gradova kao podsticajnih mesta za čuvanje i unapređenje zdravlja stanovnika, postaju posebno vidljiva navedenim partnerstvom u obeležavanju Dana zdravih gradova.

Povod za ovogodišnju temu Dana zdravih gradova pronašli smo u naučim i stručnim potvrdama za benefite koje na sve aspekte ljudskog zdravlja imaju muzika, ples i folklor, kako u domenu preventivnog delovanja tako i u domenu podrške, lečenja i smanjenja šteta.

Muzika i ples su najstari kreativni izrazi koji su nastajali angažovanjem najfinijih stvaralačkih kapaciteta ljudi. Razne kulture koriste muziku, pokret i ples kao predložke uspostavljanja sklada između fizičkog, mentalnog, emotivnog zdravlja i socijalnog zdravlja.

Poznati su i naučno potvrđeni pozitivni efekti plesa na fizičko zdravlje ljudi:

• smanjenje rizika obolevanja od kardiovaskulrnih bolesti,
• povećanje kapaciteta pluća,
• prevencija osteoporoze i artritisa,
• regulacija masti u organizmu,
• snižavanje nivoa holesterola,
• ubrzavanje metabolizma i
• regulisanje telesne težine.

Istovremeno bavljenje muzikom, plesom i folklorom utiče na:

• bolje raspoloženje,
• pomaže u kontroli stresa,
• preventivno deluje na razvoj depresije i
• istovremeno pomaže u terapijskom tretmanu depresije i anksioznosti.

Zbog potrebe za pamćenjem nota u izvođenje muzike,  za pamćenjem plesnih koraka, muzika, ples i folklor podsticajno deluju na kogniciju i prevenciju demencije.

Bavljenje muzikom i plesom stimuliše ispoljavanje kreativnosti, čime podiže nivo samopouzdanja svakog pojedinca. Muzika i ples nas uče dobroj komunikaciji, zajedništvu i brige za druge. Ples i folklor kao grupne aktivnosti doprinose razvoju socijalnih veština, koristeći alate komunikacijskih veština, te kao rezultat imamo pojedince i grupe koji izražavaju jasan osećaj ukupnog zadovoljstva, pripadnosti i empatije.

U duhu svega izrečenog u korist značaja muzike, plesa i folklora za očuvanje i unapređenje  mentalnog i fizičkog zdravlja, a u trenucima velikih izazova sa kojima se kao društvo srećemo u tim sferama, pozivamo vas da 20. maja 2023. godine  zajednički obeležimo Dan zdravih gradova pod sloganom ''Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji''.

Institut za javno zdravlje Niš

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Preuzmite edukativna sredstva:

1. Folklor i zdravlje
2. Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji

O članstvu Novog Sada u Evropskoj mreži zdravih gradova: https://izjzv.org.rs/app/novisad-zdravgrad/