U Srbiji se već duže od 25 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja ovog datuma iz „kalendara zdravlja” upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvanskih proizvoda i izlaganja duvanskom dimu, ukazuju na brojne mere kontrole duvana i novine. Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom: „Ostavi pušenje“.

Ključne činjenice:

• Duvan prevremeno usmrti do polovine svojih korisnika.
• Duvan svake godine ubije više od 8 miliona ljudi ali odvikavanje u dobi 30, 40, 50 ili 60 godina dovodi do produženja života za 10, 9, 6 ili 3 godine.
• Više od 7 miliona tih smrtnih slučajeva rezultat je direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,3 miliona smrti posledica izloženih nepušača pasivnom pušenju.
• Preko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana na svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima
• Duvan je vodeći uzrok smrti, bolesti i osiromašenja.
• 2020. godine 22,3% svetske populacije je koristilo duvan: 36,7% muškaraca i 7,8% žena.
• Da bi ograničili epidemiju upotrebe duvana, države članice Svetske zdravstvene organizaciju (SZO) usvojile su Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana (OKKD SZO; engl. WHO FCTC) 2003. godine. Trenutno su 182 zemlje potpisnice ovog sporazuma, a Republika Srbija ga je ratifikovala 2006. godine.
• MPOWER mere kontrole duvana su u skladu sa OKKD SZO i pokazalo se da spasavaju živote i smanjuju troškove zbog sprečenih izdataka za zdravstvenu zaštitu.

O duvanskim proizvodima

Cigarete su najčešće korišćeni duvanski proizvod u velikom broju zemalja u svetu. Posledice  pušenja cigareta rezultat su izlaganja organizma brojnim štetnim materijama putem upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu iz okruženja. Duvanski dim iz cigareta sadrži preko 7000 različitih hemijskih jedinjenja među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje kao što su cijanovodonik, ugljen-monoksid ili amonijak, a više od 70 hemijskih supstanci je kancerogeno.

Poslednjih godina sustekli su se naučni dokazi o tome da aerosoli elektronskih cigareta i „vejp” uređaja sadrže toksična jedinjenja, a osim toga sadrže u mnogo većoj koncentraciji zapremine udahnutog vazduha i čestice male molekulske mase (manje od 10μm). Aerosoli elektronskih cigareta mogu olakšati zavisnost od nikotina, a jedan od problema povezan sa upotrebom ovih proizvoda je i to što mladi koji koriste elektronske cigarete imaju veću verovatnoću da počnu da puše cigarete. Ovi proizvodi se ne mogu smatrati “zdravijom” zamenom za konvencionalne cigarete, niti metodom kojom se odvikava od konvencionalnog pušenja.

Posledice pušenja po zdravlje

Nema minimalno bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu. Pušenje i izloženost duvanskom dimu (ali i nataloženom aerosolu u zatvorenom prostoru gde je dozvoljeno pušenje) predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju, jer je istovremeno povezan sa 4 najčešće grupe hroničnih nezaraznih bolesti – kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima - rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi - akutna mijeloidna leukemija), hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (hronični bronhitis i emfizem) i dijabetesom. Takođe, opisane su brojne posledice pušenja i izloženosti duvanskom dimu po: reproduktivno zdravlje (smanjena sposobnost začeća kod oba pola); zdravlje trudnoće (češće odlubljivanje placente, vanmaterična trudnoća, spontani pobačaj itd); zdravlje ploda i novorođenčadi (mrtvorođenost, smanjena telesna masa i obim glave, rascep nepca, iznenadna smrt odojčeda – SIDS i dr); zdravlje i razvojne karakteristike dece (češće upale srednjeg uva, astma, alergije, smanjenje školskih postignuća i dr).

U svetu, prema poslednjim procenama SZO, postoji 1,25 milijardi odraslih korisnika duvana. Trendovi u 2022. pokazuju kontinuirani pad stope upotrebe duvana na globalnom nivou. Sa oko 1 od 5 odraslih ljudi širom sveta koji konzumira duvan, u poređenju sa 1 od 3 u 2000. godini. Poslednji izveštaj SZO pokazuje da 150 zemalja uspešno smanjuje upotrebu duvana. Brazil i Holandija beleže uspeh nakon što su primenile mere kontrole duvana MPOWER, pri čemu je Brazil ostvario relativno smanjenje za 35% od 2010. godine, a Holandija je na granici dostizanja cilja smanjenja raširenosti pušenja  za 30%. 

Pušenje među odraslima u Srbiji Prema podacima poslednjeg "Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, u Srbiji rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila 31,9%. Cigarete, cigare ili duvan za lulu (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 30,5% stanovnika. Cigarete je pušilo 24,8% (svakodnevno ili povremeno), cigare 6,6%, zagrevane duvanske proizvode 0,7%, nargile/šiše 0,5%, duvan za lulu 0,3% i druge duvanske proizvode 0,2%. Elektronske cigarete ili slične elektronske uređaje (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 3,3% stanovnika.

