MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA: PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.

Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Ključne činjenice

Rak je vodeći uzrok smrti širom sveta, što predstavlja skoro 10 miliona smrti u 2020. godini, ili skoro svaki šesti smrtni slučaj.
Najčešći karcinomi su karcinom dojke, pluća, debelog creva i rektuma i prostate, a kod nas (usled nepravovremenog otkrivanja i lečenja i kasnog uvođenja imunizacije) i rak grlića materice.
Otprilike 1/3 smrtnih slučajeva od raka je posledica upotrebe duvana, visokog indeksa telesne mase, konzumiranja alkohola, malog unosa voća i povrća i nedostatka fizičke aktivnosti.
Infekcije koje izazivaju rak, kao što su humani papiloma virus (HPV) i hepatitis, odgovorne su za približno 30% slučajeva raka u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.
Mnoge vrste raka se mogu izlečiti ako se rano otkriju i efikasno leče.
Najvažniji organizovani, populacioni, skrinizi na rak (otkrivanje u ranoj fazi kada još nema simptoma) su: Papanikolau test (rano otkrivanje raka grlića materice; od 25 do 64 godine, 1 godišnje ili ređe ako ginekolog odredi), mamografija (rano otkrivanje raka dojke; od 50 do 69 godina, 1 u 2 godine) i test na skriveno krvarenje u stolici (rano otkrivanje raka debelog creva; od 50 do 74 godine, 1 u 2 godine).
HPV vakcina je prva vakcina protiv raka (sprečava kod žena – rak grlića materice, vagine i vulve; kod muškaraca – rak penisa i kod oba pola – rak zadnjeg dela grla i završnog dela debelog creva) koju u našoj zemlji mogu dobiti besplatno deca i mladi uzrasta 9-19 godina.
Upoznajte se sa mogućim prvim znacima i simptomima malignih tumora (raka)

Prema procenama, u 2020. godini, gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i blizu dve trećine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji. To je delom posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi više od 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 22,8% novih slučajeva raka i 19,6% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope, u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 20,9% novoobolelih i 14,2% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata, veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (58,3%; 49,3%) i Africi (7,1%; 5,7%) što se može dovesti u vezu sa većim učešćem određenih lokalizacija raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i sa time da u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Obolevanje i umiranje od raka u svetu i Srbiji

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini i 14,1 miliona ljudi u 2012. godini na 19,3 miliona ljudi u 2020. godini. Prema istom izvoru, registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Procena je da će tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika za rak, povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja, gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.

Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja, osim u zemljama subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

U svetu su, i dalje, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

U Republici Srbiji tokom 2021. godine vodeće lokalizacije raka za mušku populaciju su bile pluća i bronh (21.6%), kolon i rektum (14.1%)), prostata (10.1%), mokraćna bešika (7.3%) i pankreas (3.9%). Najčešće lokalizacije karcinoma kod ženske populacije su karcinom dojke na prvom mestu (23.0%), pluća i bronh (11.1%), kolon i rektum (10.5%), grlić materice (5.6%) i ovarijum (4.1%)

Srbija se prema najnovijim procenama, a među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija i rano otkrivanje

Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

Između 30-50% svih slučajeva raka se može sprečiti. Prevencija predstavlja najbolju dugoročnu strategiju za kontrolu raka. SZO radi sa državama članicama na jačanju nacionalnih politika i programa za podizanje svesti i smanjenje izloženosti faktorima rizika od raka. SZO radi i na blagovremenom pružanju informacija koje su stanovništvu potrebne za usvajanje zdravih stilova života.

