Svetski dan stanovništva obeležava se 11. jula i to je dan ustanoviljen od strane Ujedinjenih nacija, 1987. godine, kada je zabeleženo da na planeti Zemlji živi pet milijardi ljudi. Osnovni cilj kampanja koje se pokreću tog datuma jeste skretanje pažnje na goruće probleme i izazove sa kojima se suočava globalna populacija.

Svetska populacija je više od tri puta veća nego što je bila sredinom XX veka. Globalna ljudska populacija dostigla je 8,0 milijardi sredinom novembra 2022. g, sa procenjenih 2,5 milijardi ljudi iz 1950. godine, dodajući 1 milijardu ljudi od 2010. i 2 milijarde od 1998. g. Očekuje se da će se svetska populacija povećati za skoro 2 milijarde ljudi u narednih 30 godina, sa sadašnjih 8 milijardi na 9,7 milijardi 2050. godine i mogla bi dostići vrhunac, sa skoro 10,4 milijarde sredinom 2080-ih.

Ovaj dramatičan rast je uglavnom rezultat sve većeg broja ljudi koji prežive reproduktivnu dob, postepenim povećanjem trajanja očekivanog trajanja života, sve veće urbanizacije i ubrzanom migracijom. Velike promene u stopi fertiliteta pratile su ovaj rast. Ovi trendovi će imati dalekosežne implikacije za generacije koje dolaze.

Dan “osam milijardi”

Dana 15. novembra 2022. godine svetska populacija je dostigla 8 milijardi ljudi, što je prekretnica u ljudskom razvoju. Dok je globalnoj populaciji bilo potrebno 12 godina da poraste sa 7 na 8 milijardi, biće potrebno otprilike 15 godina, do 2037. Godine, da dostigne 9 milijardi, što je znak da se ukupna stopa rasta globalne populacije usporava. Ipak, u nekim zemljama, stope fertiliteta su i dalje visoke. Zemlje sa najvišim nivoom fertiliteta obično su one sa najnižim prihodima po glavi stanovnika. Globalni rast stanovništva je stoga, vremenom, postao sve više koncentrisan među najsiromašnijim zemljama sveta, od kojih je većina u podsaharskoj Africi.

Kina i Indija: najnaseljenije zemlje

Kina (1,4 milijarde) i Indija (1,4 milijarde) ostaju dve najmnogoljudnije zemlje sveta, obe sa više od milijardu ljudi, od kojih svaka predstavlja skoro 18% svetske populacije. Međutim, u aprilu 2023. godine, očekivalo se da će indijska populacija dostići 1.425.775.850 ljudi, što će odgovarati, a zatim i nadmašiti stanovništvo kontinentalne Kine.

Očekuje se da će stanovništvo Indije nastaviti da raste nekoliko decenija. U međuvremenu, kineska populacija je nedavno dostigla maksimalnu veličinu i pokazala je pad od 2022. g. Prema projekcijama, broj ljudi u Kini će nastaviti da se smanjuje i mogao bi pasti ispod 1 milijarde do kraja veka. (Izvor: UN DESA Polici Brief br. 153).

Svet u 2100. godini

Predviđeno je da će svetska populacija dostići 8,5 milijardi 2030. godine i da će se dalje povećati na 9,7 milijardi 2050. godine i 10,4 milijarde do 2100. Godine. Kao i kod bilo koje vrste projekcija, postoji stepen neizvesnosti oko ovih najnovijih projekcija stanovništva. Ove brojke su zasnovane na srednjoj varijanti projekcije, koja pretpostavlja pad fertiliteta za zemlje u kojima još uvek preovladava velika porodica, kao i blagi porast fertiliteta u nekoliko zemalja sa manje od dvoje dece po ženi u proseku. Takođe se predviđa da će se izgledi za opstanak poboljšati u svim zemljama.

Afrika: najbrže rastući continent

Očekuje se da će se više od polovine globalnog rasta stanovništva od danas do 2050. g. desiti u Africi. Afrika ima najveću stopu rasta stanovništva. Predviđa se da će se stanovništvo subsaharske Afrike udvostručiti do 2050. g. Očekuje se brz porast stanovništva u Africi čak i ako u bliskoj budućnosti dođe do značajnog smanjenja stopa fertiliteta. Bez obzira na neizvesnost koja okružuje buduće trendove stopa fertiliteta u Africi, veliki broj mladih ljudi koji se trenutno nalaze na kontinentu, koji će u narednim godinama dostići punoletstvo i imati sopstvenu decu, osigurava da će region igrati centralnu ulogu u oblikovanju veličine i rasporeda svetske populacije u narednim decenijama.

Smanjenje stanovništva u Evropi

Nasuprot tome, očekuje se da će se stanovništvo 61 zemlje ili područja u svetu smanjiti do 2050. godine, od kojih bi 26 moglo da doživi smanjenje od najmanje deset odsto. Očekuje se da će nekoliko zemalja do 2050. godine zabeležiti pad stanovništva za više od 15 odsto, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Japan, Letoniju, Litvaniju, Republiku Moldaviju, Rumuniju, Srbiju i Ukrajinu. Fertilitet je u svim evropskim zemljama ispod nivoa potrebnog za tzv. Prostu reprodukciju (zamenu) stanovništva na duži rok (oko 2,1 dete po ženi), a u većini slučajeva stope fertiliteta su ispod nivoa „proste zamene” već nekoliko decenija.

