31. maj je Svetski dan bez duvana (SDBD). I ove godine će se SZO i ustanove i organizacije koje predvode u oblasti javnog zdravlja iz celog sveta okupiti da podignu svest o štetnom uticaju duvanske industrije na mlade.

Zaštita dece od uticaja duvanske industrije

Ova tema je usmerena na zagovaranje da se zaustavi duvanska industrija u ciljanju na mlade štetnim duvanskim proizvodima. Ovaj diskurs pruža platformu za mlade ljude, kreatore politike i zagovornike kontrole duvana na globalnom nivou da razgovaraju o ovom pitanju i da podstaknu vlade da usvoje politike koje štite mlade od manipulativnih praksi duvanske i srodnih industrija. Iako se pušenje cigareta smanjilo tokom godina zbog izvanrednih napora zajednice za kontrolu duvana, mora se učiniti više na zaštiti ovih ranjivih grupa.

Prema podacima iz 2022. godine, širom sveta najmanje 37 miliona mladih ljudi starosti 13–15 godina koristi neki oblik duvana. U Evropskom regionu SZO, 11,5% dečaka i 10,1% devojčica uzrasta 13–15 godina su korisnici duvana (4 miliona).

U Srbiji, 2022. godine, prema HBSC istraživanju, tokom prethodnih 30 dana pušio je svaki deseti učenik petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole  (10,2%), sa razlikama u odnosu na uzrast. U poslednjih 30 dana svaki peti učenik prvog razreda srednjih škola (19,9%) je koristio elektronske cigarete. Takođe, 12,8% učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole probalo je da puši nargile, a 7,1% ih je koristilo i u 30 dana koji su prethodili istraživanju, dok je snus i nikotinske vrećice probalo 4,9% učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole, sa većom učestalošću među dečacima u svim razredima uključenim u istraživanje, a najveći procenat učenika koji su probali ovaj proizvod je među dečacima prvog razreda srednjih škola.

Zašto duvanska industrija cilja na mlade?

Da bi nastavila da zarađuje milijarde dolara prihoda, duvanska industrija treba svake godine da zameni milione potrošača koji umiru od posledica upotrebe duvanskih proizvoda i onih koji prestanu da puše. Da bi postigla ovaj cilj, duvanska industrija radi na stvaranju okruženja koje promoviše prihvatanje svojih proizvoda među budućim generacijama, uključujući aktivno lobiranje za slabu regulativu, kako bi se osiguralo da su njeni proizvodi dostupni i pristupačni. Industrija takođe razvija proizvode i taktike oglašavanja koje su privlačne deci i adolescentima, dopirući do njih putem društvenih medija i platformi za „striming“.

Proizvodi kao što su elektronske cigarete i nikotinske vrećice postaju sve popularniji među mladima. Procenjuje se da je 12,5% adolescenata u Evropskom regionu koristilo e-cigarete 2022. godine u poređenju sa 2% odraslih. U nekim zemljama regiona, stope upotrebe e-cigareta među školskom decom su 2-3 puta veće od stopa pušenja cigareta.

Industrija namerno prodaje smrtonosnu zavisnost mladim ljudima, stoga Svetski dan bez duvana 2024. g. poziva vlade i zajednicu za kontrolu duvana da zaštite sadašnje i buduće generacije i da duvansku industriju smatraju odgovornom za štetu koju uzrokuje.

O elektronskim cigaretama i „vejp“ uređajima

E-cigarete sa nikotinom izazivaju veliku zavisnost i štetne su po zdravlje. Globalno, tržište brzo raste, sa velikom raznolikošću proizvoda i atraktivnih ukusa, koji se agresivno plasiraju deci i mladima. Ovo je dovelo do široke upotrebe ovih proizvoda među mlađom decom i adolescentima sa stopama koje premašuju upotrebu odraslih u mnogim zemljama.

E-cigarete se često promovišu kao manje štetna alternativa konvencionalnim cigaretama; međutim, do danas, nije dokazano da je komercijalizacija (prodaja, uvoz, distribucija ili proizvodnja) e-cigareta kao potrošačkih proizvoda imala neto-korist za javno zdravlje. Umesto toga, sve je više alarmantnih dokaza o njihovim štetnim uticajima na zdravlje stanovništva.

Neophodne su hitne mere za sprečavanje upotrebe e-cigareta i borbu protiv zavisnosti od nikotina, uz sveobuhvatan pristup kontroli duvana, a u svetlu nacionalnih okolnosti.

Tamo gde zemlje dozvoljavaju komercijalizaciju e-cigareta kao potrošačkih proizvoda, neophodna je jaka regulacija:

• Regulisanje e-cigareta kako bi se smanjila njihova privlačnost i šteta za stanovništvo:

– Zabrana svih aroma, uključujući mentol i sintetičke analoge mentola;

– Zabrana atraktivnih i/ili promotivnih karakteristika u vezi sa prezentacijom i pakovanjem proizvoda, kao što su boje ili svojstva boja, atraktivni deskriptori, uključujući nazive robnih marki;

– Regulatorne funkcije koje omogućavaju korisniku da manipuliše proizvodom nakon prodaje;

– Ograničavanje koncentracije i količine nikotina, kako bi se smanjio rizik od zavisnosti;

– Podešavanje maksimalne zapremine za kertridže za e-cigarete, kako bi se ograničila izloženost i upotreba toksičnih supstanci;

– Podešavanje maksimalne snage baterije, kako bi se ograničio uticaj na oslobađanje nikotina i toksičnih supstanci;

– Zabrana funkcija uređaja koje dozvoljavaju prenos informacija trećim stranama i obrnuto (uključujući proizvođače), kao što su veze sa aplikacijama za pametne telefone, koje se mogu koristiti za prikupljanje ličnih podataka, detalja topografije korišćenja ili za daljinsko upravljanje proizvodom;

– Zabrana aditiva koji imaju kancerogena, mutagena i reprotoksična svojstva.