Kako bi se ojačali nacionalni napori za rešavanje problema vezanih za rak i druge hronične nezarazne bolesti (NCD), globalni akcioni plan SZO za prevenciju i kontrolu NCD 2013–2020 napravio je mapu puta za smanjenje prerane smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti (NCD) do 2025. kroz mapiranje mnogih faktora rizika

Duvan

Duvanski dim ima više od 7000 hemikalija, za najmanje 250 je poznato da su štetne, a za najmanje 70 je poznato da izazivaju rak. U svetu, upotreba duvana je jedini najveći faktor rizika za smrtnost od raka koji se može izbeći i ubija više od 8 miliona ljudi svake godine, od raka i drugih bolesti vezanih za pušenje. Gotovo 80% od 1,1 milijarde pušača u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a da se na više od 80% svih malignih bolesti može uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika.
Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu

Alkohol

Alkohol, prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka, je toksična, psihoaktivna supstanca koja izaziva zavisnost i predstavlja kancerogen 1 grupe koji je uzročno povezan sa 7 vrsta raka, uključujući rak jednjaka, jetre, kolorektalnog karcinoma i raka dojke. Upotreba alkohola može dovesti do pojave raka usne šupljine, ždrela i larinksa. Konzumacija alkohola je povezana sa 740 000 novih slučajeva raka svake godine. Globalno, 1 od 20 karcinoma dojke se pripisuje konzumiranju alkohola.

Rizik od raka raste sa količinom konzumiranog alkohola. U 2016. godini procijenjeno je da su karcinomi uzrokovani alkoholom odgovorni za 400 000 smrtnih slučajeva širom svijeta, pretežno među muškarcima.

U EU, lagana do umerena konzumacija alkohola povezana je sa gotovo 23 000 novih slučajeva raka u 2017. godini, što predstavlja 13,3% svih karcinoma koji se pripisuju alkoholu i 2,3% svih slučajeva 7 tipova raka povezanih s alkoholom. Gotovo polovina ovih karcinoma (otprilike 11 000 slučajeva) bili su ženski karcinom dojke. Također, više od trećine slučajeva raka koji se pripisuju laganom do umjerenom konzumiranju alkohola (otprilike 8500 slučajeva) bilo je povezano sa malom količinom alkohola.

Rezultati Istraživanja su pokazali da u Srbiji 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol, 39,3% nije nikada probalo alkohol i 11,4% nije konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci. U populaciji mladih od 15 do 19 godina 52,7% nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego dečaka (48,1%). Muškarci u Srbiji u većem procentu svakodnevno piju, čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najniže obrazovanim (3,4%) i vangradskim stanovništvnom (3,8%).
Makar jednom u toku nedelje, u poslednjih 12 meseci, ekscesivno je pilo (više od šest alkoholnih pića u jednoj prilici) 1,7% stanovništva Srbije (3,2% muškaraca i 0,3% žena). Barem jednom mesečno ekscesivno je pilo 18,3% muškaraca i 4,5% žena, odnosno ukupno 10,9% stanovništva, što je prema dostupnim podacima niži procenat od proseka EU. Zabrinjava podatak da je svaki šesti (15,1%) adolescent uzrasta od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno konzumirao više od šest alkoholnih pića tokom jedne prilike, bez razlike u odnosu na pol.

Fizička neaktivnost, faktori ishrane, gojaznost i prekomerna težina

Prekomerna telesna težina i gojaznost povezani su s mnogim vrstama karcinoma kao što su karcinom jednjaka, kolorektalni karcinom, karcinom dojke, karcinom endometrijuma i bubrega. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i zdrava ishrana mogu dovesti do rizika od nastanka karcinoma. Višak telesne mase bio je odgovoran za 3,4% karcinoma u 2012. godini, uključujući 110 000 slučajeva raka dojke godišnje. Upotreba alkohola

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM), bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).
Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnostikao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate. Istraživanje zdravlja omogućava procenu fizičke aktivnosti povezane sa radnim aktivnostima, prevozom/kretanjem do posla i onu koja se obavlja u slobodno vreme.
Poslednje istraživanje zdravlja je pokazalo da je najveći procenat stanovnika Srbije (46,3%) u toku svojih radnih aktivnosti bio izložen umerenom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom aktivnosti koje uključuju umeren fizički napor ili hodanje), 41,1% stanovnika Srbije je bilo izloženo lakom fizičkom naporu (koji podrazumeva uglavnom sedenje ili stajanje), a teškom fizičkom naporu (koji podrazumeva vrlo težak rad ili fizički zahtevne aktivnosti) bilo je izloženo 9,8% stanovnika, dok 2,9% stanovnika nije obavljalo nikakvu radnu aktivnost.
Obavljanje fizičke aktivnosti koja nije vezana za radne aktivnosti, u trajanju od 10 minuta u kontinuitetu, bar jednom nedeljno, u Istraživanju 2019. prijavilo je 93,8% stanovnika Srbije (hodanje prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta), 93,2%, vožnju bicikla prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta, 23,2% fitnes, sport ili rekreaciju 13,8% i intenzivnu fizičku aktivnost namenjenu jačanju mišića 7,2%.