Faktori koji utiču na porast stanovništva

            Stope fertiliteta

Budući rast stanovništva u velikoj meri zavisi od puta kojim će ići budući natalitet. Prema World Population Prospects (Revizija iz 2022. g), predviđa se da će, globalno, stopa ukupnog fertiliteta pasti sa 2,3 deteta po ženi u 2021. na 2,1 u 2050. godini.

            Produženje dužine života

Sve u svemu, poslednjih godina je postignuto značajno povećanje očekivanog trajanja života. U globalu, očekuje se da će očekivano trajanje života na rođenju porasti sa 72,8 godina u 2019. na 77,2 godine u 2050. godini. Iako je postignut značajan napredak u smanjenju razlika u dužini očekivanog trajanja života između zemalja, ostaju i dalje velike razlike. U 2021. godini, očekivano trajanje života na rođenju u najmanje razvijenim zemljama zaostaje 7 godina za globalnim prosekom, uglavnom zbog stalno visokog nivoa smrtnosti dece i majki, kao i nasilja, sukoba i kontinuiranog uticaja epidemije HIV-a.

            Međunarodne migracije

Međunarodne migracije su mnogo manja komponenta od uticaja na promene stanovništva od rađanja ili umiranja. Međutim, u nekim zemljama i područjima uticaj migracija na veličinu stanovništva je značajan, kao što su zemlje koje šalju ili primaju veliki broj ekonomskih migranata i one koje su pogođene migrantskim tokovima. Između 2010. i 2021. g. sedamnaest zemalja ili oblasti će imati neto priliv od više od milion migranata, dok će deset zemalja imati neto odliv slične veličine.

ODABRANI INDIKATORI, SRBIJA (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS)  

Srbija, populacija, 2024. g:

• Ukupna populacija: 7,1 miliona
• Stanovništvo dobi 0-14 godina: 15%
• Stanovništvo dobi 10-19 godina: 10%
• Stanovništvo dobi 10-24 godine: 15%
• Stanovništvo dobi 15-64 godine: 65%
• Stanovništvo dobi 65 i stariji: 21%
• Ukupna stopa fertiliteta: 1,5
• Očekivano trajanje živoa na rođenju muškaraca: 74 godine
• Očekivano trajanje živoa na rođenju žena: 80 godina

Seksualno i reproduktivno zdravlje

• Porođaji uz prisustvo obučenog zdravstvenog osoblja, 2004-2020. g: 100%
• Stopa maternalne smrtnosti, 2020. g: 10/100.000 živorođenih
• Zakoni i propisi koji garantuju pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju, informisanju i edukaciji, 2022. g: 99%
• Univerzalna dostupnost zdravstvene zaštite, indeks pokrivenosti uslugama, 2021. g: 72.

Planiranje porodice

• Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, bilo koja metoda, 2024. g:
  • Sve žene: 49%
  • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 59%.
• Stopa prevalencije kontracepcije, žene dobi 15-49 godina, savremene metode, 2024. g:
  • Sve žene: 29%
  • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 29%.
• Proporcija nezadovoljenih potreba za planiranjem porodice, žene dobi 15-49 godina, 2024. g:
  • Sve žene: 7%
  • Žene u bračnoj ili vanbračnoj zajednici: 11%.
• Proporcija zadovoljenih zahteva za planiranjem porodice savremenim metodama, žene dobi 15-49 godina, 2024. g: 51%.

Obrazovanje

• Ukupna neto stopa upisa, osnovno obrazovanje, 2017-2023. g: 89%
• Ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 95%
• Ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 84%
• Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, primarno obrazovanje, 2017-2023. g: 1
• Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, niže srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 1
• Indeks polnog pariteta, ukupna neto stopa upisa, više srednje obrazovanje, 2017-2023. g: 1.1

Rodna pitanja, ljudska prava i ljudski kapital

• Proporcija (slobodnog) donošenja odluka o seksualnosti, reproduktivnom zdravlju i pravima, 2007-2022. g: 96%
• Stopa nataliteta adolescenata, na 1.000 devojaka dobi 15-19 godina, 2024. g: 13‰
• Proporcja nasilja od strane intimnog partnera, poslednjih 12 meseci, 2018. g: 4%
• Donošenje odluka o zdravstvenoj zaštiti žena, 2007-2022. g: 100%
• Donošenje odluka o upotrebi kontracepcije, 2007-2022. g: 98%.
• Donošenje odluka o seksualnom odnosu, 2007-2022. g: 98%.

Štetne prakse

• Dečji brak do 18 godina, 2023. g: 6%

Izvori:

1. Internet stranica Ujedinjenih nacija: https://www.un.org/en/global-issues/population
2. https://www.worldometers.info/world-population/?ref=harvestercederberg.co.za
3. https://www.un.org/sustainabledevelopment/blog/2024/07/media-advisory-wpp2024/
4. Internet stranica UNFPA/Srbija: https://www.unfpa.org/data/world-population/RS