Pušenje među adolescentima u Srbiji Prema poslednjem istraživanju HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), među učenicima V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole u Srbiji u 2022. godini:

- Cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1% učenika (14,5% dečaka i 15,6% devojčica) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole;

- Svaki deseti učenik V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole puši cigarete (10,2%), sa razlikama u odnosu na uzrast.

- Elektronske cigarete bar jednom tokom života probao je svaki peti učenik (20,8%) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole (19,7% dečaka i 18,4% devojčica), sa najvećom učestalošću među dečacima prvog razreda srednjih škola (30,6%)

- Svaki 5. učenik I razreda srednjih škola (19,9%), prema kriterijumima definisanim istraživanjem, spada u korisnike elektronskih cigareta.

Odvikavanje od pušenja

Odvikavanje od pušenja se može sprovoditi na nekoliko načina:

1) Bihejvioralne metode:

• Samoodvikavanje;
• Savetovališta (bihevioralni pristup):

- sa individualnim pristupom;  

- sa grupnim pristupom: po petodnevnom planu (po metodu Mekfarlanda i Folkenberga) besplatno u nekim domovima zdravlja (Novi Sad, Zrenjanin“) i ZJZ Subotica ili metod „7 koraka do promene“ (po metodu Prohaska i diClemente);                         

- telefonski ili internet.

2) Farmakološke metode: nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion i citizin);

3) Kombinovane metode.

O merama kontrole duvana

SZO je nakon pokretanja Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO i prvih rezultata evaluacija mera koje ona predlaže, 2008. godine razvila i predložila zemljama potpisnicama konvencije paket mera svrstanih u 6 strategija, čiji akronim je poznat pod nazivom „empauer“ (MPOWER):

-   Monitor - Praćenje učestalosti pušenja i preventivnih politika;

-   Protect - Zaštita ljudi od duvanskog dima na javnim mestima;

-   Offer - Obezbeđenje pomoći za odvikavanje od pušenja

-   Warn - Upozoravanja na opasnosti od duvana (putem slikovnih upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda i mas-medijskih kamanja);

-   Enforce - Osnaživanje zabrane reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzoristava od strane duvanske industrije;

-   Raise - Povećanje poreza na duvanske proizvode.

Naša zemlja primenjuje sve grupe mera kontrole duvana ali postoje značajna područja unapređenja, naročito kada su u pitanju:

- povećanje akciza na cigarete;

- bolja regulacija nikotinskih i nenikotinskih proizvoda za inhaliranje;

- razvoj nacionalnih kampanja za prevenciju pušenja u dovoljnom trajanju, sa vidljivošću na nacionalnim frekvencijama medija, za različite ciljne grupe;

- uvođenje potpune zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima i na otvorenim prostorima za zabavu i rekreaciju (parkovi, plaže i sl);

- uvođenje bezličnih pakovanja cigareta (bez robnog znaka);

- bolja kontrola zabrane prodaje maloletnicima;

- bolja kontrola zabrane pušenja na javnim mestima;

- bolja kontrola zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda i zabrane promocije i sponzorstava od strane duvanske industrije;

- bolje regulisanje direktnog i indirektnog reklamiranja na društvenim medijima i promocije na zabavnim i kulturnim manifestacijama, filmu, pozorištu i sl;

- obezbeđenje savetovanja u svim domovima zdravlja i besplatne farmakoterapije za odvikavanje od pušenja.

Institut za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), povodom Nacionalnog dana bez duvana, 31. januara 2025. godine:

• Promoviše aplikaciju „Ostavi sad“ za pomoć u odvikavanju od pušenja, za Android mobilne telefone, koja se može preuzeti na linku: http://izjzv.org.rs/app/ostavisad/ ili pomoću QR-kôda (koju je sačinio IZJZV pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo APV);
• U saradnji sa Domom zdravlja „Novi Sad“, organizuje javnu manifestaciju sa preventivnim pregledima u TC „Promenada“, od 11 časova.

Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

• Brošura „Ostani nepušač”
• Agitka „Ostavi sad“
• Brošura IZJZS Batut - Označite datum za prestanak pušenja.pdf
  • Test za procenu stepena zavisnosti od nikotina
  • Prevencija upotrebe duvana kod dece i mladih
• Letak „Kako duvanska i srodne industrije manipulišu mladima“;
• Bojanka za decu uzrasta 6-10 godina: „Zdrava deca zdravi ljudi cigareta tu ne smrdi“;
• Časopis društva Srbije za borbu protiv raka “Duvan ili zdravlje”
• Publikacija „Rak pluća”Drštva Srbije za borbu protiv raka.

Izvori:

1. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/tobacco
2. WHO global report on trends in prevalence of tobacco use 2000-2025, fourth edition. Geneva: World Health Organization; 2021. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. Dostupno na: https://iris.who.int/bitstream/handle/10665/348537/9789240039322-eng.pdf?sequence=1
3. https://izjzv.org.rs/app/znanjem_do_zdravih_izbora/prezentacije.php