Infekcije

Infekcije koje izazivaju rak, kao što su hepatitis i humani papiloma virus (HPV), odgovorni su za 25% slučajeva raka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Dostupne su vakcine protiv virusa hepatitisa B i nekih tipova HPV-a i mogu smanjiti rizik od karcinoma jetre i grlića materice.

Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori(raka želuca).
HPV vakcina je prva vakcina protiv raka (sprečava kod žena – rak grlića materice, vagine i vulve; kod muškaraca – rak penisa i kod oba pola – rak zadnjeg dela grla i završnog dela debelog creva) koju u našoj zemlji mogu dobiti besplatno deca i mladi uzrasta 9-19 godina.

Zagađenje životne sredine

Procenjuje se da je zagađenje vazduha doprinelo prevremenoj smrti širom svijeta kod 4,2 miliona ljudi u 2016. godini, od čega je 6% umrlo od raka pluća. Pored toga, blizu 4 miliona ljudi prerano umre od bolesti koje se mogu pripisati zagađenju vazduha u domaćinstvu usled kuvanja na čvrsta goriva i kerozin.

Profesionalni karcinogeni

Dobro je dokumentovano da su profesionalni karcinogeni uzročno povezani sa rakom pluća, mezoteliomom i rakom mokraćne bešike. Na primer, mezoteliom (rak vanjske sluznice pluća ili grudnog koša) je u velikoj meri uzrokovan izlaganjem azbestu na poslu.

Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih slučajeva od raka uzrokovano ekspozicijom profesionalnim kancerogenima. Profesionalne maligne bolesti čine 1,4% svih verifikovanih profesionalnih bolesti u Srbiji, odnosni 7,6% svih profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih radnika. Profesionalni rak - je oblik kasnog odloženog štetnog delovanja ekspozicije hemijskim, fizičkim i biološkim agensima sa radnog mesta.

Hematit i radon mogu izazvati karcinom pluća. Arsen izaziva rak kože, pluća i jetre kod ljudi. Opisano je da se rak pluća javlja dva puta, a rak kože deset puta česće kod radnika izloženih arsenu u industriji u poređenju sa kontrolnom grupom. Nikl izaziva rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina, primarni rak bronhija i pluća.

Radijacija

Izloženost svim vrstama jonizujućeg zračenja povećava rizik od raznih vrsta maligniteta uključujući leukemiju i niz solidnih tumora. Rizici se povećavaju kada se izloženost javlja u mladoj dobi, kao i kada je količina izloženosti veća. Ultraljubičasto (UV) zračenje, a posebno sunčevo zračenje, kancerogeno je za ljude, izazivajući sve glavne vrste karcinoma kože, kao što su karcinom bazalnih ćelija (BCC), karcinom skvamoznih ćelija (SCC) i melanom. Izbegavanje prekomernog izlaganja, korištenje kreme za sunčanje i zaštitne odeće su efikasne preventivne mere. Uređaji za sunčanje koji emituju UV zrake sada su također klasifikovani kao kancerogeni za ljude na osnovu njihove povezanosti s rakom kože i melanoma oka.

Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

Ključne poruke za rano postavljanje dijagnoze:

Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. Kako navodi SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije ranije što su pokazali i podaci za 2010. godinu, u kojoj je, kroz izdatke za zdravstvenu zaštitu i ekonomske gubitke zbog odsustvovanja sa posla, potrošeno 1,16 milijardi američkih dolara.