• Zaštita javnosti od obmanjujućih tvrdnji, kao što su lažne tvrdnje o bezbednosti ili efikasnosti prestanka pušenja cigareta.
• Zabrana prodaje e-cigareta deci, kontrola lanca snabdevanja kako bi se smanjio rizik da deca dobiju pristup i sprovođenje ovih ograničenja protiv odgovornih subjekata.
• Primena mera kontrole duvana na e-cigarete, uključujući mere smanjenja ponude i potražnje, na osnovu Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO.
• Jačanje monitoringa i nadzora – kako bi vlade imale uvid u realnom vremenu u vezi sa korišćenjem e-cigareta i obrascima upotrebe (uključujući dvostruku i višestruku upotrebu sa cigaretama i drugim duvanskim proizvodima) – korisnog za usmeravanje regulatorne akcije.
• Jačanje sprovođenja svih mera, kako bi se osiguralo da su navedene mere efikasne.
• Deljenje informacija o štetnim efektima upotrebe e-cigareta sa javnošću.

Bez obzira na to da li zemlje zabranjuju prodaju e-cigareta ili dozvoljavaju komercijalizaciju kao potrošačkih proizvoda, ove aktivnosti treba preduzeti zajedno sa merama za motivisanje i pomoć postojećim korisnicima duvanskih proizvoda da prestanu sa upotrebom duvana, koristeći proverene metode.

Strategije prestanka pušenja treba da budu zasnovane na najboljim dostupnim dokazima o efikasnosti, sinergističke sa drugim merama kontrole duvana i da podležu praćenju i evaluaciji. Na osnovu trenutnih dokaza, ne preporučuje se da vlade dozvole prodaju e-cigareta kao potrošačkih proizvoda u potrazi za ciljem prestanka upotrebe drugih duvanskih proizvoda. Svaka vlada koja sprovodi strategiju prestanka pušenja koristeći e-cigarete treba da kontroliše uslove pod kojima se proizvodima pristupa kako bi obezbedila odgovarajuće kliničke uslove i regulisala proizvode kao lekove (uključujući zahtevanje dozvole za stavljanje u promet kao lekova).

Odvikavanje od pušenja

Odvikavanje od pušenja se može sprovoditi na nakoliko načina:

1) Bihejvioralne metode:

• Samoodvikavanje;
• Savetovališta (bihevioralni pristup):

- sa individualnim pristupom;  

- sa grupnim pristupom: po petodnevnom planu (po metodu Mekfarlanda i Folkenberga) besplatno u nekim domovima zdravlja (Novi Sad, Zrenjanin“) i ZJZ Subotica ili metod „7 koraka do promene“ (po metodu Prohaska i diClemente);                         

- telefonski ili internet.

2) Farmakološke metode: nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion i citizin);

3) Kombinovane metode.

Nikotinski duvanski proizvodi nisu farmaceutski proizvodi i ne mogu se koristiti za pomoć u odvikavanju!

Uticaj pušenja i duvanskog dima na zdravlje

Pušenje i izloženost duvanskom dimu (ali i nataloženom aerosolu u zatvorenom prostoru gde je dozvoljeno pušenje) predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju, jer je istovremeno povezan sa 4 najčešće grupe hroničnih nezaraznih bolesti – kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima - rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi - akutna mijeloidna leukemija...), hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (astma, hronični bronhitis i emfizem) i dijabetesom. Takođe, opisane su brojne posledice pušenja i izloženosti duvanskom dimu po: reproduktivno zdravlje (smanjena sposobnost začeća kod oba pola); zdravlje trudnoće (češće odlubljivanje placente, vanmaterična trudnoća, spontani pobačaj...); zdravlje ploda i novorođenčadi (mrtvorođenost, smanjena telesna masa i obim glave, rascep nepca, iznenadna smrt odojčeda – SIDS...); zdravlje i razvojne karakteristike dece (češće upale srednjeg uva, astma, alergije, smanjenje školskih postignuća...).

Institut za javno zdravlje Vojvodine, povodom Svetskog dana bez duvana, 31. maja 2023. godine,  u saradnji sa Domom zdravlja „Novi Sad“, organizuje javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima u TC „Promenada, 10.30-13h.

Takođe, Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa Savetovalištem za odvikavanje od pušeanja i Savetovalištem za mlade Doma zdravlja „Novi Sad”, 29. maja, organizuje kurs 1. kategorije za zdravstvene radnike na temu: „Prevencija pušenja – inicijative u Novom Sadu”.

Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

• Brošura “Ostani nepušač”
• Časopis društva Srbije za borbu protiv raka_Duvan ili zdravlje
• Publikacija „Rak pluća” Drštva Srbije za borbu protiv raka
• Proverite stepen zavisnosti od nikotine: http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/ ili koristite letak koji sadrži testove za procenu stepena zavisnosti i spremnosti na odvikavanje:
• Prednja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje i QR-kôdom:
• Zadnja strana letka sa testom za procenu spremnosti na odvikavanje:
• Letak „Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima“;
• Bojanka za decu uzrasta 6-10 godina: „Zdrava deca zdravi ljudi cigareta tu ne smrdi“.

Izvori:

1. https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2024
2. WHO. Electonic cigarettes. Call to action. Dostupno na: https://cdn.who.int/media/docs/default-source/tobacco-hq/regulating-tobacco-products/ends-call-to-action.pdf?sfvrsn=ea4c4fdb_12&download=true
3. Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u republici srbiji 2022. Godine (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC). Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/publikacije/IstrazivanjeHBSC2022.pdf